Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА 1ХХ1

њихови се радови донекле допуњују. Оба су превода у стиховима и римована, али док Шак употребљава јамб од пет стопа (11 или 10 слогова), Рикертови стихови, иако већином такође јамби, варирају између 8 и 11 слогова. Што се тиче самога превода, Шаков је углађенији и више уметнички, али је слободнији и мање оставља утисак оригинала; Рикертов је, напротив, нешто опор и тврд, али је филолошки далеко бољи и тачнији. У појединостима, Шаку боље полази за руком да даде свечани патос и херојски тон оригинала, а Рикерт уме лепше да имитује дивну једноставност и природну лакоћу извесних партија. Познаваоци оригинала свакако дају предност Рикерту и извињавају га за оне опорости и тврдоћу тим што он свој превод још није био за штампу довољно дотерао и што је исти издан тек после његове смрти.

Од Славена први су Украјинци имали одломке Фирдусија са оригинала. То је превод првих шест владавина из Шахнаме од познатог ориенталисте и песника Агатангела Кримскога, најпре штампан у листу Жиште и слово (1895.), а онда посебно (у Лавову 1896.) и најзад у збирци Кримскових превода с ориенталних језика под насловом /7алмине гране, 1 део (Кијев 1922.). Превод је у једанаестерцима без рима.

Чеси су много раније имали два превода из Шахнаме и један чланак о њој, али први и једини штампани превод са оригинала дао је Јаромир Борецки (Кпта Еташ, Праг, 1910., издање чешке Академије Наука). Као Кримски, и Борецки је почео преводити од почетка и штампао је првих пет владавина, дакле једну мање него украјински преводилац, али је Чех место тога саопштио и Саширу на шаха Махмуда п дао врло опсежан увод. Обојица су узели Фулерсов текст за базу, само Кримски не преводи све редом, него понешто скраћује и даје само кратак садржај од тога. Борецки је одабрао за свој превод јампски стих од 11 и 10 слогова.