Рустем и Сухраб

АЕ ХХП ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

У Русији је тек 1906. објављен један превод из Шахнаме са оригинала. То је Книга о царахђ, од које је изишао само један свезак (свега 142 странице). Дотле су Руси имали неколико радова о Фирдусију и његову главном епу, али само превод мале епизоде о Смрши Иреџа од кнеза Д. Чертељева (Руски Весшник за 1885.) и слободну обраду Рикертове парафразе о Рустему и Зорабу (512!) од песника В. Жуковскога.

Пољаци су имали одавна превод епизоде о Бижену и Менижи (Варшава, 1855.), али не с оригинала. ;

Код Јужних Словена персиски песник је такође слабо познат. Легенду о његову животу могао је наш свет познати из Змајева превода Хајнеове песме Лесник Фирдуси. Мало иза тога, Словенци су већ имали чланак о Фирдусију у целовачком часопису Ктез (1884., стр. 45—61) од књижевног историка Карола Глазера. По наслову чланка Ргаиги по писању других персиских имена (Когагап, 5иејка, Мамт [ек, Сета) може се закључити да он не познаје оригинала и да даје из друге руке. Иначе се у чланку највише говори о садржини седам јуначких дела Исфендијарових. На концу писац жели да се нађе „тед З!омаш то ремзке де јп Баз теса шта, кл 6! пат идотас! Егаилја!“ — Десет година доцније, Иван Трнски саопштава свој превод Хајнеове песме Рјезшк Ратаиг! (у загребачкој Ргозојен од 1893., стр. 117 и 136), а у истом годишту овога часописа излази чланак Гадео5!. 5 реггуЕора 12"оопика ртеџео Мтга Зајџоећ у два броја (стр. 227 — 229 и 245—9247). Наша читалачка публика могла је овако да нешто сазна о песнику Шахнаме, иако. је чланак г. Башагића (М. Сафвета) доста некритичан. Осим тога, -унаточ поднаслова, врло је невероватно да је цели напис превод с персискога већ по томе, што се, на крају, помиње немачки песник Шак и износи један његов цитат. Први део чланка може да буде из персискога врела, али је његова некритичност најбољи доказ да га није требало