Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ЕХХШ

преводити. У истом чланку је преведено шест дистиха из Фирдусијеве сатире, али ништа из Мјахнаме. Уопште, једина ствар коју Јужни Словени имају из овога епа у преводу, то је (како бар изгледа) Да! т Кидабећ, ргегоги! г2 регггусте Ог Каго! Спахег („!таха,“ Марибор 1909.). Ово је књижица од 22 стране, а пошто има и Увод, на сами превод отпада свега 17 страница, дакле не садржи целу епизоду чији је наслов дат, него само један мали део из ње. Преводилац пише још увек Фирдузи, као и у свом чланку пре двадесет и пет година, и оставља нас и даље у сумњи је ли превод заиста „2 рега пе.“ Једино што се још може забележити, ради извесне потпуности, а не ради вредности, јест одељак о Фирдусију у Ктаћот ргетеди ретгузке Кпулгеопог од Х. Боге (Мостар, 1914.), који је, како и писац лојално признаје, из друге и треће руке. У овој књижици је штампано и дванаест дистиха из Фирдусијеве сатире које је „у стихове сложио М. Ћ. Ћ(атић).“ Према свему овом излази да код Јужних Словена још ништа није преведено из Шахнаме с оригинала, а код Срба и Хрвата уопште ништа из ње. Наши суседи Мађари, напро"тив, имају више епизода преведених од разних преводилаца. Утицај Фирдусија и његова епа на доцнија поколења био је силан. Како су се у грчкој књижевности иза Хомера појавили киклички песници и опевали оно што је он „испустио“, тако је у Персији маса песника разрађивала и надопуњавала поједине партије из Пахнаме. Овако су настали разни персиски епови, у врло блиском односу са Фирдусијем, а готово сви су испевани у мушекарибу. Али као што су Хомерови имитатори далеко изостали иза свога узора, тако је било и с Фирдусијевим „допуњачима“, и једино / ершасп-наме (Х1 век) ужива неки глас. Она опева истога краља који је у десетој владавини Шахнаме већ опеван и од кога вуче своју „лозу и Нериман, Рустемов прадед. Уопште се може рећи да већина ових доцнијих епова слави јунаке