Савремена улога државне управе у спремању земље за рат

оруђа и средства, што омогућава човеку да постане борац, наоружан и опремљен по начелима савременог ратоводства. Отуда и велики значај Министарства финансија у савременој држави као једног од главних стубова, на којима почива ратна способност државе. Према томе, у данашње доба, када се у свима гранама државне управе, у свима ресорима, поред њихове редовне мирнодопске улоге, мора рачунати са потребом спремности, готовости за вођење рата, то, и Министарство финансија, још у миру, има да подеси свој механизам и рад, обзиром и на потребе ратнога времена. Зато је Министарство финансија, једне савремене државе. дужно да благовремено, још у мирно доба, изврши све припреме за мобилизацију свога ресора, ради мобилизације, најпре, финансиских снага и средстава државе и целе нације. У томе циљу савремено Министарство финансија разрађује, у мирно доба, ова важнија питања: 1) Финансирање рата. Ово питање мора бити подробно разрађено; његова ће кулминација бити ратни финансиски план. Овај ће план решити питања: а) овлашћења и организације емисионог финансиског завода (банке) које се овлашћује да издаје државне новчанице, бонове и друга платежна средства. Исто се тако у ратном финансиском плану б) има предвидети могућност прављења расписивања ратних зајмова, и то, унутрашњих у држави и спољних, у иностранству; в) увођење ратних пореза (намета) у зсјмљи. У свакој ће држави, саобразно њезиној привредној структури и финансиској снази налазити примене средстава под б. и в. У државама јаче финансиске структуре и вишег нивоа приватне економске снаге може се више рачунати на унутрашње зајмове и на дажбинска (пореска) оптерећења. У Енглеској, на пример, у рату 1914—1918 г. разне дажбине биле су важно средство за појачање државних финансија. У Француској су, пак, унутрашњи зајмови били главно средство. по том спољни зајмови, у виду кредита код Енглеске и С. Америчких држава. Немачка, пак, ослањала се највише на унутрашње зајмове, благодарећи унутрашњем кредиту због ратних успеха у току 1914 до лета 1918 године. Мале државе, учаснице минулог светског рата, заснивале су своје ратне финансије поглавито на спољне зајмове који су добивани од великих савезника.