Савремена улога државне управе у спремању земље за рат

областима, својим властитим средствима могу добити потребне количине хране - стокирају ову храну: сасређују је и смештају обзиром за чисто војне потребе, обзиром на ратне и на почетне операциске планове. И једна и друга од спомеутих ситуација заснива се на томе, што се са наступањем мобилизације и рата, војна сила претвара у ванредно великог потрошача хране, како због великог броја војних лица, бораца и небораца, која се имају хранити старањем војне управе, а тако исто још и због тога, што је војнички оброк ране, просечно знатно већи, јачи, од просечног оброка хране масе становништва. Значи, са наступањем ратнога стања настаје, уопште, повећана потрошња хране, нарочито и поглавито ради исхране данашњих милионских војсака. Правилно решење питања ратне резерве хране за војну силу има, углавноме, два облика: а) У државама, које нису пољопривредне, односно, немају могућности да се властитим средствима снабду храном за рат, за своју војну силу, једини је начин благовремено увожење хране из других земаља, које имају хране у претеку, за извоз. Овај је начин, као што је споменуто, сада у примењивању код сила тако зване „осовинских 11 , тј. Рајх и Италија. Тамо се сматра да ратна резерва хране не треба да буде мања од једногодишње потребе. Чула су се уверавања да Немачка располаже и дввогодишњом резервом хране за своју војну силу. У Енглеској, се на меродавном месту у парламенту, решавало да се створи ратни сток пшенице у количини која је потребна за 6 —12 месеца укупно. б) У државама пољопривредне структуре, са знатнњм вишковима хране, поред начина који је описан под а) постоји могућност и другог начина: регулисањем извоза вишка ове хране, тако, да се ови вишкови постепено извозе, те да на случај наступања ратног стања, у земљи буде онолико хране, колико је потребно за исхрану војне силе до прве наредне жетве, поглавито пшенице и овса. Овај начин, дакле рачуна са временом до наредне жетве. Недостатак је овог начина у томе: што је непознато каква ће бити следећа жетва, нарочито јошизбог ослабљене радне снаге, одласком масе људства под заставу, па је несигурно дали ће она моћи да обезбеди потребну количину хране за војну силу на случај како се рат отегне п после времена наредне жетве. Ова се неизвесност појачава, још, на случај ако дотична аграрна