Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

128

једну бразду, па, кад је истера, зађе целу њиву, те у истом правцу пружи другу. Св. Сава га научи, да изоре бразду, па да у кругу поврати одозго другу бразду. После годину дана дође да види, како ови раде. Затече жену, где тка, назове јој Бога и пита је: „ко те научи, кберо, тако да радиш“. Жена била „валивечера“, па каже: „ко ће да ме научи, сама сам се известила“. (Св. Сава се наљути, па је благослови: „за годину што радиш, под мишку да туриш“, тј. да се

— никад женски рад не види. И тако је и до данас, годину

што спрема и изатка трубу платна или сукна, под мишку може да узме и понесе. Дошао и код орача, назвао му Бога и питао га, ко га научи да не заобилази њиву, него да повраћа бразду. Овај каже: „Бог ме научи, дедо. Прође један старац и показа ми“. Св. Сава га благослови да му буде дугачка и дубока бразда и да рани цео свет и све живо.

в) Навезао се ђаво за Св. Савом, па га не оставља. Св. (Сава овамо, он за њим, Св. Сава онамо он опет оде и тамо. Много пута се окрене Св. Сава и говори му: „иди од мене,

"остави ме“, али овај не хтеде. .Св. Сава му онда каже, да

иде од њега, јер ће он да остане у том месту и буде баштован, а то само да би га се ослободио, али ђаво одговори: „и ја да ти будем ортак“. Није имао куда, него га прими, па се унапред погоде, да један узме оно, што роди над земљом, а други оно, што је у земљи. Посадили лук, и, кад је никао био, Св. Сава пита ђавола: шта жели он да узме, над земљом или у земљи. Њаво, видећи лепо зелено перје, помисли шта ће ми оно, што је у земљи и каже, да бе узети оно, што је над земљом. Кад лук стигне за вађење, Св. Сава пожање перје, веже у снопиће и да му, а себи повади главице, однесе у чаршију. и прода. Ђаво каже: „што не продаш и моје“. Св. Сава одговори, да га не ће нико; и заиста се скапало било. Онда на истом месту посаде паприку и купус. Опет Св. Сава остави ђаволу да бира шта хоће. Овај сада промени и узме оно. што је у земљи, али се још горе превари. Од јада је побегао од Св. Саве, и ослободио га, те је светац даље мирно. проживео без искушавања од стране ђавола.

Јевта Поповић, парох печеневачки, у истом срезу, рече ми, да и у ГПеченевцу препричавају, како је Св. Сава, кад је ишао по народу и учио га, научио ткаљу да повраћа чунак, а орача да повраћа рало, с додатком још — и како да сеје. Бацали, веле, дотада семе пред себе шаком, па падало негде на гомиле, а негде ништа. Онда је Св. Сава сам пребацио бисаге са семеном преко рамена, па показао како да се при сејању опушта рука слободно и да се прореде прсти, како би кроз њих семе распрскано испадало, те да на орање пада рисипно. Научио је и да сеју с десна на лево.

–