Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

96

стору, изложено ноћној пљачки и нападима, то је лако било заплашити голоруку варошку рају, сузбити је од овог доброг посла и монополисати га за се. До самог ослобођења био је у Призрену за Србе страшан и заобилазили су онај крај, у коме су табане и фанатични табаци. Срби табаци давно су се тамо изгубили. Из времена, кад јеи у Призрену то. био српски занат, остали су Срби трговци као кредитори табака, купци и извозиоци њихових прерађевина, кућа Јанићевића и до данас. = :

И у Угарску су наши пресељеници из Призрена, Ђаковице, Пећи, Кратова, Криве Паланке и других места пренели кожарски (табачки) занат. У Будиму је било читаво српско предграђе, које се по овом српском занату звало, а садржина објављеног устава табачког цеха српског у Сентандреји из 1769. г.!) најбоље говори о важности и значају овог занимања ондашњих наших људи, где ће се и сада, можда, наћи трага. и о њиховој еснафској слави. До душе, овај устав 28-им артиклом својим обавезује све калфе еснафа, да су свагда на дан Св. Тројице, „која је свима нам хришћаном помошница, дужни подвизати се по дужности хришћанској ради прославленија божија, ити у церков ону на божествену литургију, гдје ест храм, и однети сваки по едну воштану свећу и дати, и главно онде бити и спомен противу (-л= онде учинити“. Даље се прописује новчана казна у корист цркве за оне, који не дођу тога дана у цркву „пре светог евангелија читања“ (стр. 485... Али ће бити, да се ово тиче храмовске, а не "еснафске славе- 2

„Може бити да се по другим онамошњим местима одржао | који Србин кожар, од кога би се могло сазнати нешто о: првој вези њиховог заната са именом Св. Саве. Да та веза има свог реалног почетка сведочи нам следећа жива старина.

У Светој Гори постоје четири вида монашких обитељи: манастири, скитови, ћелије и колибе. Манастири су самостални, скитови полузависни од манастира, на чијем су земљишту, ћелије и колибе данас, у наше време, дају манастири појединим монасима у доживотни најам. Постанак је Белија, међутим, у старо време изазвала потреба самог манастирског живота и у њих су се за време или стално удаљавали појединци из свога манастира, најчешће ради већих личних подвига и сопственог духовнијег живота и рада, ређе због слабости да издрже живот и поредак у манастиру, или ради _каквог специјалног производства за потребе општежића манастирског. Хилендар има 25 оваквих ћелија ван манастира.

1) Гаврило Витковић, Споменици из будимског и поштанског архива, Гласник Српског Уч. Друштва, други одељак, књ, УМ], стр. 473.— 496.