Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

-30 мишљења, да поједини домови или родови чувају крсна имена од најстаријег времена.) Д-р Јован Ердељановић је то одбио. Истина, вели он, те су промене на оној страни биле доста честе, али у свакој таквој прилици, па ма да је слава промењена и пре 300—400 година, остао је спомен о томе очуван, што је доказ, да свака породица свога светитеља необично поштује и да ју је само велика невоља могла приморати, да његово слављење напусти и замени другим свецем. А ове тешке прилике, које су приморавале, да се и слава. промени, те тиме траг и порекло своје сакрије, биле су: "бежање од крви, склањање од ага и бегова, тражење заштите у јачег браства и племена, паи прибегавање од „слабијег“ свеца „јачему“.) Хаџи Серафим Ристић, архимандрит дечански, казивао је, да муслимани племена Гаш „за патрона свога држе Св. Петку, што причињава, те Србе хришћане, који за патрона свога Св. Петку имају, киње и убијају, само да би такви хришћани другог патрона себи изабрали, јер они држе, да је за њих понижење оног светитеља славити, кога и хришћани славе“. Племе Шаља слави Св. Аранђела, мање је од племена Гаш, али и оно, као гашани, „Србима хришћанима причињава невоље и беде.““) Андра Јовићевић правда онамошње мењање славе и економском нуждом. Нека браства, вели, као Дрецуни на Љуботињу, Бајице на Цетињу, Пејовићи на Његушима и т.д., променили су своја крсна имена, а узели она, која им је лакше славити. Та промена врши се само из економије и штедње, гледају да не би славили дан, кад нико у племену не слави. Сада и тамо нерадо мењају славе.“) =

Па и кад су морали мењати славу, Св. Саву нису напуштали, него су баш њиме највише замењивали, а ко примљено једном слављење Св. Саве напусти, верује се, да ће га нарочита Божја казна постићи. Тако, забележено је, да Пашајлићи, у селу Кљену, у Херцеговини, пореклом из Граова, од братства Булајића, славе Никољ дан, а прислужују неки Цвети, неки Св. Саву. „Сви су прислуживали Св. Саву, па кад су се изделили, узели су неки Цвети. Овим последњим због тога све иде уназад, готово су саирли.“)

У другим крајевима српским готово и нема случајева

1) Черногоргл ве ел прошломљ п настотцемб, т. 11, стр. 2., 282.

3) Кучи, племе у Црној Гори, брп. Етн. 36., књ. УШ, Београд 1907. г., „стр. 300. и 301.

8) Плач Старе Србије, Земун 1864. г., стр. 46.

- Ријечка Нахија у Шрној Гори, брп. Етн. 36., књ. МЈ, Београд 1911.,

«стр.

5) Д-р Јевто Додијер, ИЕ Срп. Етн. 36., књ. ХП. Београд 1909., стр. 213. ·