Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

женог тиме, с правом и нарочиту помоћ очекује. По оном свом суровом начелу „према глави и оца по глави“, он по-

некад раскида савез и са својим посредником између неба и.

земље, тражи „јачег свеца“, као например онај, што је славио Св. Климента, па, кад му неколико година узастопце није помагао, он се обратио Св. Николи, пошло му боље, те њега и узео за будућег заштитника свог, а Св. Клименту рекао: „мој Св. Клименте, климаћеш ти и даље око моје куће, али ће ти одсад бити затворена.“

И крсно име није друго него наслеђени први завет пре: дака, а не култ њима. Зато је оно тако и срасло с народном душом и мења се само кад наступе тешке недаће, итоу врло ретким и за читаве крајеве и периоде времена појединачним случајевима.

Да је пост Светом Сави један од давно укорењених завета нашег народа имамо и писмених сведочанства. - Поред других података о ускоцима нашим, Иван (Јан) Вајкхард Валвасор, словеначки или боље рећи општесловенски родољуб (1641.—1698.), етнограф, топограф и историк, оставио нам је и драгоцених података о стању вере и свештенства нашег у ХМ! и ХМП в. Говорећи о строгом пошћењу ускока у опште и о главним једнодневним (понедељак, среда и петак) и вишедневним постовима (божићни, ускршњи и госпођински), казује нам и ово. — „За благдан Св. Саве, аранђела Михаила и Св. Петра и Павла постили су, такођер, по осам дана,“!) Дакле, пост пред празновање Св. Саве, за његов благи дан, меће на прво место међу заветне постове.

То исто чини и Вук Караџић. Објашњавајићи, да заветовати се значи и постити читаву недељу дана каквом свецу, он прво наводи Св. Саву, па онда Св. Аранђела, Св. Петку и Богородичин Покров.“) Значи, НИ је било заветованих постова Светом Сави.

У црногорском приморју „православна Драчевица, Вучедабићи и Марстијевићи им католици Караникићи и Морниковићи не само што светкују Св. Саву, него и посте Савину недељу. Овај је обичај остао од старине, па га и данас католици, као завет својих предака, испуњују и ту недељу не би нико за живу главу омрсио. Савину недељу посте, као завет, многа села и браства у Црној Гори. Тамо се наводи као разлог овом заветном посту помор, куга, колера, морија, а у Шестинама се прича, да су се људи заветовали, да посте Савину недељу због кодере, која је пота-

= _ 5) Д-р Јосип Мал, Ускочке сеобе и словенке покрајине, 6. Е. 3, књ. ХХХ, Љубљана 1924. г., стр. 191.

7) Српски Рјечник, државно издање, Београд 1898. г., стр. 174.

на енн