Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

79

По равном Косову не посте, а у Приштини само досељеници | из села, у којима се пости. -

Покојни Коста Илић, 6. парох миљевачки, у Срезу Рамском, казивао ми је, да у његовој парохији цело село Мрчковац пости за Св. Саву и:меси за тај дан такозване поскуре онако, као што их месе за „мали свети“, „малу славу“ (преславу) своју. Не доносе их у цркву, него сами режу. То су формални колачи, само мањи него за главну домаћу славу. Уз овај строги пост немају свадбе, ни брачне испите не чине, па ни децу не доносе на крштење, већ на дан Св. Саве крсте све што се родило од Божића до у очи Св. Саве. И у онамошњем селу Десини готово половина села пости, месе славске колаче и пију у славу. ;

Прота Ива Атанацковић, парох пожаревачки, казивао ми је, да у Трњану, Касидолу, Барама и по другим селима у Стигу многи посте за Св. Саву. ЈЉуба Ф. Поповић, некада парох шетоњски, у Млави, каже да село Ловдин скоро цело пости. МИ у Шетшоњи многе куће посте, па и тамо ни свадбе до Св. Саве не обављују. Оне што посте за Св. Саву дирају, како су њихови стари појели Св. Сави оланке, па сада они као потомци морају то да испаштају. И код Влаха у селу „Ждрелу има неколико кућа, свакојако повлашених Срба, што посте Св. Сави. Живан Средојевић, парох божевачки, каже да у његовој парохији сви, који славе Св. Николу, а и многи - други посте Св. Сави и тврде, да их бије штета у стоци, кад премрсе овај пост, те за живу главу неће то учинити ни они, који се о друге посте огреше. Они, који посте, месе колач. То је обичан хлеб средње величине са утиснутим поскурником. Колач сами режу и славе као о свакој другој преслави.

Михаило Ђурић, парох мелнички, у Млави, родом из Ратковића, у Левчу, прича из свога детињства, да је у школи тога села била соба за ноћивање деце из удаљенијих места, па и из Сугубине. Памти да су ђаци из овога села строго постили Савину недељу и доносили у торбицама својим за јело само хлеба, лука и претрвеног пасуља.

Тако је и по другим крајевима. Уз првобитне чисто етичке и верске побуде за заветовање да се пости Св. Сави, као светитељу кога нарочито издваја, народ је наш, у старо време више него данас сточарски, придружио томе и мољење преко Св. Саве благослова и помоћи Божје за напредак стада и осталог живог блага његовог. И из других народних веровања и казивања о Светом Сави вири тенденција уподобљавати га Христу, а из великог круга предања о Светом Сави, овцама и овчарима, о наклоностима његовим према овима, јасно се "види, да је први извор томе у индентичности између рада и