Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

већим убеђењем причају, како је Св. Сава био жељан рибе, па је замахом свога пастирског штапа створио ове рупе. Алексић је објаснио природни постанак ових лонаца. Вода је брзином и ударањем својим излокала камен и изжљебила у њему ове рупе. Оне су устима окренуте напред, као што је обичан кошар за хватање риба. Вода својим јаким падом и ударом у ове рупе спречава рибама, које у њих западну, повратак у Ибар, те је Свети Сава могао само залазити од једног лонца до другог и рукама хватати рибе. И данас се, вели, сељаци служе благословом Св. Саве, те на лак начин рибе хватају.“') Кад се зна шта риба значи за вечите испоснике и да су ова места између Студенице и Жиче, прве и друге резиденције Св. Саве, онда је јасно, да и ова народна прича има стварну почетну основу своју; па је после, као и око живота и рада свију других великих личности и око необичнијих објеката природе, и код имена нашег Св. Саве стварност тако у легенде обучена, да се често пута она од њих тешко и види. Такав је случај са целим привредним култом Светом Сави. Рад његов и његових сарадника око унапређења и опште материјалне културе, па и сточарства, уношењем напредних новина са истока изазвао је путем асоцијације сравњивање Св. Саве са еванђелским начелником пастира и стварао у храму душе и у животним жељама народа од Св. Саве и заштитника његовог живог блага, које га храни и одева. На ту чисту веру присадио се у току времена и, донекле хришћански окађен, мит о заповедништву над вуковима. Да је ова митолошка примеса доцнијег порекла види се по томе, што је она на по неким местима уз друге светитеље прикачена. После светосавског, најраспрострањенији је заветни недељни пост пред јесењег Светог Аранђела, 8/21. новембра, негде за здравље људи, а негде за здравље и напредак стоке, као Св. Сави што се наизменично пости и заљудеи за домаћу стоку, и те разлике често пута има у непосредној околини. На пример, у селима Липовцу и Станцима, у Срезу Алексиначком, посте Св. Сави за стоку, у суседним селима Пруговцу и Црној Бари

· — Св. Аранђелу, а у другом судедном селу, Доњем Крупцу,

по казивању пароха њиховог Томе Спасића, посте за самог Св. Саву једни зато, што су на то њихови у болести заветовани, а други, што им се није држала стока, док нису њихови стари почели постити за Св. Саву. У Мозгову, у истом срезу, како ми је казивао вршилац дужности пароха, руски архимандрит Варнава, има заветованих породица, које посте Св. Сави за здравље, а Св. Аранђеглу за стоку. У суседном Свраиу чују се о Светом Аранђелу и вуцима готово

5 7 А. Аленсић, Ибар од Рашке До Карановца, Годишњица Н. Чу ПиРа, књ. Ш, стр. 49.

пе ла

ај

ла