Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

90

У Горњем Пологу, гостиварском крају, недељу, која почиње у очи Св. Мрате, по казивању онамошњих свештеника,. зову Мартиновица. Траје 6 дана, од 11./24. до 17./80. новембра. Три дана улазе у божићни пост. Уз Мартиновицу жене не узимају у руке никакав ручни рад вечером и јутром, а гребена и разбоја се ни дању не дотичу. Ово чине, да им зверови и змије не насрћу на стоку. И тамо и на Косову ни прва три мрсна дана, ни на божићне покладе, које захвата Мартиновица, никако не кољу петлове, него кокоши, Ако немају кокош, те морају петла клати, онда то чине пре него. што отпочне Мартиновица. Ни у очи Божића, на Бадњи Дан, ни у очи Ускрса, како косовци тако и положани не кољу петлове. Ако су намерни клати петла за Божић или Ускрс, чине то у очи Бадњег Дана и Велике Суботе.

Клање мратинчића и остала ритуална клања живине, нарочито старих петлова на дан Св. Илије, остаци су дохришћанских жртвених приноса. „О Св. Илији се коље какав најстарији петао, који се као жртва приноси Св. Илији, да не пушта громове и огањ. Верују да, ако би такав петао остао: жив после Св. Илије, умро би домаћин од те куће“.')

Из сличних и само до сад покупљених народних веровања и обичаја можемо с позитивношћу тврдити, да је клање, нарочито на дан Св. Илије, стара словенска жртва богу Перуну, громовнику, властитељу и осталих страшних и штетних. атмосверских излива, пренесена, као и остали атрибути, паи култ Перуну, на Св. Илију, кога је народ, место Перуна, прозвао Громовник Илија. То је због сличних библијских казивања о Св. Илији, као господару елементарних појава. Он за седам година задржава росу и кишу, спушта с неба огањ, те њиме сажиже жртву, враћа кишу исушеној земљи и у вихору, огњеним колима, одлази на небо. Томе дубоком перуновском још корену у народној вери свакојако треба приписати и то, што се „ни један празник у народу не празнује с већим страхопоштовањем од Св. Илије, нити се народ и једног свеца више боји него Св. Илије... На Св. Илију обичај је, да се стари петао закоље. Кад падне у петак или среду, петао се коље сутрадан. Петао, који остане у животу после Светог Илије, куне домаћина овако: „Ти на моје место умр'о“.2)

Петао је по дохришћанском веровању еквиваленат ч0веков и употребљавао се као замена за људску жртву) И

1) Маринко Т. Станојевић, Заглавак, 6. Е. 3. књ. ХХ, стр. 41.

2) Сава Мил. Милосављевић, Српски Нар. Обичаји из Ср. Хомољског, С. Е. 3., књ. Х1Х, стр. 64.

3) Д-р Веселин Чајкановић, Студије из религије и фолклора, 6. Е. 3.. књ. ХХАЈ, стр. 162.