Светле слике. 1 : Јанко Ђ. Димитријевић артиљ. потпуковник : 1.XI 1924

9

мога родитеља која бегле тамо испод Војне Академије, до „топџиске касарне“; и што је у Београду био угињен од човека који је почео каријеру у грчкој војсци, а завршио је као „Ћир-Ђорђе“ у топчидерском „бурдељу“ са младим српским официрима : Никодијем Стевановићем, Костом Пантићем, Мих. Срећковићем, капетаном Ломом и оста-

лима — јанко је, још у раној младости својој, добијао и на улици, и у кући инспирације за војнички позив. Топови и топџије, које је јанко, свако јутро, испраћао, са прозора дома мојих родитеља, речма: „ајде у Шатисте на Турци“ и свакодневне приче у кући његовог поочима

о хетеријама који, као велики грчки јунаци „иду само напред, а никад