Светлост : илустрован месечни часопис : орган Друштва за школску хигијену и народно просвећивање

20 ПЕВА РОУ НЕ БР. 1.—а.

пало, или се купају испод какве воденице 2 Одговор беше: нема ни једног ни другог. Немају, веле, где да се купају, несрећни су у том погледу, мала им је река. Ја сам се чудио и крстио. Код овако лепе воде 2500 грађана остају целога лета неокупани. На моје дивљење рекоше ми неки: па што се чудиш, ми то нисмо ни научили. Нађем прве грађане те вароши, разговорим се с њима и један ће ми рећи: "нема тога у нас, ја кад одем у Београд прво ми је да се окупам у купалу, па после вршим друге послове. Други потврди то исто. На питање, шта раде њихове жене и деца који не иду у Београд — рекоше ми: брчкају се по кориту, кад их не мрви. Ово ми је послужило као згодан повод да. поведем разговор о чистоћи, и интелигентнији грађани признаваху да ово збиља не ваља; требало би уредити место где би се свет купао, али на путу стајаху трошкови можда. 5—600 дин. за једно лепо купало. Кад је говор био завршен и одобравања падала са свих страна, један стари трговац ће рећи: „Тај вам разговор не вреди ништа, свет овде није научио да се купа и одржава чистоћу тела тако како ви мислите; дакле, направите му купало, и летње и зимско, биће празно, па чак и кад бисте им џабе давали да се купају.“ Ове су ме речи сневеселиле, оне су биле сушта истина, ту истину пак потврђивали су ми одмах готово сви од реда. Но у тренутку кад сам ја већ био готов да усвојим те њихове наводе, да свет није научио да се купа и не мари за. чистоћу, даде ми се случајно прилика да се о противном уверим. Пошло је било једно омање друштво госпођа и господе на један излет: у путу прошло се поред једног села, кров то село текао је један слаб млаз воде који сељаци · називаху река. Вода је падала с камена на камен, и деца, мала до десет година, испод једнога таквог камена направила. вир, оградила га с доње стране песком као бедемом, накупило се ту доста воде, и кад ми туда прођосмо, истрчаше сва из воде да нас виде. Ми приђосмо ближе њиховоме виру, који беше прилично замућен, и питасмо их, ко им је то направио да се купају. Одговор беше: ми сами; један додаде, како ће они још мало источити ту воду, па ће преко ноћ да. им се накупи свежа вода и сутра ће се купати у „тазе води.“ Ми остависмо наше дечаке и девојчице да се и даље купају, и продужисмо пут. Кад је било после једнога сата ми смо се