Светлост : илустрован месечни часопис : орган Друштва за школску хигијену и народно просвећивање

РА У СВЕТЛОСТ 25

мора се увек пристојно очешљати. За овим наредбама долазиле су друге, сличне. Али изгледа да се наредбама мало помогло. Тек једног дана истерао г. директор цео један разред и ученици узели па рибају песком: ко врат, ко уши, ко руке, и кад је ко био готов, прилазио је г. директору на смотру, а овај или га враћа да се дориба, или га пушта у царство чистих. Тако је после радио и с осталим разредима. Али шта је после било. Сазнале за то маме и тате и онда грдна мука по директора и све професоре. Грдња, псовка, ружење у свима могућим облицима, нису изостали. Једна се госпођа хвалила како она троши толико и толико на миришљаве сапуне и пита, како је смео г. директор да тера њено дете на реку да се риба песком. Син једнога посланика, враћан је трипут да се дориба и исече нокте, па је та брука пукла по вароши, и газда Н“ ништа мање није претио, него да ће натерати г. министра да казни тога директора итд.

Истину рећи овај је директор био успео те је сваки ученик долазио у школу са чистим вратом, ошишаном косом и пришивеним дугметима.

Ако скупимо све ове појаве добићемо један резултат: наш народ не полаже толико на купање и чистоћу тела. То се у осталом може видети и из народних обичаја. Од старе незнабожачке религије остало је једно обавезно купање деце и то на Ђурђев-дан пре сунца. Онда се у воду метне: селен, здравац, жива коприва и др. траве. Хришћанство пак зна само за једно обавезно купање: крштење. У народним обичајима не постоји више ниједно обавезно религиовно или другачије купање. Услед тога наш се свет годинама не окупа.

Изузетак чине болести, наш народ још хоће да окупа болесника. Тога ради запне по 3—4 часа даљине, те отиде у неки манастир да га окупа у неком „лековитом“ извору. Ово се често чини и онда, кад болесник једва носи душу у грудима. Још уз то има ружан обичај, да остави белег од 00лесника на том месту где се окупао, верујући да ће тиме оставити и болест. Рањави и крастави убришу тим белегом гној и оставе га, те се тако могу и други здрави заразити. Што су ови извори и кладенци око манастира проглашени за лековите, и ако у себи ничега лековитога немају, може се објаснити у главноме тиме, што народ или нема тако агодних места за купање у својој околини, или их не упо-

/