Светлост : илустрован месечни часопис : орган Друштва за школску хигијену и народно просвећивање

БРА -95 СВЕТЛОСТ 5 4

"одела. Додајте томе и предрасуде, старе обичаје, утицај „управ-

ника“ и племића у бретонским земљама, породично незнање! У томе и јесте то, што су ових деветнаест војника пре-

врени људи, жртве, које је чета предала школи, да би их

ишчупала из чељусти мрака који их окружава.

Један од њих не зна ни једну реч француску........: у Француској! Други пак говоре најпримитивнијим речником. Муцају и матерњим језиком.

Сви еу то снажни младићи, чије држање ни издалека не одаје нечега интелигентног. Својим великим рукама — с грубом кожом — које рукују „шкљоцаром“ као играчком, држе неспретно лаку писаљку, коју притискују да гребе

таблу, као да притискују ручицу плуга, који се зарива дубоко. у земљу. Они пишу своје име, јер прво их и уче да се умеју

потписати. Они то чине механички и не разумевајући, као

да прецртавају контуре дрвета, куће, животиње. Затим долази лекција из читања. Дошли су до читања

слогова. Директор школе пише самогласнике и сугласнике на црној табли, запиткује понаособ „војничке ђаке,“ затим

"заповеда да сви гласно читају — као да заповеда да еви јуришају. Гласом, покретом, нервозно, он води стрелце, који.

живо склањају препреке и заузимају позиције. У дну сале присуствује вежбању неки поднаредник, коме, из навике, ово није постало жалосно, као каквом мимопролазнику. Био сам одвео са собом једнога младог професора из гимназије. Опа-

зио сам у његову оку сузу, кад је погледао на овај жало_ стан призор, где човек не зна чему да се више диви, да ли

тврдоглавом напрезању грубих и закаснелих ђака, или интелектуалној великодушности, којом учитељ-управник (обично) располаже.

Поставили смо им питање о садашњим стварима, о организацији Француске. Од деветнаест војника ни један не зна шта је окружни начелник, шта је посланик. Један од њих зна име председника Републике! Један нам одговара да над нама влада цар. Говор је после био о знањима историјским, географским. Ови грешни људи немају ни појма о савременом животу.

Да, дакле до тога смо ступња дошли у двадесетом веку! И још никаква казна не постиже општине које су учесници овога друшливеног зла! И ошштине, у којима су се ови несрећници могли сакрити од закона о школама, нису изложене општој срамоти, нису кажњене народним укором (што би било најпоузданије): заједничком новчаном казном ! И одговорности месних управа још нису изнесене на видело!......... И то у једној Републици !

М. т, = Едвард Шти потпредседник Лиге за Народно Просвећивање.