Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

4 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

нолетан, одрекао се, у априлу 1368, пред јагодинским судом, наследства у њену корист. Радоје је умро у Јагодини средином децембра 1858, од потреса због пада династије Карађорђевића и од страха због повратка кнеза Милоша, — како прича његова жива кћи —, оставивши · „успомену као поштен човек и старешина“, како вели његов најстарији син Јеврем. Поред лепога имена оставио је деци и нешто мало непокретнога имања, неколико дућана у Зајечару, једва толико да су његови могли доста оскудно животарити. Тутори деце били су ујак: Алекса Здравковић, трговац из Зајечара, и Мата Аранђеловић из Јагодине. Дед Јеремија Здравковић позове унучад к себи, али они остану код маћехе.

Школовање Светозара Марковића било је редовно и потпуно. Доба за школу затекло га је у Рековцу, где му је отац био са службом. Два разреда основне школе, старинске школе где се још учио часловац, псалтир и пјенија, свршио је ту 1853 и 1854. Од значаја је за овог првога борца за равноправност женскиња, да је школу почео учити заједно са женском децом. О том свом првом школовању сам Марковић прича: „Био сам „господски син“, па још у селу — разуме се да је учитељ обртао се самном друкче но са осталим мојим друговима, те тако нисам имао прилике, да изучим методу, којом су учили младеж првим знањима: читању, писању и рачунању... Мене су учили код куће да читам и пишем мимо школу, и кад сам свршио други разред, могао сам да читам моме оцу новине (тада је била кримска војна); то је вазда производило велику сензацију међу сељацима, а особито међу мојим друговима, који су већином читали на пола, сричући само своје читанке, часловце и псалтире, а учитељ је често корео са мном оне, који су били у трећем разреду.“ =

1 Целокупна дела Светозара Марковића. Св.УЦ. Београд, 1898) стр. 1.

2 Целокупна дела, св. УШ, стр. 1#—15. Како су нас васпилаали .