Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

296 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

лизиозан карактер. У његовом програму и не помиње се деоба Цркве од Државе; у његовим листовима нема ни речи о световности наставе, и само једном, узгред, Ослобођење ће тражити смањивање плате владикама и пренашање брачних парница од црквених на грађанске судове. Нови покрет не само да одбија но и привлачи један део свештенства. Поп Маринко Ивковић, који ће погинути мученичком смрћу на Краљевици 1883 године, иде за Светозаром Марковићем још од 1872; поп Милоје Барјактаровић је уз њега од 1873, и то као један од најпоузданијих пријатеља; 1875, скупљач Ослобођења за Параћин је ђакон Зака Арсенијевић, а из београдске Богословије, још за живота Марковићева, изилазе читаве генерације младих попова, који ће са учитељима бити апостоли радикализма по селима, оснивачи будуће радикалне странке у Србији.

У опште, код омладинских либерала нарочито њихове левице, није било толико радикалне антирелигиозности као код Светозара Марковића, који на том пољу иде корак напред. Али код либерала, нарочито у Војводини, и то много више из разлога њихове црквене организације, било је далеко више практичног антиклерикализма. Марковић је и сувише поклањао пажњу политичким питањима, претеривао у својој вери у дефинитивну победу науке, и подцењивао опасности који долазе од Цркве. Искуство Демократије у Европи за последњих тридесет година, искуство и српске Демократије од увек у Војводини и последњих година у Србији, стално и велико зло које наша нација пати од верске подвојености, доказали су да је Марковић подцењивао вечиту опасност од верског догматизма.