Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 947

писао је 1889 о Марковићевом покрету Војислав Ј. Илић, реформе које би донеле собом уређење државно на основима чисто демократским, на којим је основима од ве“ кова почивала држава српска, и које су из основа онако очајнички рушили великаши српски за рачун својих личних интереса“. Један такав покрет одтоварао је потребама земље, која је на путу свога развитка била сазрела да из полу-турског система управљања пређе у модерну демократску уставност. Млада интелигенција је ушла у тај покрет зато што је он одговарао њеној идеолошкој љубави за слободу, и што се лично осећање достојанства једног морално и духовно развијеног човека морало бунити да интереси земље бивају стално жртвовани интересима једне фамилије, да се од „народне династије“ ствара једно крваво божанство коме се све имало жртво“ вати, и да Србијом и њеним народом као освојеном земљом влада једна коруптована, грабљива, свирепа, на

све готова бирократија. Сељачка маса народна прихва-

тила је нове идеје зато што је највише патила од рђавог чиновништва, и што је аутономистички, самоуправни идеал новог покрета, његово одрицање круте и централизоване државе, одговарао народним патријархалним појмовима, његовом слабом осећању државе као целине и великој традиционалној љубави за општинску самоуправу.

· Из тих разлога покрет је бујао као горски поток у пролеће. Гоњења га никада нису могла уставити, и после једног угушеног листа ницао је други. 1874 нове идеје су преплавиле школе, из којих сваке године изилазе у масама апостоли и агитатори. У народу се јављају они снажни сељаци, народни трибуни, људи од оне врсте која је почетком века остварила данашњу Србију. Од 1874 јака група сељачких посланика, са Адамом Богосављеви · ћем и Димитријем Катићем на челу, почиње у Народној

Скупштини практичну парламентарну борбу за остварење

1 Милорад Џавловић: Један пенипвампат рутгонис Војислава Илића. брпски Књижевни Гласник, ХХ, 514.