Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

958 ЈОВАН СКЕВТИ Б

је данас чиста, и остварење њихово чека на раднички покрет.“ О целом покрету Светозара Марковића, даје се овај суд: „Покрет се даље развијао према приликама и носиоцима и даје радикалној партији, али његов први творац и научни представник није био радикал већ социјалиста, са махнама које носе обележје његова времена, и врлинама узоритим и у његову и у нашему.“ Нарочити одбор је извео прославу 26 фебруара, дана смрти „српског борца за ослобођење раднога народа, гласника социјалнодемократских идеја у Србији“. Говор о животу и раду Марковића држао је студенат Димитрије Туцовић. А на сам дан смрти, Друштво Јагодинских Радника приредило је помен на његову гробу. У фебруару 1910. социјалнодемократска група у Јагодини упутила је позив на „све поштоваоце неумрлог Светозара Марковмћа“, да новчано потпомогну обнављање његова гроба. Тај позив је прихватио Дневни Лисш, који је објавио упис прилога, и прилозима једино из радничке средине и из кругова млађе демократске интелигенције обновљен је запуштени гроб Светозара Марковића.

Светозар Марковић данас, на тридесет и пет година после своје смрти, јесте историјска личност. Он не врши више непосредни утицај на духове, и на њега се више не ослања ни радикализам ни социјализам у Србији, као „што је то било све до почетка деведесетих година. Социјалистичким делом својих учења за радикалну странку он је и сувише црвен и компромитујући; за социјалистичку странку утопистичким делом својих доктрина, радикалном страном свога програма, он је и застарео, и умерен, и недовољан. За једне је сувише на левици, за друге сувише на десници; једни су заостали са њиме, други су га претекли. Враћање Светозару Марковићу данас је немогућно. '

Једино што се може данас радити то је обележити утицај који је он имао на политички и социјални развитак Србије, мн, ради данашње ориентације, одмерити