Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

260 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

народних, одбрана и подизање социјално потиштених и експлоатисаних класа, социјалан напредак коме све треба да буде подређено. Поред тога, Марковић још даје наук данашњој Демократији српској да духовно ослобођење и слобода савести, борба против агресивних сила верске тираније и несношљивости, остају ствари које су увеку првом реду потребне. Идеал надмоћности државне власти над црквеном, световност наставе, слобода савести и слобода исказивања мисли, долазе увек у прве тачке програма једне истинске демократије. Исто тако Марковић, са својим модерним идејама о равноправности жена, остаје увек да опомене да се слобода не може ограничити само на половину рода људског и да је политичка и социјална потчињеност жене неправда коју треба сузбијати. Тешко је учинити то признање, али је истина, да је Марковић пре четрдесет година, са својим идејама социјалне правде, слободе мисли и феминизма, потпуније и тачније представљао демократски идеал, но што то чини данашња Демократија у Србији, која је узела тип једне чисто политичке странке, која је остала негативна и уперена више против личности но за идеје, која све већма добива тип једне сталне изборне организације, не мислећи даље од посланичких и кметовских избора. Најзад, Светозар Марковић, који је без смисла и без разлога денунциран хао глава „материјалистичко-космополитске школе,“! као говек који је проповедао грешну националну равнодушност, и данас је у стању да да правац напредном и разумном националном раду. МИ онда док је највећма био у идејама међународне радничке солидарности и човечанског братства, он је јасно осећао да се љубав према човечанству показује у првом реду љубављу према своме народу. ИМ све што је он покушавао и

1 Драгутин Ј. Илић, („Ценвор“), у чланку Дат матшеријализма у српској књиомсевностац (Бранково Коло, 1896, стр. 1076) писао је: „Док Вуков Србин ставља отаџбини на расположење крв и имање, дотле Светозарев човек узвикује цинички: која корист Моја њива за то неће бити ништа већа,“