Свето Јеванђеље по Јовану

ПО ЈОВАНУ. ЕЛ. 6. 19 РЛАВА 6.

1 Потом отиде Исус на ону страну мора Гали2 лејскога, које је Тиберијнско, и ва Њим иђаше многобројно људство, јер виђаху знамења

з која чињаше над болесницима. И увиђе Исус на гору, и онде сеђаше с ученицима Својим. А пасха, Јеврејски празник, бејаше близу. А Исус, подигнувши очи и видевшида велико мноштво долазаше к Њему, каже Филипу: откуда ћемо купити хлебова да ови једу > А ово рече еда би га огледао, јер Сам знађаше шта ће чинити. Одговори Му Филип: двеста динара хлебова нису доста да свкоме од њих по мало доподне. Каже Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра: има овде једно момче које има пет хлебова јечмених п две 10 рибице ; али шта је то на толицину 2» И рече Исус: посадитељуде! А бешетраве много на ономе месту. осади се дакле мужева на п број око пет хиљада. Тада Исус узе оне хлебове и, давши хвалу, раздели онима који бејаху посађени; тако и од рибица колико хтеше. И кад се наситише, каже ученицима Својим: скупите комаде што претекоше, да се ништа не изгуби. Сакупише дакле и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што прете14 че иза оних што бејаху јели. А народ, видев-

~“

а о

о о

[8 [5]