Свето Јеванђеље по Јовану

Т

1

1

1 1

~

- ~

с 4

о

~

2

~

сл

-

ПО ЈОВАНУ. ГЛ. 9. 33

одговори: нити је овај сагрешио нити родитељи његови, него да би се јавила дела Божја на њему. Мени ваља творити дела Оца Који Ме је послао, док је дан. Наступа ноћ кад нико не може радити. Док сам год на свету, светлост сам свету. Рекавши ово, пљуну на земљу п сачини блато од пљуванке, и помаза блатом очи његове. И рече му: иди умиј се у бањи Силоамској (које, протумачено, значи Послан). Отиде дакле, пи уми се, и дође, видећи. А суседим они који Га беху видели пре да беше просјак, рекоше : није ли ово онај што сеђаше и прошаше » Једни говораху: он је; други рекоше: не, него је налик на њега. Он рече: ја сам. Тада му рекоше: како ти се дакле отворише очи" Он одговори: Човек звани Исус начини блато, и помаза очи моје, п рече ми: иди у Силоам п умиј се; и, отишавши и умивши се, прогледах. С тога му рекоше: гдеје Он> Каже: не знам.

Одводе к фарисејима онога што беше пређе слеп. А беше субота оног дана кад начини Исус блато и отвори му очи. Тада га опет и фарисеји запиташе како прогледа. А он им рече: блато ми стави на очи, и умих се, и видим. Тада говораху неки од фарисеја : није Овај Човек од Бога, јер не држи суботу. Други рекоше: како може грешан човек таква знамења чинити; И би