Свето Јеванђеље по Јовану

36 ПО ЈОВАНУ. ГЛ. 10.

2 З

~

с“

с:

=

=

10 1

-

12

1 1

-– о

сл 16

месту, лупеж је и разбојник; а који улази на врата јест пастир овцама. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, своје властите овце зове по пмену, и изводи их. И кад је своје властите истерао, хода пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов. А за туђином неће да иду, него ће бежати од њега, јер не познају глас туђинаца. Ову им причу изговори Исус, али они не равумеше шта то беше што им говораше.

С тога им рече Исус опет: заиста, ваиста вам кажем: Ја сам врата к овцима. Сви колико их год дође пре Мене лупежи су и разбојници : али их овце не послушаше. Ја сам врата; ако когод уђе крова Ме, биће спасен, и ућиће и изићиће, и пашу ће наћи. Лупеж не долази, осим да би украо и убио и погубио: Ја сам дошао да имају живот, и да имају у изобиљу. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. А најамник, и који није пастир, коме нису овце своје, види вука где долази, и оставља овце и бежи; а вук их граби и распуди. А најамник бежи, јер служи ва надницу и не мари за овце. Ја сам пастир добри и познајем које су Моје, и познат сам онима које су Моје, као што Мене познаје Отац и као што Ја познајем Оца; и живот Свој полажем за овце. И друге