Свето Јеванђеље по Јовану

ПО ЈОВАНУ; ГА. 18: 47 ГЛАВА 13.

1 А пред правник пасхе, Исус, знајући да је дошао Његов чав да пређе из овога ввета к Оцу, како је љубио своје који бејаху на свету, до краја их љубљаше. МИ по вечери кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотскоме да Га изда, Исус, знајући да Му Отац све беше дао у руке и да бејаше ивишао од Бога и да к Богу иде, устаје од вечере и скида Своје ха5 љине, и узе убрус те се вапреже; по том налива воде у умиваоницу и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут. Онда приступа к Симону Петру, и он Му каже: Господе, зар Ти моје ноге да опереш 7» Исус одговори и рече му: Ја што чиним ти сад не знаш, али ћеш после овога дознати. Каже Му Петар: никад Ти моје ноге нећеш опрати. Исус му одговори: ако те неоперем немаш удела са Мном. Каже Му Симон Петар: Господе, не само ноге 1о моје, него и руке и главу. Исус му каже: окупаноме не треба до само ногеопрати, него п је сав чист; а ви сте чисти, но не сви. Јер знађаше издајника Својега, за то рече: а нисте сви чисти. 1 А, кад им бејаше опрао ноге и: узео Своје хаљине и опет сео, рече им: внатели а што Ја учиних вама, Ви Ме вовете Учи-

са

• с