Свето Јеванђеље по Јовану

1 1

1

ПО ЈОВАНУ. РЈ. 20. 67

Симон Петар за њими уђе у гроб и види платва 7 сама где леже, и убрус који бете на глави Његовој, не с платнима лежећи, нето савијен

# на једном особитом месту. 'Тада пак уђе и

други ученик који бејаше први дошао к гро» бу, и виде и верова ; јер још не беху знали • писмо да Он мора устати из мртвих. Онда ' отидоше опет ученици дома. А Марија стајаше на пољу код гроба, плачући. И док плакаше надвири се над гроб, и виде два анђела у белом где седе један чело главе а један чело ногу где беше положено тело Исусово. И кажу јој они: жено, што плачеш > Каже им: за то што су однели Господа мојега,

го

с

ми не знам где су Га положили. Ово рекавши,

1

1

обазре се натраг и гледа Исуса где стоји, п не внађаше да је Исус. Исус јој каже: же6 но, што плачеш 7 Кога тражиш, Она, мислећи да је вртар, каже Му: Госнодине, ако си Га ти однео, кажи ми где еп Га положио, и ја ћу Га узети. Исус јој каже: Марија ! Она, обазревши се, каже Му Јеврејски: Рабони, које значи: Учитељу.' Исус јој каже: не дохватај се до Мене, јер још нисам узишао к Оду Својему; него иди к браћи Мојој и кажи им: узилазим к Оцу Својему и оцу вашему, и Богу Својему и Богу вавзпему. Долази Марија Магдалена и јавља ученицима да беше видела Господа и да јој Он беше казао ово.

[5

~