Свет

"flzem Vlasi je otišao pe u Ennlesku tri meseca da ući enoleski jezik. On niie sada aktuelan. Zeinulahua napadaju što ie kao bivši visoki funkcioner orihvatio da bude direktor "Delta banke" koja ima sedište u Srbiji. To se tumaći kao da on želž da urvi kolaborira sa srnskim vlastima i da legitimno nrizna srnsku državu. I Remzi Koljgeci je u "Montenegro-banci". Oni mogu učestvovatž u eventualnžm razgovorima sa Srbiina. a ne mogu ništa da reše. da utiću. Ćak bi to bio bumerang. To su potrošene karte. Mahmut Bakali. koji. ćini mi se. ima 56 godina. ima ioš nolitićkog kredita i pametan je ćovek. Otišao je iz politike 1981. nodine."

NASTAVAK NA STR. 13 bi i kad bi bili u parlamentu i participirali u .vlasti, oui bi bili samo dekor, jer ne bi biti u stanju da urade ništa više oddoga. Da je to tačno. vidi se. reciino, u slučaju Mađara, ali i u slučaju srpske opxrzicije. • Da su ušli u ovaj Parlament, Albanci bi sa Mađarima i srpskom opozicijom bili većina. Da, ali kad su u pitanju Albanci, ua žalost. tu je elementarnhi defekt. Srpska opozicija, Crkva i SANU imaju isti, antialbanski kurs. I tu je suština problema. Kada bi, kojirn slučajem, đošlo do eventualne promene političkih snaga. ili orijentacije. ili kada bi u jednoj fKilitičkoj stranci đošlo do eventualnog preispitivanja političkih stavova u odnosu na Albauce u pozitivnom smislu, onda ima realnih prostora da se ozbiljnije sagleda mogućnost participacije Albanaca u srpskoj Skupštini. • Albancima bi za pregovore i dogovore više odgovarala građanska, nego nacionalna opcija. Ja ne bih sad forsirao građansku opciju iz ođređenih razloga, budući da je došlo do nacionalne homogenizacije s jedne i s druge strane. Ali, u svakom slučaju; demokratskać opcija je rešenje i za Srbe i za Albance. E, sad, zbog čega do toga sporo dolazićto je pitanje više za Srbe nego za Albance. POLITIČKIM REŠENJEM DO NEZAVISNE REPUBLIKE KOSOVO • Ko sačinjava 'hmirovni pokret" na Kosovu i Metohiji i kakva jc njiliova politička opcija? Glavni politički faktori, sa Demokratskim savezom Kosova na čelu, zagovaraju nezavisnu republiku . KoscAo i istovremeuo sa zalažu za mirovnu opciju rcalizacije tog političkog cilja. I ne samo oni, hego i svi drugi koji u albanskom javnom mnjenju imaju političkog uticaja, zalažu se za političko rešenje kosovskog pitanja. U suštini, malo ima onih koji zagovaraju radikalnu opciju, ali če oni, možda, poprimiti malo veću težinu übuduće, ukoliko se bude zaoštrila situacija. • U kom smislu radikaina opcija? Radikalna opcija podrazumeva, zapravo, promenu načina i realizacije glavnog političkog cilja kosovskih Aibanaca. Zasad su oni marginalni, ali ukoliko se promeni situacija nagore, ja se pribojavam da bi mogli da budu uticajniji. Voleo bih da se situacija poboljša kad su u pitanju Ijudska i kolektivna prava. • Postoje li na Kosovu Albanci lojalni državi Srbiji i da li su organizovani kao politička snaga? Albanaca koji su lojalni državi Srbiji nije baš malo, možda ih ima desetina -hiljada, ali oni ništa ne znače u odnosu na ukupno, kolektivno raspoloženje Albanaca po pitanju naših političkih ciljeva i načina realizacije tih ciljeva. Oni se, na žalost, sve više i više forsiraju, ali, na svu sreću, sve manje i manje mogu da utiču. Forsiraju se ne samo u medijima, i to prvenstveno od strane Socijalističke partije Srbije, koja je pokrenula inicijativu i za stvaranje udmženja u kojima su i Albanci, a koja su, zapravo, politički orijentisana kao SPS. Osim u vladajućoj stranci, Albanaca ima i u SK-PzJ, ali mislim da ova stranka nema perspektivu, kao što neće imati ni SPS na Kosovu. Sada je imaju, i tako će biti sve dok Albanci ne budu počeli da preuzimaju svoje uloge u institucijama sistema. Mi dopuštamo, faktički, da oni rade šta god hoće, jer ne izlazimo na izbore.

MAHMUT BAKALI MJE "POLITIČKI FOSIL" • Zasto se iz Informativnog centra Kosova napadaju "politički fosili" Mahmut Bakali, Azem Vlasi, Jusnf Zejnulahu i neki drugi? Navodno, to se čini iz straha da bi mogh učestvovati u eventualnim razgovorima sa Srbima. Istina je da se napadaju pojedine autoritativne ličnosti sa bivše političke scene, ili pojedine aktuelne političke ličnosti koje su deo naše poiitičke panorame na Kosovu. Napadaju se iz više razloga, neki sa osnovom, a neki bez. Konkretno, ja smatram da se Mahmut Bakali više napada zbog straha da se on aktivno ne uključi u politički život, nego zbog toga Sto pripada nekim, kako ste rekh, fosilima. Ja mislim da on nije fosil. Naprotiv, on je jako trezvena i autoritativna ličnost koja može u ovoj situaciji nmogo da pomogne, ne samo Albancima, nego i tim političkim snagama koje ga napadaju. • A Azem Vlasi, gde je on sada? Azem Vlasi je advokat. Otišao je u Englesku tri meseca da uči engleski jezik. On nije sada aktuelan. Zejnulahua napadaju što je kao bivši visoki funkcioner prihvatio da bude direktor "Delta banke" koja ima sedište u Srbiji. To se tumači kao da on želi da prvi kolaborira sa srpskim vlastima i da legitimno prizna srpsku državu. I Remzi Koljgeci je u "Montenegrobanci". Oni mogu učestvovati u eventualnim razgovorima sa Srbima, a ne mogu ništa da reše, da utiču. Cak bi to bio bumerang. To su potrošene karte. Mahmut Bakali, koji, čini mi se, ima 56 godina, ima još političkog kredita i pametan je čovek. Otišao je iz politike 1981. godine. • I Vaše Politikološko družtvo Kosova naišlo je na otpor kod nekili. To je esnafsko udruženje sa oko 90 politikologa sa raznih uni-

verziteta, Beogradskog, Zagrebačkog, Sarajevskog, Ljubljanskog. Pokušali snio da aTirmišemo jedan novi pristup u radu, na osnovu profesionalnih kriterijuma. I mogu vam reći da smo na početku, odmah, naišh na jak zid i otpor, upravo u onim krugovima u kojima se odlučuje o pohtičkom životu Albanaca, jer su se uplašili, prvo, sastava, koji je jako meritoran. U samom Predsedništvu se -nalaze Ijudi koji zavređuju pažnju, od Mahmuta Bakalija, Ilijaza Kurtešija, pa Ramuša Tahirija do Miljazima Kocija i drugih. Kod političkih faktora koji su pokušali da ospore ovo udruženje, javio se strah da će se ono jednoga dana pretvoriti u političku partiju koja bi bila konkurent aktuelnim strankama. S jedne strane se, dakle, osiono ponašaju, a s druge'strane se rukovode zečjom logikom, pa smatraju da se iza svake stvari koja se obavlja bez njihove konsultacije, skriva po neki lovac. Predviđali su i sukob Politikološkog društva sa "novim demokratima", kako se nazivaju. Kada smo uvideli da se to več javno zagovara, i postaje več nacionalna stvar, počeo sam krišom da sprovodim moratorijum na rad udruženja. Održali smo nekoliko sesija, bile su jako dobro posečene i efektne. Umesto da se stvori konflikt - Politikološko društvo sa "novim demokratama", došlo je, zapravo, do konflikta unutar demokratskih strujanja glavnih političkih faktora na Kosovu. Ukoliko se stvori racionalna klrma. nameravamo da radimo punom parom. Pokušačemo jasno da formulišemo našu strategiju i da intenziviramo kontakte sa svim institucijama i udruženjima koje bi nam koristile i kojima bismo koristili. KOSOVSKO PITANJE ĆE OSTATI OTVORENO • Kako je, po Vama, inognće rešiti "kosovski čvor" i za šta se zalažete 11 susretima sa srpskim

intelektuaicima i ekspertima za pitanja međimacionalnili odnosa? Ja mislim da če kosovsko pitanje, ua žalost, ostati otvoreno, ah bi bilo korektno sa albanske i srpske strane pronaći jedan model koji može sve više i više udaljiti mogučnost konflikta na Kosovu. A da h je to moguće? Ja mislim da je to nužnost, kao što je dijalog nužnost, s tim da početna osnova za dijalog budu argumenti i spremnost obe strane da preispitaju svoje eventualno pogrešno postavljene ciljeve ih načine njihove realizacije, koji nisu adekvatni situaciji ih potrebama i interesima kako Albanaca tako i Srba. Za takav dijalog potrebni su Ijudi koji stvaraju mostove, a ne oni koji ih raše, koji pribhžavaju Ijude, a ne koji stvaraju neprijatelje. A takvih Ijudi ima mnogo, samo treba nači načina kako do njih doči. • Zašto niko od albanskih intelektualaca sa Kosova nije prisustvovao međunarodnoj konferenciji u SANU o položaju manjina ii SRJ, iako je poziv bio upućen? Bih su upučeni pozivi, imah smo kontakte. Poštujem, pogotovo, profesora Stanovčiča, zatim Janiča i Bašiča. Na žalost, nije se stvorila klima za naše učešče i razgovor, jer se SANU tretira u kolektivnoj svesti Albanaca kao tamnica kosovske autonomije i duhovni motor i inspirator antialbanske pohtike. Uvažavamo profesore koji su nas zvali i smatramo daje to gest vredan pažnje i, na neki način, označava dobar znak spremnosti intelektualnih srpskih krugova da preispitaju svoju politiku kad su u pilanju Albanci i manjine u Jugoslaviji i Srbiji. • Akademik MLliajlo Marković u poslednje VTeme, koliko se moglo naslutiti, insistira na dijalogu. Mislim da bi sve što bude radio Mihajlo Markovič više imajo efekat bumeranga nego što bi moglo da približi Albance, upravo iz razloga što je on jedan od pokretača

one politike koja ima antialbanski karakter, Ali ima drugih koji bi mogli mnogo toga da urade i pomognu, poput profesora akademika Stanovčića, zatim Mirka Tepavca, dr Jelice Minić, dr Duška Janjića iii, recimo dr Vladimira Goatija i drugih trezvenih Ijudi, rasterećenih fobija. • Kakv i su Vaši lični kontakti i iskustva sa kolegama u Beogradu i na kakvim projektima, eventualno, sarađujete? Moji lični kontakti i iskustva sa kolegama u Beogradu su korektni, čak bih mogao da kažem da su iznad proseka korektnosti. U naučno-intelekmalnim krugovima gde se ja krećem, imam apsolutno razumevanje moje pozicije, a ja se sam maksimalno tmdim da poštujem njihovu poziciju i da uvažavam, na žalost, pod navodnicima ili ne, paranoju okoline u kojoj se nalazimo, sa ciljem da je menjamo, u interesu i Srba i Albanaca. • Vi ste u Evropskom pokretu na Kosovu, Za šta se, tamo, ovaj pokref zalaže i ko ga sacinjava? Evropski pokret na Kosovu je jeđan od onih marginalnih faktora koji je pokušao da uspostavi korektnu komunikaciju sa Evropskim pokretom u Srbiji. I da nesreća bude veća, upravo iz razloga Sto smo mi uspostavili prisnu, korektnu saradnju sa Evropskim pokretom u Srbiji, postali smo i ostali marginalci. Naš cilj je da uradimo sve kako bismo se približih osnovnoj koncepciji stvaranja ujedinjenih evropsMh država, Evropi regija, Evropi građana. Mi gledamo na Kosovo kao jedan evropsld region, mi gledamo u Srbiju kao jedan region koji bi mogao, u procesu evropskih integracija, da poveća stepen integrisanosti i saradnje i stvaranja univerzalnilt vrednosti, kako u politici i ekonomiji, tako i u drugim oblastima života. Smatramo da su granice nepotrebne, i da one postaju suvišne ukoliko se nacije međusobno budu uvažavale i respektovale interese jedne drugih.

EKSKLUZIVNO: MAHMUT BAKALISE VRAĆA NA POLITIGKU SCENU! ' . • . ' - " J ' \' ' ■ ■ ■ 'V'-- • ' ; ' '■ . r/-

17. februar 1995 Q Svet