Свет

LEVO OD RAJA

DVA MARTOVSKA DANA

Piše: Aleksandar Vulin

NAS I RUSA Ma koliko n-as terali da postauemo Anierikanci, mi se ne damo. Jok, bliža je nama votka od koka-kole, pa ma šta pričao Panić. U veliku akciju de-kolizacije SR Jugoslavije uključila se i armija. Jest da više nije narodna ali je naša. mi bolju nemamo. Tako je sam miuistar vojni sa ostalim za armiju odgovornim oficirima otišao u majčicu Rusiju. Nema nama rata bez Rusa, a boga mi ni mira. Cak smo i vojni sporazum potpisali. Istina tek posle skidanja saiikcijn, ali bolje išta

nego ništa. Nisam siguran da li onaj Jeljcin zna za to i šta če biti ako sazna? Ma, svejedno zuao, ne znao. Nas i Rusa trista miliona. a bez Rusa... "KO NEĆE BRATA ZA BRATA IMA TUĐINA ZA GOSPODARA" (POSLOVICA NEKOG OD NAŠIH NARODA) Nema šta, kad god čujem kakvu vest o bivšim jugoslovenskim republikama u najmanju ruku moram da se začudim. Sve što rade rade protiv sebe. Biče da i kod njih postoje übačeni elementi ili naprosto ludaci. Kako sve to smešno izgleda. Horsko jedinstvo pod palicom izvrsnih nemačkih dirigenata, sve pod konac, glasovi složni. reči nadahnute, lirski vokali za srce i dušu. I sve je bilo tako

nepodnošljivo lako. Jugoslavija nikom nije trebala, ta "omražena tvorevina", "tamnica naroda", "velikosrpska zavera", " slove načko-hrvatska podvala"... Ali vremena se po svoj prilici menjaju. Ekonomski džin "surovo eksploatisan" od strane Srbije, zvanično moli SAD da po svaku cenu spreči skidanje sankcija Srbiji jer ona postaje najveći poverilac tog istog džina. Sic transit GLORIA MUNDI! Takođe strah je sve veći da oni zaista neće ući u E.Z. A tako su se nadali. Jedan zabrinuti borac za samostalnost izrazio je bojazan da Italija (za neupućene Trst je naš) neće priznati ugovoie potpisane od strane SFRJ, kao da je to nešto, a ne ovi novi "džinovi" sa njenih zgarišta. Stvaruo kad sve saberem i oduzmem, mnogo su izgubili. Oni samostalnost.

mir, teritoriju, ozbiljnost. a samo smo mi ovde nešto dobili, šta? Pa sankcije, to skoro niko nema. PRAZNICI U MARTU Mait je lep mesec, pomalo čudan, zimljiv, ali ipak lep. Osim što ga pamtimo po ćudljivosti, on je zauimljiv i po tome što prilično jasno pokazuje kakve su vrednosti u dmštvu i na šta se država (i njeni građani naravno) oslanjaju. Tako dok je bio onaj sistem mart je krasio njegov 8. dau. Tada je lepša polovina nacije bila na počasnom mestu. Stizali su pokloni, cvećari trljali mke, praznili se crni fondovi za neki parfem ili prsten. Na taj dan se po pravilu išlo sa poslaranije i to na rueak o trošku sindikala. Nisu samo žene čekale

taj dau i nuiska polovina je sa nestipljenjem brojala dane. Brijalo se do kože, stavIjali losioni' a bogami i tuširanje je moralo da padne. Jer takva prilika za Ijubljenje sa članicama kolektiva nije mogla biti propuštena. Prosto to je zgodnije i od Nove godine, sve u svemu nije to bilo loše. Stvari su se uaravno promenile. Sada se mart pamti samo po ouom danu koji dolazi posle Osmog. Ima tu neke praviluosti. Jednog daua poklanja se cveče (kupljeno u cvećari), drugog se razbijaju ti isti izlozi, jednom se ide zajedno na račak, drugog srao na ulici, jednom se Ijubi, drugog udara. Tako to biva na brdovitom Balkanu. Šta je bolje ueka svako misli, ali ja preferiram one bliske kontakte tipa usne, nego one još bliže pesnica u iste. Ali ko voli nek izvoli.

DESNO OD RAJA

ISTOK ILI ZAPAD?

Piše:lgor Mirović

tkad je u prošlom veku Srbija konstituisana kao modema država, uvek je, radi realizacije svojih nacionalnih, ekonomskih i dmgih interesa. tražila osionac u velikim i moćnim državama Evrope i sveta. Vladare iz dinastija Obrenovića i Karađorđevića, koji su se smenjivali na prestolu Srbije sve đo 1918. godine, usmeravala je ka putu čvTŠće saradnje sa razvijenim zemljama sama istorija nastanka i razvoja srpske državnosti, ali i jednostavno saznanje o mestu i ulozi naše države na balkanskoj vctrometini. 1 prva Jugoslavija je kreirala svoju spoljnu politiku na osnovama starih i neprolaznih prijateljstava i ratnih savezništava, ali je interes igrao značajnu ulogu kada je reč o tome sa kojom evropskom i svetskom silom treba sačiujavati i potpisivati konkretne ugovore, Spoljna politika

drage Jugoslavije vođena je u svetlu hladnoratovskih odnosa i apsolutne blokovske podeljenosti, pa se njeni aspekti i iskustva iz tog perioda veoma tesko mogu uklopiti u sadašnje globalne odnose. Ako se tome doda i činjenica o potpuno izmenjenim unutrašnjopolitičkim odnosima u našoj zemlji koji su, doduše, podudarni kada je reč o istovetnoj prirodi ondašnjeg i sadašnjeg režima, ah i bitno različiti kad se ima u vidu proces demokratskih promena koji je u toku, sasvim je jasno da naša diplomatija, sa negativnim predznakom kojeg se teško oslobađa, ne može otiči ni korak dalje u realizaciji državnih interesa. ISTOK Sadašnja spoljnopolitička orijentacija koju, bez cilja i programa, zastupa i u praksi sprovodi Slobodan Miloševič i koja se u potpunosti oslanja na Rusiju kao svemočnog zaštitnika krajnje je pogrešna i apsurdna. Najnoviji akt priznanja Bosne i Hercegovine kao države od strane Ruske Federacije poslednji je dokaz pogrešnog međunarodnog usmerenja koje dolazi iz Tolstojeve 33. To je i svojevrsni poraz jeftinog, nestmčnog i salonskog pristupa diplomatiji uopšte. Kakva je pozadinn ak-

tuelnih msko-srpskih odnosa najbolje ilustraje tvrdoglavo inslstiranje predsednika srpske Vlade Marjanoviča, koje ovih dana poprima karakter afere, na uvozu ruskog gasa preko njegovog preduzeča "Progres". Srbija čc, po ko zna koji put, prevariti seljaka, otkupiti ispod prosečne cene viškove poljoprivrednih proizvoda i razmenjivati ih u bartel poslovima sa raskim partnerima. Država če, dakJe, uvesti nafm koja će na tržišui dostići svetsku cenu, a izvesti pšenicu po dva i tri puta nižoj ceni od svetske. U čitav mehanizam se idealno uklapa zvanična ili nezvaničua devalvacija koju vlast koristi u pogodnom momentu i time dalje obezvređuje đomače vrednosti. Tako se, u suštini, sadašnji ekonomski odnosi između Srbije i Rusije zasnivaju na razlikama u ceui pojedinilt strateških proizvoda kojima raspolaže tamošnja i ovdašuja mafija- Pogrešno je vezivati se iskIjučivo i samo za Rusiju i zbog njenih unutrašnjih razloga, koji signaliziraju dugoročnu nestabilnost. recesiju i drage negativne pojave u toj zemlji. Ruska diplomatija je, po svemu sudeći, do sada ulazila u konkretne projekte rešavanja krtee na prostom bivše Jugoslavije najviše onda kada je Beograd to od nje očekivao. Beograd je, s drage

strane, pozivao Kozireva samo kad Miloševič, u nastupu bezidejnosti i dezorijentacije, nije znao šta dalje sa državom i sa narodom. Rusija je mogla, a nije htela da u SaveUi bezbednosti UN uloži veto na rezoluciju o sankcijama prema SR.T. Mogla je da uloži i mnogo veči autoritet kada je reč o zaštiti naših interesa, kad smo več "istorijski i osvedočeni prijatelji pod udarom novog svetskog poretka". Mogla je Rusija i da u Komitetu za sankcije UN izdejstvuje pre zime uvoz gasa u SRJ. Sve je to Rusija mogla, a možda i nije mogla jer je suviše slaba. Naš trenutni položaj, ipak, traži saveznika od foimata i od značajne međunarodne moči. ZAPAD Umesto da je još 1989. godine Milošević pokrenuo talas promena sa ciljem da se obezbedi puna demokratija i sloboda i time na Zapadu steknu određene simpatije, on je, zloupotrebivši nacionalnu podređenost delova srpskog naroda, radio pre svega na beskrapuloznom učvrščivanju sopstvene vlasti. Ujedinjenje sa njim na čelu moguče je, ali ujedinjenje samo po sebi nije niti moguče niti poželjno, smatra Milošević. Takođe, demokratskn prava i slobode mogu da se kieču samo do ni-

voa koji neče ugroziti birokratizovanu straktura komunističke vladavine. Apsolutizam kao oblik državnog uređenja, draštvena svojina kao osnova ekonomskog poretka, krajnje ograničena sloboda medija i, uopšte, iđeološld nazadna koncepcija Srbije u budućnosti definitivno su Miloševića odvojili od Zapada. Ne može niko na Zapadu da podrži zemlju sa ustavom koji se svakodnevno krši, sa vladom koja, paradoksalno je, ne vodi spoljnu politiku, sa gnibim kršenjem Ijudskih prava i sloboda koje se. sprovodi u organizaciji režima i, na kraju, ne može nijedna država na Zapadu ni da pomisii da če postojati ujedinjena srpska država na Balkanu koja če nositi nabrojane negativne atribute i na čijem če čelu biti režim sa ultrakomunističkim manirima. U tom nizu dolazimo do zaključka o potrebi radikalnog preobražaja unutrašnjih odnosa u zemlji kao preduslora za njenu međunarodnu afrrmaciju i približavanje zapadnim demokratijama. pre svega na ekonomskom planu. Ekonomsko povezivanje sa Zapadom. kao krajnja instanca unutrašnjih promena, jedino može i mora da stvori klimu potrebe za integracijom delova srpskog naiodn u celinu.

3. rnart 1995. ~ y Svet