Свет

NASTAVAK SA STR. 5 kalunj slranci u Golubincuiia. Sekreuir, ne inogu sad da se selim kako sc zove, stauovao je porcd rođitclja Tomislava Marčinka, koji jc u lo vrcmo bio urednik zagrebačke televizije, Taj sekrettir SRS se rođio pored roditelja Tomislava Mitrčinka. on njima proveo ceo život. I njcgova logika je jcste, oni imaju programski zadat;ik da dode do ujednačavanja svake etničke zajednice, ali. pritom, on je. podrazumevao da treba da sc presele svi drugi Hn'ati iz Vojvodine, iz Golubinaca, osim roditelja Tomislava Marčinka, zalo što je on sa njima kuća do kuće i zato što ih pozuaje od rođenja. Imao je i argument za to: "Oni nemaju ništa sa svojim sinom, oui ne odlaze tamo i nemaju nameru da odn, oni veoma manifestuju podrškn srpskom nacionaiuom interesu.” To je, sad, njegova operacioualizacija. Ouda je imao, takode, i jednu primedbu. Pošto je u to vreme veliki broj Hrvata iz Golubinaca otišao, rekao je: "To je, ipak, pogrešua stvar zato Sto su uaši Hrvati mnogo bolji nego Srbi koji dolaze iz Hn'atske." Video je da on ima mnogo mauje zajedničkog sa onima koji dolaze sa strane. Dolaze sa drugim kultumim, političkim obrascem, sa drugim navikama u vezi sa radom, komuniciranjem, kulturom stauovauja... Sve su to potpuno različiti obrasci. On je, konačno, na licu mesta video koItko ima više zajedničkog sa ovima Sto odlaze, nego sa onima Sto se vraćaju. • Može li se govoriti o policijskom teroru na Kosovu i Sandžaku kao o masovnoj pojavi? U ovom trenutku to jeste masovno, to je praksa policijskog ponašauja na Kosovu. Niti Beograd, uiti Vojvodiua, niti Cma Gora zuaju šta policija lamo radi. A radi takve stvari da bi neko, ko bi to imao prilike da pročita, rekao da su u pitanju izraišljotiue, kako može. kak<> smc č;ik i policija lo du radi ' Jako malo ili se uopšle u javnosti o tome ne zna. U našoj štampi mi možemo da \ iđimo samo ponekad neku izja\ u Vlade Srbije ili Vlade Jugoslavije u kojoj se kaže da je Vlada .lugoslavije prihvatila sve medunarodne standarde za zaštitu Ijudskih prava na Kosovu i da se tarao uopšte ue radi o kršenju Ijudskili prava, več se radi o separatističkom ponašanju Albanaca. Te d\ e stvari su toliko različite. Separatizam ili ako se nešto pripisuje celom kolektivu, to spada u kolektivna prava, a policija ne sazove milion i po Albanaca na jedno mesto, pa ih mlati. nego ona to radi pojedinačno, ali u strašnom velikom broju. • Zašto fako ne postupaju sa, na priiner, Rugovora? Rugova je, ipak, vrlo eksponirana politička ličnost. Uhapsiti i tući Rugovu nije jednostavno. Za razliku od teritorije Srbije, imamo podatke i za to, tamo hapse sve one koji učestvuju u nečemu što je tokom godina izgradeno kroz autouomni socijalni i politički život Albanaca. Ovde u Beogradu. u Srbiji, u Vojvodini možete da osnujele paravojnu forataciiu. kakvo god lioćete udruženje, samo je bitno da se u programu ne pominje, aii može da se radi. da ćete da pobijete, ne znam. pripadnike drugog uaroda. Dok ua Kosovu. ako je neko član Demokratskog saveza, koji je registrovana stranka. ou je odmah sumnjiv i spada u kategoriju koju treba pratiti. rnallretirali, može se zatvarati, može se ispitivati zato što se aktivnosti Demokratskog saveza u policijskim i krugovima drugih državuih organa smatraju kao direklno neprijateljske i proliv Srbije i Vlade Jugoslavije. U Vojvodiui, Srbiji i Crnoj Gori iicmalc slučajcva da se nekome sudi za verbalna dela za pokušaj da olccpi dco leritorije Srbije, orlnosno Jugoslavijc. Sudi sc isključivo Albancima i Muslimanima. Ali, njima sc sudi, a da pritorn javnpsl netha rhjčtlau porlatak o tome da su slvarno

oni uegcle orgauizpvali neku oružanu akciju kojoni se vidi da su hteli da se otcepe. da su upolrehili nasiIje ili da neko od njih poziva na nasiije. Toga nema. Zato što na Kosovu uopšte nemate takvih slučajeva da Albauci čak i pružaju otpor policiji, jer oni znaju da mogu biti ličoo izloženi strašnom flzičkom nasilju ukoliko dode do bilo kakvog konflikta, tako da se oni toga jako čuvaju. A, s druge strane, policija radi šta god hoće i šta god joj padne na pamet, odnosno, kako bi se reklo, veoma slobodno i po svom uahođeuju. • Da li pratife rad policije i u ovom dclu Srbije? Pratimo. • Javljaju li se Foudu Ijudi koje je isprebijala pobcija? Kada je reč o nezakonitom ponašanju policije prema građanima srpske nacionalnosti, ovde postoji veoma raširen strah od policije. Mi smo pravili jedno istraživanje upravo slučajeva koji govore o tome da je policija hapsiia bezrazložno, pritvarala Ijude, tukla. Istraživali smo slučajeve gde, na primer, policija da obaveštenje kako je pen 1 zioner iz Beograda, kome su oui naneli veoma teške povrede. povređeu Jako što je ispao iz automobila. Šlo je apsurdno - čovek zna da su ga prebili, pa ga izbacili iz automobila. Ili slučaj u Lazarevcu. gde su čoveku izbili oko strašnim fizičkim uasiljem. Ali. i ti Ijudi koji su bili prisutni u medijima, o kojima se pisalo. a reč je o Srbima, imaju takođe užasan slrali, tako da je inuogo teže ua teritoriji Srbije iii Cme Gorc doći do p<xlataka, a veliki broj Ijudi je imao ozbiljne ncprilike. Nisu to samo neprilike što ga zauslavi ua ulici. pa bude ueIjubazan ili psuje. uego jc vcliki broj Ijucli prclrpeo nasilje i užasne stvan samo zato što su tražill neko objašnjenje ili nisu smatrali da treba iicšfo iz automobila policiji da claju prilikoui prcgleda. Definitivni naš zaključak jc da je slrab ocl policije. ocl moguće ujx)trelx; fizičke silc, n Srbiji užas-

uo veliki. Zato Sto u Srbiji, za razliku od nekih drugih područja, običan čovek misli da je policija u dosluhu i sprezi sa raznim grapama koje pripadaju nekom sloju laiminalaca i da je to veoma opasno za svakog običnog građanina. Tako da većina njili, i kada uam govori o tome, ne žele da im se ime pominje. Plaše se posledica. Otuda mi većinu stvari, kad je reč o nasilju prema građanima srpske nacionalnosti, navodimo bez pominjanja identiteta, zbog straha Ijudi. Lmate slučaj u Beogradu žene koja je silovana u policijskoj stanici. Zainislite to! Ali, ko bi to smeo da objavi? Prvo bi ta žena nastradala. • Kako se Albanci usuđuju o tome da pričaju? Na Kosovu je druga stvar, tamo je to toliko masovno da oni više nemaju šta da izgube. Oni više dobijaju ako se o tome zna. Onda, možda, ima šanse da neko utiče da se smanji. A ovde su svi u straliu. To nije, ipak, kao na Kosovu, već će, opet, da se slomije na onima koji pričaju, • Gospođo Kanclić, kakva je korist ocl svega što Vaš Fonc! racli? Mi smo društvo u kojem vlast govori, a običuog čoveka javnosl uopšte ne čuje. Ljudskim pravima se uiko u svetu ne bavi ozbiljnije, da tako kažem. od bloka civilnog drušiva koji ima ueposredni interes da koutroliše kako se ostvaruje ono što vlast jedne zemlje, u ovom slučaju nnše, napiše u zakonima. Država je zakouima, Ustavom, gradanima dala veliki broj prava i odgovornosti, međutim ta prava postoje samo na papiru. U praksi niko ne zna koja su ujegova prava. Mi imamo i dandauas veliki broj ijudi koji niisle da policija ima prava da bije. Ne zuaju da je najvažniji zadalak policijc cla šliti doslojanslvo čovcka i da na taj načiu ostvaruje jcdan svoj ustavni zadatak koji kaze cla organi koji primenjuju zakou. koji vršc vlast. liapšenja, oni, zapravo, sluz.e iiitercsinm zajednicc. A

mi svi predstavljamo lu zajednicu. Znači, zadatak policije je da štiti naša Ijudska prava. Mi, kao građani, kao pojedinci, imamo, pre svega, ona prava koja su nezavisna od bilo kakvih zakona i od Ustava. Niko nema pravo, posebno policija, državni organi, da nekoga nezakonito uhapse. Niko nerna pravo od strane državnih organa. pre svega na to mislim, da nekoga maltretira, da ga izlaže fizičkom nasilju, zlostavljanju. Dalje, svako ima pravo na slobodu od uznemiravanja zbog svog pohtičkog mišljenja. Imate situaciju da ako govorimo nešto pohtički, mi možemo da trpimo neke posledice, a da se pritom stvar prikaže kako država dozvoljava slobodu političkog izražavanja. a da te, u sprezi sa raznoraznhn grupama na posredau način, plaši i prestaješ da bilo šta u vezi sa politikom činiš i govoriš, Verujem da rad našeg Fonda ima nekog efekta. Taj efekat za sada se oseča u tome što državni organi, Vlade Srbije i Jugoslavije, kad god se pojave dokumentovani, ozbiljni izveštaji nevladinih organizacija. reaguju na to, kažu "oni lažu" ili "oui su uečiji plaćenici”. Neka i tako govore. Mi. kao ozbiljna organizacija, pre svega Fond, uvek ćemo jako ozbiljno, u naučnom smislu veoma nepristrasno, raditi ouo što treba da radimo. Pokušaćemo, u stvari, da ih'naviknemo da nešto Sto je \’erifikovano u praksi i što je rezultat istraživanja, nema veze sa thn da li je neko plaćen. Od koga su oni plaćeni kad tako govore? Svako je od nekoga plaćen za ouo što radi. • Da li su dr/avni organi |>oboljšali ncke stvari nakon objavljivanja izvcštaja N’ašcg Fonda? Vidile šta je. na primer, bilo sa Sandžakom. Kada smo objavili uij izveštaj i prve podalke o lome, forminma je inierna komisija u Ministarslvu miutrašiijih poslova koja je išla u Prijcpolje da provcri da li je stvarno bilo prekoračcuja. Da li je policija stvamo u-nekini slučajcvi-

ma o kojima se govon lukla po labanima. vezivala i maltretirala Ijnde. Mi smo razgovarali sa Ijudima koje je ta policijska komisija obilazila. I šta smo utvrdili. šta radi tn komisija MUP-a? U nekim slučaje\'ima, zavisno od toga ko je činio komisiju - ako je u profesionalnom smislu to policijski stmčnjak koji če da uradi sve direktno, da razgovara sa čovekora i kaže mu da slobodno govori jer je to komisija koja treba da utvrdi odgovoruost Ijudi su se usudivali da go\ ore da su ili policajci iz Prijepolja ili Titovog Užica tukli. U drugim slučajevima, kada je bio dragi sasta\komisije, oni su direktuo vršili pritisak na Ijude, obećavali im ne znam šta, da poreknu. da kažu da nisu tučeni. Onda su Ijudi govorili jedno, a oni su pravili zapisnik koji je bio potpuno suprotau od onog što Ijudi pričaju. Mi smo uhvatili to i to smo objavili. I, ma koliko oni pljuvali po tome, to je javua informacija i ako jedna ovakva organizacija, koja ipak ima kredibilitet zato što prikuplja podalke i vrši istraživanja na terenu, kaže da je u radu te komisije bilo prilisaka na Ijude da povlače s\oje izjave, da oui prave zapisnik mimo onoga što Ijudi govore o iskustvu koje su imali u policijškoj stanici, na neki uačin to ipak utiče. Naravuo, mi imamo takvu vlast i takve državue organe da se nije moglo očekivati da če oni da prihvate naš izveštaj i da sad javno objave da če kazniti desclak milicionara. Njima je bilo jasno da moraju da preseku taj kanal da uopšte ueki izveštaj dođe pred Skupštinu Srbije. I lo su vrlo , efikasno uradili. Skinuli su predsednika tog Odbora za bezbednost, a mi možemo, ovako obaveštavajuči javnost, innogo manje da uradirao nego kad uskočimo u parlamentamu proccduru. To je jedinstveu slučaj da je, uopšle, ueki izveštaj ili dokument koji je napravljeu od strane organizacije koja ne pripada establiŠmenlu mogao uopštc da dode na dncvni red.

NATASA KANDIC: "U BEOGRADUIEIEDNA ZENA SILOVANA U : POLIGUSKOISTANICI"

"la se veoma dobro sećam jarinos mog razgovora u lokalnoj sVnskgj radikalnoj stranci u Golubincima. Sekretar. ne mogu sad da ss sežim kako se zove. sžanovao je poied roditelja Tomlslava Marćinka. koii je u to vreme bio urednik zagrebacke televizije. Taj sekretar SRS se rodio pored roditelja Tomisiava Marčmka. on je sa njima proveo ceo život. I niegova logika je - ieste. oni imaju programski zadatak da dođe rio uiednaćavanja svake etnžčke zaiednice. ali oritom on je podiazumevao da treba da se presele svi drugi Hrvati iz Vojvodlne. iz Golubinaca. osim roditelja Tomislava Marćinka. zato što je on sa njima kuća do kuće i zato sto ih poznaje od rođenja. Imao je i argument za to; "Oni nemaju ništa sa svojim sinom. oni ne odlaze tamo i nemaju nameru da odu. oni veama manilestuju podršku srpskom nacionalnom interesu." To je. sad. njegova operacionalizacija. Oada je imao. takode. i jednu primedbu. Pošto je u to vreme veliki broj Hrvata iz Golubinaca otišao. rekao je: "To je. ipak. pogrešna stvar zato šfo sia nasi Hrvati mnogo bolji nego Srbl koii dolaze iz Hrvatske."

3. mart 1995. J Svet