Свет
\a podmćju bosausko—hercegovačko-jugoslovenske granice, početkom febmara, zabeležena su ukupno 62 leta, za koje se sumnja da su došli sa podničja SR Jugoslavije. Osoblje Ujedinjenih nacija izjavljuje da nije moglo sa sigurndšču (radarom) kontrolisati prelete jugoslovenskih helikoptera u bivšu Bosnu i Hercegovinu iako su jugoslovenske vlasti dozvolile službenicima ICFY-a nadzor radarske kontiole. AMERIČKA IZASLANICA OPTUŽUJE Zbog surauje da SRJ ponovo pomaže bosanske Srbe, američka izaslanica pri UN zahtevala je, na zatvorenoj sednici Saveta bezbeđnosti, održanoj 9-, febmara, "odlučnu političku akciju". Medlin Olbrajt ("Veštica sa Ist Rivera", kako su je neki nazvali) konstatuje da; "mogući helikopterski ietovi preko bosanske granice sa Srbijom i Crnom Gorom ozbiljno zabrinjavaju američku Vladu”. Zatim se izričito kaže kako je "bilo kakva jugoslovenska vojna pomoč snagama bosanskih Srba neprihvatljiva. Helikopterski letovi preko grariice bili bi čisto kršenje obaveze koju je Beograd preuzeo da zatvori granice..." "Takođe smo zabrinuti zbog toga Sto su beogradske vlasti uskratile UNPROFOR-u pristup radarskim ekranima, s kojih se moglo videti poletanje helikoptera iz Srbije. Protestovaćemo u Beogradu, a sugerišemo da službenici UNPROFOR-a i ICFY-a učine isto..." Ona dodaje da će Amerikanci "zalitevati od Beograda da radarski izv 7 eštaji za odgovarajuče razdoblje budu dostupni U N-u i IFCY-u, i to odmah. Kada bi Beograd ispunio taka\ zahtcv, pružio bi međunarodnoj zajednici i formalni dokaz o prekinutoj saradnji Vojske Jugoslavije sa snagama bosanskih Srba." Dalje se u nagoveštajima kaže da bi "svi civilni ili vojni službenici, uključujuči i one najviše, koji su umešani u snabdevanje srpske bosanske vojske, trebali biti kažnjeni. Ne bude li tako, međunarodna zajednica nečc imati drugi način nego da zaključi da su svi granični prekršaji rezultat odluka političkog vođstva u Beogradu". Na kraju nagoveštaja kaže se da će američka Vlada "insistirati kod UNPROFOR-a i posmatračke komisije da vrlo brzo završi svoju istragu". Spominje se. takođe, i peti amandman Rezolucije U \ -a 970 (rezolucija o delimičnom skidanju sankcija Jugoslaviji), koji nalaže glavnom sekretaru U\ da neodložno izv'esti Savet bezbednosti postoje li dokazi da Beograd krši odluku o zatvaranju jugoglovenske granice prema' bosanskim Srbima. Na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti gospođa Olbrait uije dobiia razuraevanje većine članova Saveta. Spomeriula je i odgovornost Butrosa Gaiijn da obaveštava Savet o eventualnim sipskim ki-šenjima odluke o zatvaranju granica, protestovala je zbog toga što su srpske vlasti onemogućile posmatračima ICFY-a pristup radarima, tražila krivič-
uo gonjenje za takvu odluku odgovomih srpskih lidera i postavila pitanje o razmeštenosti posmatrača UK na bosanskohercegovačko-jugoslovenskoj granici. Američku izaslanicu su potpuno podržali Oman i Indonezija (muslimariske zemlje), čiji su predstavnici zahtevali da se pokrene mehanizam za ukidanje suspenzije sankcija protiv ŠR Jugoslavije. Amerikance je podižao i nemački izasianik Ujedinjenih nacija, koji je još predložio da se međunarodni posmatrači pošaIju na đopunsku nastavu. SNAŽNI RUSKI OTPOR No, gospodin Sidorov, zamenik ruskog izaslanika Lavrova. suprotstavio se tome, konstatujuči da bi. u stvari, trebalo raspravljati o čestim muslimanskim i hrvatskim kršenjima zone zabrane letenja na tuzlanskom području. Zatim je govorio zamenik sekretara Ujedinjeuih nacija. Bumianac gospodin Garekan. Garekan je izvestio o vojnoj situaciji u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, naglasivši da je ona. ugJavnom, stabilna, Garekan je potvrdio da su holandski vojnici ustanoviii 62 helikopterska leta u graničnom području, u istoćnoj Bosni, ali d.a ne raogu potvrditi odakle su helikopteri doleteli. Zamenik sekietara UN takođe je potvrdio da je početkom februara međuuarodnim posmatračima omoguđen pristup radarskim uređajima u Jugoslaviji. Gnrekan je, na kraju, rekao da su posmatračka mesta UNPROFOR-a na
bosanskohercegovačkp - jugoslovenskoj granici međusobno vi'lo udaljena, što otežava delotvornu kontrolu. Posle Gai'ekanovog izveštaja ponovo je govorio zamenik ruskog ambasadora Sidorov. On je izjavio da ovaj slučaj smatra zaključemm, da Ruska Federacija ne vidi nijedan razlog da se o tom slučaju ponovo raspravlja na Savetu bezbednosti, i da će se Rusi zalagati da se takvi slučajevi više ne stavljaju na sednice Saveta. Sidorov je, takođe, izjavio da nema potrebe za dopunskim pismenim izveštajem Seki'etarijata UN o preletima srpskih heiikoptera, iako su Amerikanci insistirali upravo na torae. Zatim je službenik UN iz Bocvane gospodin Legveil obavestio Savet o svom razgovora s predstavnikom SR Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama Dragomirom Đokičem. Đokič je u tom razgovora tvrdio da nije bilo nikakvih preleta helikoptera iz SR Jugoslavije u biyšu Bosnu i Hercegovinu, da Vlada u Beogradu potpuno nadzire svoj vazdušni prostor, pa je zato nemoguče da je do takvih preleta došlo bez znanja Beograda, te da nije tačno da su beogradske vlasti znbrnnile pristup radarskim uređajimn posmatračima UNPROFOR-a i !CFY-a. Đokič je odbio sve optužbe i insitirao je na tome da se njegova Vlada drži obaveze da vojno ne pomaže bosanske Srbe. Taj Đokićev odgovor američka izaslanica Medlin Olbrnjt nazvala je "bezobrazjiim napadom na kredibilitet Saveta bezbednosti i na kredibilitet samih Ujeđinjeuih nacija."
Olbrajtova je još jednom pitala šta je sa zabeleženim helikopterskim letovima na bosanskohercegovačko - jugoslovenskoj granici. i da li su holandski pripadnici UNPROFOR-a, koji su obaveštali o letovima, videli NLO, s obzirom da Jugoslavija poriče bilo kakve vazdušne aktivnosti u tom prostoni. I još jednom je insistirala na novom izveštaju. Ruski predstavnik je ponovio da je Ruska Federacija protiv bilo kakve daljnje rasprave o tom slučaju. Ipak, posle pet dana, 14. febraara, u Savetu bezbeduosti održane su konsultacije na kojima se ponovo razgovaralo o preletima helikoptera u bivšu Bosnu i Hercegovinu. I na tim konsultacijama Medlin Olbrajt je još jednom pouovila nezadovoljstvo izveštajima o helikoplerima i zatražila prošireni izveštaj, izjavivši da de Sjedinjene Dižave dosledno insistirati na sprovođenju Rezolucije 820 Saveta bezbednosti. Indonezija i Omau su kao i 9. i'cbruara podržali američku izaslanicu, dok se britanski ambasador, ser Dejvid Hauej koga smatraju najsposobnijim diplomntom akreditovanim pri UN - suprotstavio Amerikancima, rekavši dn rau nije jnsno zašto se traže prošireni i đetaljni izveštaj od ijudi kojihje na terenu ionako premalo i koji ne stižu da obave ni svoje redovne poslove. Insistiranje na prosireuom izveštaju, prema Haneju, samo bi još više ugrozilo delotvornost posmatrača UNPROFOR-a na terenu. Ambasadori Francuske i Rusije podižali su •Hanejevo mišljenje.
TAJANSTVENI TRANSPORTER U TUZLI Zanimljivo je i to da je na konsultacijama održanim u Savetu bezbednosti 14. febmara spomenut i neidentifikovani transportni avion C—l3o, koji je u prvoj polovini febmara sleteo na tuzlanski aerodrom. Bio je, navodno, u pratnji dva lovačkih aviona, a njegovo sletanje u Tuzlu zabeleženo je na radarima. Prema podacima dostavljenim Savetu bezbednosti. UNPROFOR je, kada je dobio obaveštenje o dolasku C-130 u Tuzlu. poslao dva svoja transportera na tuzlanski aerodrom da bi pripadnici UN pregledali kakav je to avion i kakav teret prevozi. Ali, Armija Bosne i Hercegovine nije dopustila UNPROFOR-u ni da se približi aerodromu! Kako nijedna zemlja uraešana u rat u bivšoj Jugoslaviji ne poseduje velike američke transportere C-130, s obzirom na navodnu lovačku pratnju uz avion koji je sleteo u Tuzlu, i s obzirom ua to da UNPROFOR-u nije bila dozvoljena inspekcija aviona, čini se da je Armija BiH nastavila da dobija veće koiičine oružja iz inostranstva, što znači prečutno ukidanje embai'ga na uvoz omžja bosanskim Muslimanima. Posle svega, čini se da stalne članice Saveta bezbednosti nisu želeie da se izjašnjavaju o najnovijim događajima u bivšoj BiH da bi ostavile prostora za nove pregovore i predloge Kontakt-grupe. KAD JE KO LETEO: Tabele sa detaljnim opisima svih prekršaja zabrane leta nad Bosnom od 2. do 6. februara koje su prezentovane u Savetu bezbednosti
Svet O 17. mari 1995 .
17