Свет

ZAŠTO SE ONDA VI ZNOJITEI?

Piše: Olja Bećković

NEZAVISNI OD GLUPOSTI protekle četiri godine teško bi se mogla registrovati ijedna nedelja, a da se neki glupau nije osetio inspirisanim da sa kloniranim samozadovoljnim osmejkom (svojstvenim tupanima) javno ne lamentira na temu šta su to uopšte "nezavisni mediji", šta znači to "nezavisni" i zašto oni pošteno ne i kažu da su u stvari opozicioni pa da svima bude lakše. A zašto bi se pa jedino od nezavisnih medija (i da je tako) tražilo da oni nešto pošteno kažu. Sto, recimo. oni ue bi probali prvi da kažu nešto o sebi. Što, recimo, ne bi lepo rekli da su bezobrazni, bezobzirui. beskrupulozni, nezasiti, teiminatori i tako dalje. Tako bi i ovim medijima olakšali da defiuišu od čega su to nezavisni. Po mom razumevanju ovdašnjih okolnosti, nezavisni mediji ne bi trebalo da budu ništa drugo do zaštićene zone od upliva zla, policije, podzemlja, laži ueopevane, đubrišta... Tako je valjda sve počelo, Ijudi su se okupili u pokušaju da sačuvaju neki prostor nezavisan od gluposti i prostakluka. Baš kao i pre četiri godine to i danas znači biti nezavisan od vladajućeg režima i politike. Da li je to danas jednako "opozicionom" (imajući u vidu ponašanje srpske opozicije), da li u tom smislu nezavisnih (od gluposti) medija danas ima, sasvim je odvojeno pitanje. GODINE NEZAPAMĆENE OPUSTENOSTI na kraju, VI ste iz Vranja, imate li vremena da se onako vranjanski opuštate?" "Sve ređe" Ovaj zanimljivi dijalog vođen je u emisiji "Večeras pitamo" (TV "Politika"), a opuštenog Vranjanca za tu priliku predstavljao je predsednik gradskog SPS-a Slobodan Jovanović. Priznajem da nisam baš verzirana po pitanju tog "vranjanskog" opuštanja, ali da je način ua koji drugovi postupaju sa sopstvenh’ i narodom više nego OPUŠTEN nema sumnje. Da jo stanje sa kojim se posmatra kotrIjanje po blatu svojj,h sunarodnika (sa obe strane Drine bez razlikej bez ikak\og uzbiulenja i pomisli ua bi ako ništa drugo bilo lepo nabaviti perike i tamne naočare (više da kad se pogledaju u ogledalo ne bi učinili nešto mokro sami sebi, nego što postoji opasnost da bi im to neko drugi učinio), dakle da je to stanje u najmanju ruku OPUŠTENO, ne treba mnogo dokazivati. Pa, ukoliko jedan od najčuvenijih Vranjanaca SJ. nije lagao kad je odgovorio "sve ređe", eto razloga za optimizam. Ne zbog toga što neko očekuje da oni počnu da brinu o-svom narodu, već zbog svesti da oni i ne vole da su na vlasti kad to ne može "onako vranjanski opušteno"; A i zato što njiva već predugo čeka. PRILOG br. 1 (o opuštenosti) ledala sam film u kome ima scena gde naš junak (naivni, zbunjeni pisac) pita nekog krimosa koji mu se pre toga pohvalio čime se bavi u životu "pa, kako se osećaš kad übiješ čoveka?" Onaj drugi, kako stvari stoje još bliži onome što zovemo NAŠ JUNAK odgovara: "GOOD. O’KAY". NIIVA NE MOŽE DA ČEKA ranjanski, ili već nekako drugačije, u svakom slučaju JEZTVO opušteni, u okviru nedelje slavlja, ministri republičke vlade proveli su jedno veče kao gosti u duhovito nazvanoj emisiji RTS-a "Otvoreni studio". Prvo je ministar Tomić rekao da bi “bilo koji kompliment iskazan kao ocena rpzultatima rada vlade, bio MALI". Iz stana mojih komšija odjeknuo je zdrav i gromoglasan smeh. Onda je čuveni J. Radić, ekspert za socijalna pitanja izjavio da je zadovoljan, da je postigao očekivane efekte, da je odgovoran i da zato od ostavke nema ništa. UAHAHA, HAHA, UAHAHA, opet čujem komšije. Onda su stigla pitanja gledalaca, zapamtila sam da su znatiželjni bili Milka iz Aleksinca, predsednik MZ "Donje Igalo", radnici "Zitoprerade", čuveni Zika iz Grocke, i kao dokaz da na RTS nema selekcije, an-

oimniii gledalac iz Novog -Snda. Pošto je tu hrpicu ha tija voditelj (Duško Petrovič'i objedinio pod temu "šta će biti sa penzijama". odgovorni ministar je dobio još jednu priliku da rasplače svog starog učitelja iz osnovne škole koji ga je na put za čoveka izvodio. Ne bih se usudila da citiram, ali suština je da penzioneri nemaju oko čega da se brinu jer će stvar GENERIRATI. To će biti proces u skladu sa nominalnom kvotom razdenika u odnosu na koeficijent tetkine čarape ako se prati sukcesija društvenog proizvoda bez obzira na derivate. Otprilike tako je on govorio, ali pošto je voditelj nakon ove besede odložio hartije uz konstataciju da će gledaoci svakako biti zadovoljni odgovorom, shvatila sam da je problem u meni i da su svi ostali sve razumeli. Pogotovu moje komšije. Oni u tom času umiru. Od smeha. Kad dođe do daha neki od glasova prekidajući rečenicu kikotom viče "baba, pozdravio te poštar, ihihihiuahaha". Onda je došao red da nešto kaže i mlađani ministar S. Krstić (to je onaj iz opozicije). Ležernošću čoveka koji ima razloga za spokoj odlučio se za priču kojoj beležim samo kraj: "To je bio ključ uspeha". Na ovom mestu ustajem da pojačam televizor jer drage komšije JAUCU. Opet od smeha. Cuje se i "bravo burazeru, ti znaš zašto živiš, a zašto ti se kovrdža kosa, jauuhuhuhi, jauhahaha". Potom se otvoreno pričalo o resom poljoprivrede. I ja ponovo nisam ništa razumela. Osim. Osim kad je Duško Petrović uzeo sebi za pravo da i ou nečim doprinese i uskliknuo "Njiva ne može da čeka!" Komšija urla "Ta ti je dobra, bajo! Plače njiva i za tobom i za njima, buahaha, buahaha, hahahaha". Zaključak; 1. Lepo je biti ministar, nikad se ne stidiš. 2. Moje komšije ne postoje. Nema više niko ko se smeje i zato smo pukli. Zato što su nas tipovi sa kojima da ima pravde već odavno ne bismo imali nikakva posla, navukli da ih ozbiljno shvatamo. Od naše izgubljene distance, naše ozbiljnosti i nesreće ako hoćete, oni žive. I slave godišujicu po godišnjicu. Ne sumnjam i da se često smeju. Imaju i kome. IZMEĐU MAŠNE 1 KUNDAKA Drago mi je za Ljubišu Rističa. Nišla se nisam iznenadila.

DOBAR GLAS SE NADALEKO CUIE a ovim stranicama sam več pisala c Aleksandru Berčeku. Iz uekih razlogć nešto mi je mnogo teško da g£ svrstam među NJIH i da poverujerr da je to BAŠ TAKO. Zato me svaki dobar glas o njemu mnogo obraduje. Poslednji koji je došao do mene je kratka vest o tome da je upravnik Narodnog pozorišta iz ovog zdanja ladno izmarširao napolje predsednika upravnog odbora ove kuće, a poznatog kao ministra koji je Berčeka imenovao na ovu funkciju, dakle karatistu Miodraga Đukiča. Blago onim koji su taj prizor svojim očima gledali. Meni je i samo to što sam pročitala bilo dovoljno da se još jednom uverim da nije zauvek izgubljen čovek Aleksandar Berček. NEŠTO 0 LOGICI V "Studio B” objavio je vest da je predsednik Srbije primio delegaciju SPC na čelu sa Njegovom svetošču, ali da je odbio da ugosti vladiku Amfilohija Radovića i episkopa Atanasija Jeftiča. Kako je od tada prošlo dve nedelje a nigde nisam naišla ni na jedno objašnjenje usuđujem se da mislim da se radi o ordinarnoj gluposti. Tu bi mogla biti tačka da se ne radi o više nego zanimIjivom fenomenu puteva Ijudske logike. Ukoliko u međuvremenu i meni ova disciplina nije postala strana, onda mogu zamisliti koje pretpostavke postoje u glavama kako autora tako i onih kojima se u ovoj vesti ništa nije učinilo nelogičnim. Zaključujem da se prema tim moždanim sklopovima može smatrati sasvim mogučim da SPC pre svoje posete predsedniku dostavlja spisak onih koji bi ranogo voleli da ga vide. Onda verovatno sledi Stikliranje. Predsednik Srbije uzima svoju omiljenu trobojnu olovku i lupa krstiče, odnosno minuse pored datih imena. Nije isključeno đa one koji mu "nisu baš" bahato prežvrljava sve cepajući hartiju. Ili možda romantična supruga duž spiska lepi sličice kučice, sunca, rešetaka, pa šta kome dodeii. Ako , sledimo isti put logičnog razmišljanja. za to vreme u I :radi Patrijaršije trebalo bi da vlada histerija, hoče h Slobodan biti zadovoljan, samo da se ne ražesti, možda j nismo trebali ovoga, da li bi on možda više voleo nekog drugog patrijarha, svašta Ijudima pada na pamet kad im i je mnogo stalo. U to stiže i okičeni spisak - otac Amfilohije i otac Atanasije, na popravni, Onda valjda oni plaču i mole svoje drugove da prenesu Miloševiču njihova obečanja da če se popraviti. Tako bi valjda Ijudima bilo logično da se stvari odigravaju. Ponoviču da mislim da se emitovanje ove vesti može smatrati ordinamom glupošču, a ukoliko grešim i ukoliko je vest tačna. unapred kažem da za moje i Vaše dobro neču pristati da u to poverujem. Bilo bi previše. ULIEZI a nekom TV kanalu gledala sam mladu glumicu Milicu MihajloMč. na nekom dmgom mladog glumca Gorana Šušlika, u novinama sam čitala intervju sa Isidorom Minič. L ovom slučaju radi se o mladim glumcima, a vemjem da je "pojava” mnogo šira. A pojava je ta da je u mom gradu uprkos agresivnim kontrolorima uspela da se prošvercuje jedna nova gendracija bezobrazuo pametnih, talentovanih i lepih Ijudi. Mah "uljezi" su se po svoj prilici bili dobro saknli i opšte zaprašivanje prostaklukom nije stiglo do njihovih jazbinica. Koliko god ovaj režim bio u neraskidivoj vezi sa glupošću, primitivlukom i prostaštvom, u isto vreme sa pameču i talentom nema ništa. Svako takvo dešavanje biva samo UPRKOS NJIMA. Da je to moguče dokazuju ova nova deca. Super. PRILOG br. 2 (o opuštenosti) drugom filmu koji sam gledala mladi ambiciozni javni tužilac dolazi sa punom torbom dokaznog materijala kod prvog čoveka jedne ogromne TV kompanije odgovornog za mnogobrojne malverzacije i nezakonite radnje "Imam dokaze, imam Vasč" Veliki Majstor mu na to odgovara; " Stvarno? Pa, zašto se onda Vi znojite?"

U jednom filmu koji sam gledala mladi ambiciozni javni tužilac dolazi sa punom torbom dokaznog materijala kod prvog čoveka jedne ogromne TV kompanije odgovornog za mnogobrojne malverzacije i nezakonite radnje "Imam dokaze, imam Vas!" Veliki Majstor mu na to odgovara: "Stvarno? Pa, zašto se onda Vi znojite?"