Свет

OD KADA SE RASPAO "OKTOBAR 1864" ČESTO SU MI NUDILI DA SNIMIM NARODNJAČKI ALBUM, ALI JA TO JEDNOSTAVNO NE MOGU!

a: SkJP

TAMIA JOinCEVIC. iedan od najjaćih ženskih glasova domaće džez-scene. nekadašnja prva dama grupe Oktobar 1864". ovih dana nasžupa sa Deže Molnarom i sjajnim Big Bendom a u razgovoru za Svet ' prića o svom novom poćetku posle raspada Oktobra;

edno od najprijatnijih iznenađenja na ovitn prostorima ovih dana priredila nam je Tanja Jovičević u saradnji sa grupom džez muzičara okupljenih pod imenom "Meteori". Iza, za sada nepoznatog imena, kriju se poznati jugoslovenski sešn muzičari kao što su Aleksandar Dujin, Darko Matič, Deže Moloar. Ploča "Funk and Soul" predstavlja pravo osveženje na domaćoj muzičkoj sceni što za poznavaoce nije čudo s obzirom na ugled koji Tanja već dugo godina uživa u muzičkim krugovima. • Nakon "Oktobra" i samostalnih nastupa, ponovo imaš svoj staini bend. To i nije klasičan, stalni bend već grupa Ijudi koja, inače, svira po raznim klubovima sa raznim Ijudima, a pošto se Deže Molnar i ja znamo još iz "Oktobra", spojile su se energije i Ijudi koji vole muziku. Mada, manje više sviramo obrade, stvari koje Ijudi već znaju, ispalo je, na neki način, oovo. Mi smo jedan, džezerskim slengom reSeno, ad hoc bend, ali evo držimo se dosta dugo i meni rad sa ”Meteorima” predstavlja pravo zadovoljstvo. U grupi nismo sputani, tako da svako od nas radi i neke druge stvari, na primer, ja bih trebala da uđem u studio za desetak> dana radi snimanja svoje prve ploče. Ni što se tiče ostalih članova grupe ne postoji neka kruta forma. U "Studiju M", na jednom izvanrednom koncertu smo imali podršku Big benda i to je bio pokušaj da se nadgradi ovo što mi radimo. Na večerašnjem koncertu neće biti sa nama Darko Matić, ali tu je Bata Božanić, jedan izvanredan muzičar i čovek, tako da ko god dođe, dobro je došao, normalno ako je u istom filmu. • Raspadom "Oktobra" prekinuta je medijska pažnja kojom si bila okmžena. Sem zaljubIjenika u tvoj rad, mnogi ne znaju šta si od tada radila. S obzirom na činjenicu da ja od svoje petnaeste godine i prvog angažmana u džez klubu Doma omladine pevam sa raznim Ijudima, pomenuču Jovu Maljokovića, Lalu Kovačeva i mnoge druge, meni je to bio jedan od načina da ostanem u pevačkoj foimi. Sa tom praksom nisam prestala ni kada se ”Oktobar" oformio. Uporedo sa radom u grupi, meni je bilo potrebno da stalno istražujem neke nove obhke i fonne i to je godinama preraslo u moj prepoznatljivi, lični izraz. Dakle, uglavnom sam pevala po klubovima, družila se sa Ijudima, istovremeno učila od njih. Pbjavila sam se i na "Unplugged festivalu n/ u Beogradu i još nekim većim manifestacijama ali pošto još uvek nemam svoj projekat bilo je manje medijski zapaženo, ali mi je donelo dosta iskustva, znanja i dalo mi je volje za dalji rad. • Za devojčicu od petnaest godina bilo bi logičnije da se okuša u nekim drugim mnzičkim pravcima, . možda primerenijim tim godinama. Ti si, ipak, izabrala džez. Uvek postoji neki unutrašnji ■ čovekov kriterijum i njagnet koji

ga privlači nekim stvarima. To je pravo izbora. Mene je povukla lepota u toj muzici, čak ni u "Oktobar" nisam došla sa namerom da se profesionalno bavim muzikom, već me je fascinirala muzika kao pojava. Ušla sam znatiželjno u jedan čarobni svet, koji je vremenom postao moj posao i moja velika Ijubav. • Jedan od Ijudi sa kojima si sarađivala, Jova Maijoković, rekao je jednom prilikom da je jako teško biti džez muzićar kod nas i da mnogi sviraju po kafanama sa bi-bapom u venama. Teško je danas biti živ čovek. Mnoge moje kolege su bile naprosto primorane da rade sve i svašta. Tu se radilo o opstanku, bilo je malo posla, Ijudi su, kako bih rekla, bili strožiji prema sebi tako da su malo i svirali. Na sreću, ja sam uspela da radim ono Sto volim i sa Ijudima sa kojima volim da budem i privatno. BHo je teško i još uvek je teško biti džez muzičar u svetu, a kamoli kod nas. Puno je mojih prijatelja koji su putovali i radili po Evropi, odu 1 do Amerike, ali ne vidim da su srećni. Tada se postavlja pitanje, kuda i zašto, kada ovdepostojijedan narodčiji samja deo. Zašto ja ne bih ostala ovde i rađila ono što najbolje umem. Neki će postaviti pitanje zašto onda pevam na engleskom, ali ne verujem da je to neki problem jer čovek koji nas čuje znaće da je osnovna poruka i poenta - Ijubav prema muzici i Ijudima. Ako je ičega bilo pozitivnog u tim teškim vremenima bila je činjenica đa- su se Ijudi još vdše povezali, stvorili puno lepe muzike i napravili mnogo dobrih svirki po klubovima, kao u doba blagostanja, ako mogu tako da kažem,

mada nisam zakačila nijedho. Eto, preživeli smo, svako se dovijao kako je umeo a najbitnije da su Ijudi ostali zdravi u glavi i da je muzika opstala. • U nekim teškim trenucima da li ti je padalo na pamef da ostaviš muziku? Mene teški trenuci ne mogu da odvrate od muzike.-Sve ovo Sto ja radim je toliko lepo da ne može biti teško. Život je lep. Kada bi svi Ijudi bili prema sebi malo popustljiviji, a prema drugima fleksibilniji budili bi se mnogo radosniji. Posle raspada "Oktobra" dobijala sam konkretne ponude da promenim fah i snimim narodnjačku ploču, ali sam tim Ijudima objasnila da je moja životna filozofija potpuno različita, uz svo poštovanje onim Ijudima koji rade tu vrstu muzike, tako da nije bilo ni razmišljanja o kompromisu. • Fizički se puno razlikuješ od modela džez. pevačica na koje smo mi navikli. Za razliku od krupnih, punaćkili dama tvoja krhka pojava stvara nevericu kod publike, a odušcvljene kada te čuJa- To je čista Ijubav i energija. Energija i talenat. A talenat je ono što nam je bogom dano za različite stvari. E, sad dolazimo do one otrcane fraze o 10 posto talenta i 90 posto rada, što je stvarno velika istina. Vrhunski đžez muzičari vežbaju i po osam sati dnevno. Za razliku od njih mi jako malo radimo na sebi, ali postoji neka Ijubav koja nas motiviše da istrajemo. Kad kažem da vežbam dva sata dnevno, Ijudi se čude i pitaju se Sta ona ima da vežba. Našim muzičarima, uslovno rečeno, ime koje steknu donosi neku vrstu negativne

opuštenosti, pa nas malo ponese tapšanje po ramenu, ali čovek ne sme da se zaboravi, mora stalno da bude nov i zanimljiv. Naravno, to je teško. • Spomenula si skorašnji ulazak u studio radi snimanja albuma. Možeš li nam nešto više reći o torae? Jako dugo se pripremam na taj veliki korak. Prošlo je gotovo četiri godine od "Oktobra" i u početku nisam ni razmišljala o svojoj ploči. Bilo je dosta posla a na drugoj strani imala sam puno primedbi na svoje pevanje tako đa sam se posvetila radu i vežbanju. Sada je došlo vreme da napravim nešto što će biti moja lična karta. Svo ovo vreme tražila sam pesme koje bi meni legle. Vrlo poznati muzičari su nh donosili svoje kompozicije, ali ja sebe 'nisam u njima videla i to je bio jedini razlog za odbijanje. To su jako dobre pesme, koje bi nekom nepoznatom pevaču sigumo napravile karijeru, ah to nisam bila ja. Bila sam strpljiva i sticajem okolnosti pre nekih šest meseci sam upoznala jednog dečka koji mi je sramežljivo, čak uplašeno ponudio da čujem njegove pesme. Na moje zađovoljstvo to je bilo to. Muzika je u potpunosti oslikavala moju duSu i trenutno stanje. Sledeća ličnost koja je vrlo bitna za moj projekat je Voja Aralica, muzički producent, izuzetan studijski muzičar i gitarista i Sto je najbitnije ume da opusti i ohrabri Ijude u studiju. • Posle izlaska ploče, kao vatreni pobornik žive svirke, sigurno ćeš raditi promotivne koncerte. Možeš U mi reči koji muzičari će te pratiti? Najverovatnije ću biti sama. Usled nedostatka finansijskih sred-

stava radiću sa matricom, ali posle I drugog albmna sigunio Je da ću | okupiti neke Ijude sa kojima sam 1 na istoj talasnoj dužini. Trenutoo je , to nemoguće, ali radim na tome jer živa svirka je nešto neponovljivo. ; • Mnoge tvoje kolege imajo : dosta poteškoća sa snimanjem u studiju. Imaš li i ti takvih problema? S obzirom da imam fobiju od j zatvorenog prostora ni meni nije j lako. Studio ima svoje prednosti, 1 ali za razlflcu od živog nastupa, i potrebna je druga vrsta koncentra- ; dje, slobode i kreacije. Kod živih svirki radi se o trenutnom zanosu, inspiraciji i energiji. Kod snimanja se ulazi u samu suštinu pravljenja muzflce. Studio je isto jedna vrsta ; Skole, pa ko je nauči, super. Mo-1 ram da istaknem da je vrlo važna | komunikacija između snimatelja, I producenta i izvođača. Da Ijudi, koji ti pomažu oko snimanja, pro- J niknu u tvoju dušu i shvate šta i I kako želiš da uradiš. • Priča ne bi bila kompletna ako ne spomenemo zemunske | obale Dunava. Naravno, priroda i reka su mi j oduvek bile izvor energije. Poštol sam pola svog života provela na mom, oduvek sam volela bajkovita | mesta gde sam u potpunosti niogia da osetim snagu prirode. Dunav je; posebna priča, prosto me razmag- j netiše, odnese sve ono negativno u meni. Reka, Ijudi, čamci, pecanje...j to je ono u čemu uživam i Sto mi daje snagu da istrajem u svom. poslu.

Svet 28.04.1995

36