Свет

DNEVNIK

SVI MOJI JATACI

Plše: di Draško Redep

Jatak: Onaj koji sbiva Ijude progonjene od vlasti, odnosi im hranu i obaveštava ih o opasnosti RAZBOINICI

stanm našim rečnicima pročitao sam. davno, nešto nalik na kletvu. Onde se veli: Ded mu je bio jatak razbojnika. Mogu samo da pretpostavim ko me sve krije, i kome sve ne mogu da kažem ko je u tamnim ovim nalim panonskim noćima meni bio jatak. I sad. za svaki slučaj, krijem te drage, plemenite adiese; Lapovo, Vite Zdravkovića, Kra-

gujevac, Slobodana Pavičevića, Sombor, Milana Konjoviča, Šajkaš, Gojka Todorovića... Ne treba ni sa jatacima preterivati. Ali, ipak, neka ovo bude sve u njihovu tako dragocenu magičnu slavu. I u mom životu koji nije bio tako skroman. Jataci, svi moji jataci, poput one dragocene ali uvek tajanstvene tačke u ulici Danila Kiša u Novom Sadu. Jataci znani i neznani koji su nam davali utočište, bez straha i bez mane, pred naletom svakojakih pomamnih zloduha. Sve nas je manje, ali, isto tako, jataka je srećom, sve više. Preživećemo.

TERA Pročitai sam pre neki dan, u Politici, da je Tera, nekadašnja Neoplanta, na samora uglu Bulevara revolucije i Tesline ulice, prodata, sramno, a bcscenje, nekim anonimnim Ijudima koji niti vole film, niti su od njega bilo šta naučili. O tome piše Srđan Ilić, kao predsednik asocijacije filmskih radnika, očevidno, duboko zaprepašćen tom našom najnovijom krađom i prekrađom, ne zvona, nego filmova, zdanja, ugleda, saznanja. Ispada zapravo da je Tera. to jest Neoplanta, jeftinija i od provincijskih akademika (Popov) i od kdča naše televizijske serije o Obrenovićevoj dinastiji. Tek nekih 80.000 DEM.

Sve nešto mislim da će to teško ostati bez traga i bez skandala. Film je, baš u ovoj njegovoj stotoj godini, nesumnjivo kultuma tradicija. I usred No vog Sada načiniti takvu gadost i rasprodati jednu od uglednih naših institucija budzašto, kao da je u pitanju jedan od Veljinih kioska za novine ili kobasice, nesumnjivo predstavlja jednu od naliha najvećih sramota. Nije gotovo, videće se. FOKSTROT Fokstrot je jedna od naših najelitnijih kafana; drvo, rasveta, kapućino, žene niko ne dira. To je Milkina i Vasina ka-

fana. (A još je Miroslav Antić govorio, gotovo pobožno, dok' Je Milka bila u Dnevnikovom klubu: "Ako je Milka gore, 1 dobiču na veresiju, ako je Jovica, veresije biti neće"). U Fokstrotu vladaju tri gospodara noći: Zoran, Goran, Dragan. (Ima i četvrti, odnosno prvi, ali je trenutno odustao; Kempi, nadmoćan.) Jedne noći, vraćajući se sa | kineske večere, Jelka i ja smo svratili, kao, šatro, na kafu. Jelka je zaista i piJa kapućino, jedini pravi u ovom gradu. A ja sam pio pivo. I kada sam zatražio drugo piće, došao je, sav | u svili, sa svojim hladnim, bezmalo mačijim očima Dragan; Gospođa je umorna, nema piva, kuči! I taj zvuk (Kući!) i danas odjekuje u mom sluhu. Gospodari noći i sada stoluju usied Fokstrota. Preko puta kasame u Futoškoj, koju ću. ako Bog da, i ako mi Milan Paroški pomogne. kad tad, a možda i ranije, pretvoriti, uz nužne adaptacije. u j Predsedništvo. Republike? Vojvodine, svaknko.

ZAHVALJUJUĆI VAŠEM "VOĐI", KOLJAČI SU POSTALI OSLOBODIOCI!

Psvodom nedavnih istupania SVETOZfIBfI VUKMfINOVIĆfI TEMPfI dnhili smn piamn nieffovog oatMzanskon saborca SLflVKfl RfIDOIEVIČfI iz Mmrnn Sarta koii tvrdl:

itajuči "Večemje novosti" od 17. i 18. aprila 1995. g. gde je gospodin Svetozar Vukmanovič Tempo dao ekskluzivm intervju pomenutom listu, moram primati da me je veoma zainteresovalo niegovo kazivanje. Ja se dosta dobro sečam šta je govorio ranije, pa i sada. Odmah da kažem da cenim njegov doprinos NOB-u, pa očekujem da čitam u štampi njegova istinita kazivanja, jer tako možemo saznati istinu o mnogo događaja i tajni koje obični Ijudi i prvoborci to ne znaju, niti su bili u situaciji da saznaju. Ako ostane samo na ovom intervjuu, istorija če biti siromašnija za mnoga dela tadašnjeg političko-vojnog vrna, a ona zaslužuju da se o tome sve sazna. Kako je gospodin Tempo najpozvaniji živi svedok tadašnjih zbivanja i odluka, smatram da on može da odgovori na mnoga pitanja koja nama, mnogima, nisu jasna. Na primer: gospodin Tempo kaže koji je nacionalni sastav prvi poveo borbu protiv okupatora. To je sasvim .obično i to znamo. Međutim, znamo i to čijije hacionalni

sastav skidan sa Vrha, ali zašto, to ne znamo. Znamo, i to ste rekli, da su vrsni srpski kadrovi upućivani u Sloveniju još 1943. godine radi jačeg razvoja borbe protiv faSizma, jer su đo tada Slovenci bili tek "blago zavađeni” sa neprijateljem. Iz istog razloga su takvi Ijudi bili upućivani i u Makedoniju i na Kosovo i Metohiju. Kakav je bio "efekat" iz tih krajeva, tj. koliko je bilo jedinica i u kojim krajevima su se borili borci? E, to nam nije baš poznato. A poznato nam je i to, što ste rekli, da su nam "braća" prišla tek 1944. godine (čast izuzecima), jer sa njima smo malo dobili, a sve izgubili. Sada se pokazalo da ste i Vi, sa Vođom na čelu, doprineli bratstvu i jedinstvu sa našom "braćom", umesto da sednu na optuženičku klupu za učinjena zlodela nad nedužnim narodom, ili bolje rečeno nad njihovim oslobodiocima 1918. godine, od vekovnog ropstva iz kojeg se sami nikada ne bi oslobodili. Zahvaljujući našem Vođi i njegovoj "humanosti", oni su postali ravnopravni oslobodioci, a ne ono Sto su, u stvari, bili - Ijudi koji su klali i übijali maljevima žene i decu, naročito Srbe, a i Jevreje i Rome. Kada govorite o uzrocima krvave drame, tu se potpuno slažem i to je tačno, uz malu dopunu, tj- ono Sto Hitler'nije ostvario, to je ostva-

rio lirvatski vođa i bivši naš general, uz pripremljen teren Velikog vođe. Na podnaslov "Nije bio diktator!" koji se odnosi na Tita, kažem - i to je tačno. On je sve pametno naredio i rasporedio i samo čekao od vas, svojih najpoverljivijih saradnika, izveštaj i to pisan latinicom. A mi, naša posla, srpska trudili smo se da što bolje to izvršimo, pa čak i preko njegovog znanja i naređenja. Tako, na prn mer: Vođa, kao i Vi, kada ste mu bili zamenik, niste znali za Goli otok, čudno, zar ne! Vi sigumo niste znali ni nacionalni sastav golootočana, ali to i nije tako bitno, jer smo navikli na jednakost u svakom pogledu, Na primer: ako u jednoj slavonskoj NO brigadi ima samo mali procenat Hrvata, ona je ipak hrvatska. Takav je procenat bio u školi za prevaspitavanje prvoboraca na Golom otoku, ili sličan, pa, šta nam je to smetalo? U jednom od podnaslpva upoređujete našeg Vođu sa Žukovim, odnosno "Zukov, pa Tito". Ja bih se složio sa takvom konstatacijom, a još više sa gospodinom Pekom. Jer, kažete da gospodin Peko stavIja našeg Vođu iznad Žukova, s obzirom na uslove ratovanja. Gospodin Žukov je imao sve uslove za vođenje rata, počev od

ogromne armije, naoružanja i dobro obučenih vojnika i oficrra. Posebna okolnost je bila i u tome što je bio okružen generalima kao savetnicima i izvršiocima donetih odluka. To naš Vođa nije imao, s obzirom na uslove ratovanja. On je bio okmžen samo revolucionarima, kao što ste Vi i drugi, i ponekom daktilografkinjom... I dok ne dođe neka naredba od komandanta pojedinih jedinica, za funkcionalna dejstva je več bilo kasno. A i naredbe su bile obično uopštene, s obzirom na partizanska ratovanja. Tako je prepuštena taktika, genijalnost i snalažljivost, bez savetnika, daktilografkinja i radio-stanica svakom komandantu ponaosob, pa čak i komandirima vodova i četa, koji su obavljah samostalne akcije. Tako je bilo sve do frontalnih borbi i tek je tada dolazilo do izražaja komandovanje Vrha. Tu se pokazala genijalnost našeg Vođe ih pojedrnih generala, jer, šta znači nekoliko desetina hiljada poginulih mladića na jednom uskom frontu, kada je naš Vođa mogao da izvesti gospodina Žukova da je probijen Sremski front i da je krenuo u napredovanje, a on (Zukov), još nije ušao ni u Berlin. I baš te jedinice koje su krenule preko Sremskog fronta pravo u Zagreb i prema Sloveniji. Ali, pvoga puta nisu samo srpske jediniče-nslobađale Hrvats-

ku i Sloveniju, već i bosanske, crnogorske i sremske, jer bi se tada moglo reći da Srbi po drugi put oslobađaju Hrvate i Slovence od Austrougara i Nemaca. No, nadam se da tu našu "braću” nećemo morati oslobađati od Svaba i đrugih. ali su svi izgledi da ćemo sada morati oslobađati tamošnje Srbe od te naše "braće" koju smo mi oslobađali. Ovo ne pišem da bih polemisao sa poštovanim gospodinom Tempom, već samo da podstaknem preživele borce na istinu o događajima iz NOB-a. Posebno me je ganula tuga prilikom komemoracije (ili proslave) Sremskog fronta, koju je posetio i rukovodiiac tog stratišta. E, to je pravo herojstvo! Sto se tiče oslovljavanja i naziva Vođa - smatram da se to odnosi na rukovodioce koji obavljaju više vrhunskih funkcija istovremeno, a to je kod nas bio Tito, koji je imao najviše zasluga u prošlom i sadašnjem ratu za srpsku pobedu. Jer, nije obična fraza "i posle Tita Tito!" Slavko Radojevič Puškinova 5, Novi Sacl brJ/k: 34372/76 SUP Novi Sad

Svet 12.05.1995.

32