Свет

REAGOVANJA

Anatomija jedne polemike TIJANIĆ-TIRNANIĆ

1. Intervju sa Bogdanom Timanićem, Svet , 14.10.1994. 2. Intervju sa Aleksandrom Tijanićem, 'Svet", 14.04.1995. 3. Kolumna Dva stupca" Bogdana Timanića, "Politika"", 22.04.1995. 4. Rubrika "Među nama”, "Politika", 29.04.1995. 5. Kolumna Bogdana Timanića "Dva stupca", Politika", 06.05.1995.

• To je jedna strana medalje. 1 Tijanič, a samim tim i TV "Politika" pa i moja malenkost, su uhvačeni u raskorak između jedne Mire Markovič i jednog Zorana Đinđiča. Moram priznati da te dve osobe nisu u najužem krugu mojih političkih idola.

2. • Znači, nisu Vas zatekli u raskoraku između Zorana Đinđića i Mire Marković, kako je u intcrvjuu za "Svet" rekao Vaš prijatelj i tadašnji zamenik Bogdan Tirnanić. Timanić ima dosta umetničku viziju politike i. po mom sudu. dosta primitivniju i jednostavniju sliku stvamosti nego što treba. Mi smo prijatelji i trebalo bi da me pita ponekad... • Sta sme da kaže? Ma ne, nego šta se događa, jer on to gleda iz jedne vizure stripa, a to nije dobar metpd za političku analizu. Ako bi bilo tačno to što je on rekao, zašto se onda nisara skionio- pod kišobran jedne od te dve osobe, a obe su vrlo uticajne i značajne u srpskoj politici. A gde sam ja? L : Direktorijumu JUL-a ili u Izvršnora odboru DS-a, ili sam bio na ulici, nezaposlen sadvoje dece i kreditima za stan. nameštaj, kola i nekoliko meseci bez overene zdravstvene knjižice Mogii bi politićki analitičari, a pogotovu oni što su rai blizu. kao Tirnanič. da malo bolje vigledaju stvari... Međutim. zamenio je Tirnanič neke stvari, jer sreče samo glumce iz AtcIjea. Ali, to pripisivanje pripadnosti ovom ili onom je čista politička paranoja. Znam da ono inilitantno krilo SPS-a jako \o'; da kaže, tamo ede treba, da sam đinđićevac, član Izvršnog odbora DS-n ili njeii potpredsednik u tajnosti. Isto kao šlo dnign strana voli da kaže da sam istaknuti član JL'L-a. Treći kažu da sam istaknuti član DB-a

3 * Ako yoniirre no HeMewy 6yaeM aanaMlieH, to tie 6hth nap napeKa Koje. cy mh ce OManne y Ka<j3aHH. Jeflna Ofl Hbnx macn: .Kafla HMam floćpe npHjaTen=e, HenpnjaTerbH th yonmre nncy noTpeĆHH!" Ta ce HapeKa, pa3yMfl>Hso, yonurre He oahoch na Mojy ,60/by nofloBHHy” y HOBHHapcTsy r. AneKcanApa THjaHHtia, koJm y MHTepsjyy aa nocfleflrbH 6poj HoeocaflCKor ,CseTa" Kame fla oco6a Koja ce noTnncyje Mcnofl oea flea CTynua, flamie Moja ManeHKocT, nofIHTMKy rfleaa H3 BH3ype CTpnna. AnconyTHO TanHO. Aah, 6e3Hafle>KHO sacTapeno, Mmb TOM 6 B6h H6KOfIHKO TOflHHa K3KO caM oćjaßHO tbkct ca tbsom fla je cse obo luto HaM ce floraba caMO jeflaH crpnn hs flpyre pyKe, fla je to Heiirro ujto caMo amhh Ha >«hbot, Te fla oco6e Koje cy ynyhene y apxeTHncKe CHMĆOfIe .fleßere th" 6orbe Kannpajy CTBapn ofl ohhx koJh yMHiLin>ajy aa je KOHTarbe o noahthlih npeopaspeflHa ,xpaHa 3a rflaßy", TnjaHH'h je raKobe caepLueho y npasy Kafla tbpah fla mmbm .npeBHLUe yM6THHHKy BH3Hjy CTBaphocth". JeflHHO Me 6ynn aaiuTO oh TaKae paKypc flp>KH npHMMTHBHHjHM Hero luto Tpe6a, Obo oryfla luto cbm mojn yHHTerbH, ofl TojH6Mja, npeno LUneHrnepa, MaKnyaHa h opaja, ao Boflpnjapa, Tepfle fla je Hajnoy3flaHHjH, npaKTHHHO jefIHHH KTbyn sa cTßapnocTH. fIOK je cse ocTano npaLurbaaa xapTHja 3a Man>e oćflapeHe, TnjaHHh He rpeujn hh Kaca Ka>«e fla ce BHtjaM caMO ca rnyMUMMa hs ATerbea. LLIto 6h penao jecaH Haiu SajefIHHHKM nO3H3HHK, H6 HaMeoaB3M no TOM HHTaH>y HHLUTa fl 3 M6H>aM. Cbmo He 3HaM saurro mh ce to y3MMa 3a 3flo. y uenoM cseTy ce Apy)«eH>e ca rnyMUHMa (y3 ycraiaH>e y noflHe) CMaTpa AOKasoM ycncxa h flpyu/TBeHor npecTHMa! 8y the way, MHcnMM fla cy jeflHHo rnyMun oßfle Jolu HopManHH. Jep, ohom ko eenepac nrpa LLlnnepa, a cyrpa LUeKcnHpa, tsujko aa cspaKa moms nonHTM MO33K Ha cnaMKy. 3aTO je Tako Mano rnyMaua y nonMTHUH. Ohh 3Hajy KonMKO je to flocaflHo. ■m« Hajaafl - Kafla je seh o nonHTMUH pen - TnjaHHh npeflna>«e aa ra oko Te CTBapn Meuihe sanHTaM aa apyranoMM na rpt fla nMrao caM ra iaa-

4. Majie yjajaMHe BapHmje

FocnoflMHe AHrnhy, PefIOBHO MHTEM „lIOJIMTMKy”, Kafl rofl je Ha kmoco;wMa, a ca nocefSnoM naacH>OM npaTMM Cy6oTH>y KOJiyMny yßajK6Hor TnpHaHMha. 3aro mm je crajio #o py6pMKe „Raa CTynpa”, 6yayhM p a caM MMao nacr m fla je tmm mmbhom kpctmm, ycpefl Bame KaHpejiapMje, a y flosa mm jeflan mob6k HMje aa6pahmo yjiaaaK y Ty 3rpa/iy. Bmpvm. pa je npouuie cysore Moj npMjaTejb TMpnaHMh ny Hamy Many M3 CBera, npe6apMo ycpea; samer jimcTa m ycpefl csoje Mmcjimm to HMje no npaBMJiMMa KojiyMHMCTMMKe cjjeflepairMje, ajin saM ce ne 6mx jaßJbao 3&or Tora. na Moj caser mraMnaH y CBery pa 5m 3a mera 6mjio 6ojbe sm Me noneKafl npMjTiMTao mra ce sanpaßo 36mbh y OBflammoj hojimtmHm, TnpKe OAroßapa pa Me je jeflHOM HMTao 3a caseT m pa

]e nocjie rora cnacno JKMBy rJiaßy”. lipeniocTaßjbhm pa mmcjim na OHaj no3HaTM areHTar na mera flannomTO je m caM OHMpao ca TB lIojiMTMKa. lIoeHTa meroßor cysorH>er TeKcra flOKa3yje pa chm y npasy TpaacMM pa no secnjiaTaH caßer; jep, na H.erosy peHenMpy je sa cnacMO rjiaßy”, Mory chmo pa y3BpaTMM - „Hmcml’ Hm th. Hm ja. Hm 6mjio ko y obom BpeM6Hy HMje cnacao acMßy rjiaßy. To TMpKery camo TaKo Msrjiefla. AHTHhy, mojimm Bac npeneceTe salU6M KOJiyMHMCTM fla 083 M3Jia yaajaMHa Bapmipa hm y, kom cjiynajy nehe npoMenMtm Moje je Borflan TMpnaHMh, sea MKaKse KOHKypeHHMje, flpyrn no BpefIHOCTM HOBMHap y OBO] 36MJBM. AjieKcaH/iap Tnjamih, HOBMHap, Beorpaji

5. f. AngKcaH/jap InjaHHh, cap; HHK „riO/IHTHKMHe'’ py6pHKG „M« HaMa” (BMfIH npaSHHHHH HetßO! 6poj), Ka>ne fla je Mčja Ma/ienKc 6e3 HKEKBe KOHKypeHL4Hje, /ip Haj6o/bM HOBHHap y 3eMA>H. Bha fla Me HHia/iau übhh, aflH fla jom: me ueHM Mnpy PaaojMH.lra. MHane, r. TnjaHHti, y cbom rmc ypeflHHiiiTßy, onoepraßa m TBpflrt>y fla cmo jeflßa caHysaflH / Be r/iaee oa oee nofIHTMKe. He, cmo - Ka>Ke TnjaHHti. 3HaHH, Mp cmo. BepoeaTHO je. no o6HMajy npaey. H caM ce obhx flana oceti 60/be Hero MKafl, arro ce, HCTHna T6UJKO MO>K6 fIOrOfIHTH >khbom B6Ky,

TAJNI DIPLOMATSKI RAZGOVORI NE ODAJU SE NI POSLE 30 GODINA!

Intervju sa Muhamedom Filipovićem prenet iz saraievske "Une" ("Svet". br. 77)

oštovani gospodine uredniče, U SVETU broj 77 od 28. aprila 1995. godine, na strani 3, pročitao sam preneti intervju iz sarajevske UNE vođen između Muhameda Filipoviča:,- ambasadora Alijine BiH u Zenevi (tako piše u naslovu) i specijalnog Izetbegovićevog izaslanika za pregovore sa Beogradom. Kao pravnik, koji sam učio Međunarodno javno pravo, zgranuo sam se nad objavljenim intervjuom. Odmah da Vam napomenem da nisam član nijedne političke stranke niti partije, te otuda Vam ovo pišem SINE IRA ET STUDIO... Radi se o, kako se u uvodniku kaže, o tajnim pregovorima vođenim 22. i 23. marta u Beogradu između gospodina Muhameda Filipoviča, po osnovnoj profesiji doktora filozofskih nauka, i predsednika Republike Srbije gospodina Slobodana Miloševića. Odmah, nakon što je gospodin Muhamed Filipović obavio u Beogradu te tajne razgovore sa gospodinom

Miloševićem, on je brže-bolje odmah našao švajcarskog novinara i ispričao mu šta je NA TIM TAJNIM RAZGOVORJMA (podvukao R.C.) razgovarao sa Miloševićem. Zna K gospodin Mohamed da se diplomatski razgovori, a pogotovu tajni, ne smeju otkrivati pre 30 ili 50 godina. On je svojim postupkom oskmavio osnovna diplomatska pravila i deklarisao se kao jedan običan Sarlatan koji, iako je profesor fakulteta, još moralno nije dorastao da vodi međudržavne razgovore. No, ostavimo to po strani. Pogledajmo kakve izraze gospodin Muhamed upotrebljava kada se radi o Miloševiću; "...svodi se na to da se gospodinu Miloševiću ne može verovati (prvi stubac)... mi smo više puta pokušah sa njim sklopiti određene aranžmane kako bi se izbjegao rat, što nam nije uspjelo... daje gospodin Milošević čovjek čijim se javnim istupima i obećanjima ne može vjerovati... drugi negativan momenat, kada je riječ o Miloševićevu predlogu, svodi se na tajni karakter srpske polilike, dakle na ekspanziju srpstva (drugi stubac)... da je organizovao političku opoziciju Karadžiću u BiH... Miloševiću sam rekao da nisarn dolao da razgova-

ram sa KaradHđevim odvjetnikoin (advokatom dodao R.C.), nego sa pređsjedrtflcom Srbije... Slobodan Milošević ima osobinu trgovca... on je tipičan balkanski političar... on uopšte ne reagira na ono što mu se odgovori... jeđnostavno, samo prelazi sa teme na temu... da je on mobilizirao svoje snage kako se bori protiv Karadžića... (prvi stubac druge strane), ...ja mislim da je Milošević pod snažnim pritiskom... on nije siguran da li će se održati na vlasti... ja sam mu rekao, gospodine Miloševiću, vi ste svoje adute sa Rusima ispucali a Rusi su nas priznali... Ima i puno drugih nesuvislih j reči, ali SAPIENTI SATT... Ostavljam čitaocu "SVETA" da zaključikakavje intelektualni, filo- : zofski i diplomatski nivo gospodina Filipovića kada se ovako ponaša posle obavljenih razgovora sa predsednikom jedne suverene republike. Ne verujem da će ga bilo ko, pa i sam Alija, više bilo gde slati u ma kakve diplomatske misije. Radisav Celič, advokat Kraljevo, Hajduk Veljkova br 6

Svet 12.05.1995.

4