Свет

mo jedna od konsekvenci tih dogadanja, a da li će ih biti još, kakve đe biti, ostaje da vidimo. Voleo bih da to što se dogodilo sa Zapadnom Slavonijom, sa Palama, uopšte ovo zgušnjavanje svih tih događanja, bude jedna vrsta katarze koja bi rodUa otrežnjenje. Jako bih voleo da se to dogodi, da dođe do otrežnjenja na svim stranama. Znate, ne ■može se huškati na rat, ali se ne može huškati ni na mir. Nužno je jedno racionalno, smireno ponašanje i koordinacija na relaciji Beograd - Pale - Knin. Tek onda se može srediti situacija sa položajem Srba van granica SR Jugoslavije. Tek tada se može otvoriti perspektiva za nešto što bi predstavljalo njihovo zajedništvo. Ja nisam uveren u to da je jedini oblik tog zajedništva - državotvorni obhk. Dopuštam ga kao mogučnost, čak i kao realnu mogučnost, ali ja ne mislim da je to nešto bez čega se nikako i ni po koju cenu ne može. o Utisak je da smo sada dalje od tog zajedničkog nastupa Beograda - Pala - Knina nego od priznavanja BiH i Hrvatske u avnojevskim granicama, jer sve više eleroenata nagoveštava takav potez vlasti iz Bcograda. Sta Vi mislite o tome? Ja mislim da se više i ne postavlja pitanje priznati ili ne priznati BiH. Sada je pitanje samo pod kojim uslovima izvršiti to priznavanje i po svemu sudeči u pregovorima o uslovima za to priznavanje otišlo sq daleko i ceo proces dogovaranja se bliži kraju. Do tog zaključka došao sam na osnovu informacije uglavnom iz stranih izvora jer mi ovde nismo informisani. Nije problem priznati ili ne priznati bivše jugoslovenske republike nego šta bi bio efekat tog priznavanja. Efekat bi trebalo da bude skidanje ili bar radikalno üblažavanje sankcija, izgleda, na neodređeno vreme sa posebnim mehauizmoin eventualnog ponovnog uvođenja. To jc poslednja verzija o kojoj sam obavešten iz stranih izvora. To bi, razume se, bilo dobro, mada bi najbolje bilo da se sankcije potpuno ukinu. To bi, međutim, trebalo da doprinese i jednoj dragoj, takođe izuzetno važnoj stvari - zaustavljanju rata i uspostavljanju mira u BiH i u Hrvatskoj. E, vidite, tu ja nisam uveren da priznavanje samo po sebi može da uspostavi mir i da reši ta žarišta. Otuđa stalno tvrdim, a i Demokratska stranka sa kojom lesno sarađujem ima istu poziciju, da je pitanje međusobnog priznanja pohtičko, a ne formalno-pravno pitanje. Uostalom, da je to zaista formalno-pravno pitanje tada bi međunarodna zajednica pregovarala sa g. Lihčem, a ne sa g. Miloševičem, Ovako, svet pregovara sa njim jer je Miloševič centar vlasti. Zbog svega i smatram da bi priznavanje trebalo da bude povezano i sa stabihzovanjem situacije u BiH i u Hrvatskoj na način kojim bi se rešavanje oba problema postavilo na koloseke mirnog rešenja. Onda bi i međusobno priznavanje bho sasvim logično, tako reči, formalna stvar. TEŠKO JE U SADAŠNJIM USLOVIMA OČEKIVATI JEDINSTVENU SRPSKU DRŽAVU •Pojedini analitičari, pak, procenjuju da bi položaj srpskog naroda izvan SRJ posebno bio otežan posle priznavanja BiH i Hrvatske jer bi se time otvorile formalne osnove da, na priroer, • Hrvatska i ratnom opcijom "rcintegriše odnretiiute delove"? Zbog toga stalno ponavljam da je međusobno priznavanje neophodno vezati za rešavanje ta dva

problenia i to ua realau i optinial <;■ riačiii.^ • Šta je, međufim, rcabio, a šta optunalno? Očigledoo je da je u ovoj situaciji teško računati na jedinstvenu srpsku đržavu, To, dakle, nije ni realno, ni optimalno. Ah, recimo, za Repubhku Srpsku realno i optimalno treba da bude njen nezavisni stams u okviru bosansko-hercegovačke Unije, potpuno ravnopravan sa muslimansko-hrvatskom federacijom, sa potpuno istim pravima, unutrašnjim i spoljnim, a to znači i pravo na stupanje u konfederativne odnose sa susednim srodnim repubhkama i apsolutno ravnopravan položaj sva tri naroda, kao i dva državna entiteta koji treba da budu samostalni. Za RSK mislim da je i realno i optimalno da se i Knin i Zagreb vrate pregovorima. Pri tome ja ne mislim da su za prekid pregovora krivi Srbi u Rninu, već g, Tuđman sa svojom agresijom i avanturom u Zapadnoj Slavoniji. On to nastavlja i bez obzira na priznavanje ih nepriznavanje mi od nedelje imamo vesti o shčnoj akciji Zagreba i u predelu Dinare. Timc ponovo dolazimo na pitanje uravnoteženog odnosa međunarodne zajednice prema svim akterima jugoslovenske krize, a posebno u ratnim žarištima. Ne može se nekome gledati kroz prste, a neko sistematski kažnjavati. • Koliko su realna očekivanja da se u sukobe, pa makar i prilikom eventualnog povlačenja Unprofora iz BiH, mogu umešati i američki vojnici s obzirom na nedavne izjave predsednika SAD Bila Klintona? Khntonove reči očito nisu naišle na povoljan odjek ni u S AD, i to je bio sasvim zgodan povod za opoziciju g. Kiintona da ga "u/ruu na nišan''. S druge strane, \ ijetnamski sindrom" je još uvek rcal iiost u američkoin društvu i poliličkom tkivu i iijima nove krvave avanture sa uacionalnim traumama, kao što je bio Vijetnam, nisu potrebne i dobro je što vlada takvo raspoloženje. Sam Klinton se našao u situaciji da mora reagovati jer su među zarobljenim "plavim šlemovima" bih i vojnici američkih saveznika, a na sve to došlo je i do obaranja jednog američkog aviona. U svemu je, ipak, dobro što američki establišment, pa i narod. nije spreman da prihvati direktno vojno mešanje. Može možda biti korisno da se Unprofor pregrupiše i da se u jednom značajnom delu redefiniše njegova uloga i mandat jer če bez toga doči do dalje erozije Ujedinjenih nacija. Samo u tom delu, odnosno ako dođe do pregmpisavanja Unprofora, pojačavapje trapa koje je u toku može biti pozitivno. Ako, međutim, iza sastanka 15 zemalja člamca NATO-a i EU stoje i moguči planovi za brze komandoske akcije po Bosni, po Palama, bojim se da čemo se nači u predvorju sasvim novog rata, rata nove vrste, a t° ce onda biti teško zaustaviti. Mislim da je ovo "zgusnut" trenutak u kojem su moguči veliki obrti. • Koliko se n ovaj opasni scenario nklapa francuska inicijativa za formiranje brzih, interventnih trupa? Stvaranje tih snaga je več počelo i prema agencijskim iz\'eštajima neke od tih jedinica več završavaju obuku i više nema sumnje da je doneta odluka da se jedan kontigent specijalaca pripremi. Reč je o desetak hiljada Ijudi. a oko 5.000 vojnika je praktično več tu jer je iskrcavanje u Sphtu več počelo. U vezi sa ovim snagama postoji izvesna neusklađenost jer Britanci, koji su odmah prihvatili francusku inicijativu, za sada tumače ove snage kao podršku pregrapisavanju Unprofora, dok Francuzi misle da te snage treba da odigraju direktnu ulogu u probijanju koridora i razbi-

jauju "obruča" oko Sarajeva što je poziv u direktnu ratuu akciju. Zato i smatram da su mogudi razni obrti. Brzo oslobađanjc svih zarobljenih "plavih šlemova" bio bi dobar potez u korist bosanskih Srba. Da ima pomeranja i na jednoj i na drugoj strani svedoče i agencijske vesti da je NATO odustao od daijeg bombardovanja srpskih položaja, s tim što se to vezuje za sudbinu oborenog američkog pilota. NEOPHODAN KONSENZUS NA RELACUI BEOGRAD PALE - KNIN • Svi sudbinski pregovori o jugoslovenskoj krizi, ali i o budućnosti SRJ vode se iza zatvorenih vrata, a takva atmosfera prati i najnoviji dijalog Milošević - Frejžcr. Imate li informacija šta je suština najnovije američke ponude i kolike su, po Vašem mišIjenju, šanse za dogovor između Beograda i Vašingtona? SAD insistiraju, mada nisu jedine koje to čine, na tome da se ne mogu üblažiti ili ukinuti sve sankcije. Amerikanci su, naime, spremni da deo sankcija ukinu, ali da deo oslane na snazi dok je suština stava koji zastupa predsednik Srbije Milošević da treba izvući maksimum, a po mogućnosti potpuno ulddaaje sankcija. Oko toga je u toku preganjanje, dogovaranje i ukupno cenkanje i mislim da do potpunog ukidanja sankcija teško može doći u ovom trenutku. Ali može doći do znatnog labavljenja i suspenzije i verovatno je suština aktuelnih pregovora oko prirode i vremena trajanja suspenzije sankcija. Priznavanje države je kao u Saliu pravilo "taknuto-maknuto", a za suspeuziju sankcija važi princip "sad ili nna, sada ih nema”, tako da se tu radi o jednoj vrsti natezanja. Ja nisani spreman da se u potpunosti saglasim sa onim kriličariina''g. Miloševića koji tvrđe da je on spreman da za malo ustupaka prepusti Srbe preko Drine i Une samima sebi, odnosno Muslimanima i Hrvatima. Njemu su, međutim, sankcije glavna preokupacija jer se pod njima više živeti ne može i može biti samo gore i gore. a uz to on pokušava da izvuče ono što misli da je realno. Nagoveštaje takvog ponašanja imali smo u poslednje vreme u izjavama nekih čelnika SPS-a. Ali, ako se to stvamo želi, ja mislim da bi trebalo učiniti nove napore za postizanje jedne vrste konsenzusa tri, uslovno rečeno, srpska centra: Beograda, Pala i Knina. Tada bi se, verovatno, lakše nagodih i sa međunarodnom zajednicom i jedni, i drugi i treći. U takvoj situaciji mogh bi se dalje obezbeđivati interesi sipskog naroda koji je ostao razbucan posle raspada Jugoslavije i secesije do koje je došlo primenom protivurečnih principa od strane medunarodne zajednice. Svet je, naime, jednima priznao otcepljenje na etničkim osnovama, dok se za druge zahteva apsolutno poštovanje anvojevskih granica bez ob-zira na etnički sastav... Mislim da bi konsenzus tri srpska centra olakšao izlaz iz sadašnje situacije. U suprotnom, to će ići teško i uvek će se neko osećati oštećenim. Takođe je nužno izaći i pred građane, pred parlament, bez obzira da h on formalno odlučuje o priznavanju ili nepriznavanju đrugih država i dati informaciju o čemu se pregovara, šta moramo, a Sta ne moramo učiniti. Za to bi bio dobar i jedan medukorak i ja i dalje ne razumem zbog čega vladajuće stranke u Srbiji i Crnoj Gori, a posebno SPS, nisu u stanju da razgovaraju sa čelnicima drugih parlamentarnih, opozicionih stranaka. Zar takvi povremeui razgovori, koliko god mogh da budu mučni i u kojima bi sva-

k-ako doLazilo do neslagauja, ne bi ceo postupak učinili legalnijim, legitimnijim. Ovako će jx>stignuta rešenja, jer ne sumnjam da če neka rešenja biti postignuta, ipak biti ranjiva, podložna kritici... • Upravo ste rekli da je neophodan konsenzus Beograda, PaJa i Knina, a njega nema ni u samoj Srbiji? KonsenzuS je teško postići na način kako se sada vodi politika. On se tako ne postiže, već razgovorima bez obzira da li se partneri slažu ili ne slažu. Znam ja da kod nas ima i ekstremniii stavova, kao i "prorežimskih", jasno mi je da se sada i bitka za mir vodi istom silovitošću i huškanjem kao što smo nekada huškani na patriotizam, da ne kažem na rat, u kojem, eto, nismo ni učestvovali. To isto rade isti Ijudi koji su nas nekada prozivali zbog nepatriotizma, a sada nas optužuju da smo ratni huškači. Ne postiže se mir tako. Neubedljiv je takav mir. U svakom slučaju neubedljivo je takvo zalaganje za mir. Stoga i govorim o potrebi da parlament zna šta se radi (pa makar se o tome raspravljalo i na zatvorenoj sednici), da znaju čelnici opozicionih stranaka i da se o svemu razgovara između Beograda, Knina i Pala. Tek nakon toga predstoje nam druga, izuzetno važna pitanja društvenog r preobražaja kao što je zastoj u tranziciji. Mi moramo slediti ostale istočnoe\Topske zemlje jer nema potrebe da izmišljamo nešto treče. U jednom ranijem periodu smo i to radili i on je, na sreću, za nama. MALO JE ČL DNO KAD DENTISTA POSTANE EKONOMSKI SA\TETNIK U JEDNOJ VELIKOJ AMBASADI • Ima dosta i oniii koji dobar deo krivice svaljuju na jugoslo-

vensku diplomatiju. Kako Vi komentarišete treuutno stanje u toj izuzetno značajnoj ohlasfi s obzirom da su od uastanka SRJ imenovani mnogi no\i predstavnici naše zemlje u inostranstvu? Tu neke stvari, ipak, treba razlučiti i pastaviti na svoje mesto. Diplomatija ne može biti ni manje, ni više kriva, ni manje, ni više nevina nego što je to politika jer je ona njeno oruđe. Prema tome, diplomatija je otprilike onakva kakva je i politika kojoj ona služi i koju ona treba da sprovodi, a tome onda odgovara i kadrovski sastav o kojem ste govorili. Po mom mišljenju, nepotrebno je diskutovati o individualnim rešenjima jer ona očito odgovaraju toj i takvoj politici i diplomatiji. Nisam pristalica kritikovanja diplomatije, a da se pri tome zaboravljapolitika. I oni koji su se bunili, uključujuči tu i čelnike iz Cme Gore da Cmogorci nisu dovoljno zastupljeni u diplomatiji, što je možda i tačno jer ja podatke o tome više nemam, trebalo bi da imaju u vidu da oni kao političari nisu govorOi o diplomatiji nego o politici. Jer, da su zadovoljni sa politikom bilo bi im svejedno koliko Cmogoraca ima u toj diplomatiji. U tom kmgu valja tražiti odgovor na pitanje kakva nam je diplomatija, kakav je kadrovski sastav. Sto se diplomatije tiče neke stvari su preskočene, više se ne radi kao što se nekada činilo, nema više priprema onih koji odlaze u inostranstvo, nema provere njihove kvalifikovanosti za posao koji če obavIjati za šta je, inače, nužan i određeni boravak u Miuistarstvu inostranih poslova, prolazak i upoznavanje sa svim njegovim funkcijama. Malo je, znate, čudno da nečiji rođak koji je dentista naprasno postane ekonomsld savetnik u jednoj velikoj ambasadi, a takvih slučajeva ima i verovatno to nije usamljeni primer. To su rešenja koja sigur-

Svet 12. OS. 1906.