Свет

Nastavak sa strane 21 da isecain iz noviua, lepiin i lakiram. To radim lako vešto da se ne primeti. Dugo me pratila priča da sam na tavanu imao nekakvog čuvenog rumunskog slikara koji je übio svoju ženu, preplivao Dunav i stigao ovamo, gde sam mu ja pomogao. Sklopili smo posao: on na tavanu slika ovo što ja prodajem, a ja mu obezbeđujem sigurnost. • Posle razgovora pregledaćemo tavan. To su i drugi radili u mojoj kuči u Rovinju. Tamo je bila organizovana likovna smotra na ulici Grizija. Mogli su i amateri da izlažu, a potvrda se dobijala u Muzeju. Uspeo sam da ili isfoliram i uzmem papir na kome je pisalo profesionalac, umesto onoga "diletante". Samo Sto sam okačio svoje dve slike, naišao je Mića Popović i rekao; ovo je najbolje što je ovde izloženo. Ja sam se obradovao, misleći da je on predsednik žirija i da ću dobiti prvu nagradu. Međutim, on je bio samo učesmk. (Za sliku nekakvog koluta sira dobio je treću nagradu). Oko mojili slika ceo dan okupljao se silau svet. Naši slikari su govorili: to je sranje, to može svako da radi. Od devetnaest ili Bog te pita koliko nagrada, nisam dobio ništa. Međutim, ujutro je kod mene osvanula komisija sa zadatkom da proveri da li sam ja zaista slikar. Oni su od jednog mog gimnazijskog poznanika čuli đa Tapi nije znao ni da govori a kamoli da slika. Tada nisam ni znao za priču 0 Rumunu. Obišli su celu moju kuću, zavirivali u svako ćoše. Namestio sam im četke za brijanje, nitrorazređivač, boje za čamce i svakakve gluposti koje ni ne liče na slikarski pribor. Drusu komisiju je vodio Mihiz. Po.što su oni došli po preporuci onoga koji im je rekao da ja nc znam ni da govorim, ja sam i frfljao: gaa nangaa amn... i sve tako. I Mihizova ekipa je zavjrivala iza svakih vrata, a ja sam tek kasnije sazuao za pričn o Rumunu koga su oni, nesrećni, tražili po celoj kući. Ta kuća je bila večetiri sprata, pravljena po mojoj zamisli. Njih je interesovalo odakle mi pare za sve to. Odmah sam im uvalio priču o rimskom blagu zakopauom u blizini Bora. Ja sam. zaista, neko vreme pokušavao da pronađem to blago koje, verovatno, postoji. Dvaputa je malo falilo da se ne uđavim u nekim ponomicama. • Blaga nije bilo? Ja ga nisam našao, ali sam bar bio na svežem vazduhu, živeo zanimljivim životom. Trebalo je videti kako su izgledaii komisionari dok sam rin ja opisivao svoje pokušaje da pronađem blago, uz pomoć nekog Pere, kome je hodža dao zapis jer mu se zavezala mka. Kada sam im to protumačio, složio sam priču o nekakvoj fabrici cipela u Italiji. Bez kraja i početka, priča je trajala dva sata. Kada sam ih dobrano nanervirao, jedan od njih mi je lepo rekao: Ajde, bre, mutavi, reci odakle ti pare? Rekoh mu da sam pare zaradio na Bahamima. Mihiz je planuo: "Šta si ti radio na Bahamima?” "Bio sam organizator programa." "Koliko si para zaradio, pitao me." "Ceo jedan kofer, Pun para. Došao sam na aerodrom 1 gledao televizor. Znate, sve piše, kada ide koji avion, vreme, brojevi..." "Znamo! - vikao je Mihiz žeIjan da sazna šta je sa parama. "Šta jp bilo sa parama?" "Neko mi ukrao kofer dok sam gledao televizor!" Tada su se razbesneli, Celo leto smo se sretali u Rovinju. Svako jutro kada sam išao po novine i da popijem espreso, oni su već sedeli na svojim mestima i kretenski me dozivali: dođite u društvo. Izgrbavljen, frfljajući dovikivao sam; samo ono belo da kupim. Kada je prošla sezona, oni su ovde pričali

kakvog su kretena sreli. Tek kada su iin Ijudi ovde objasnili da je to Tapi i da je u pitauju bila zajebancija, svi su došli da se izvinu. Na kraju, ostala je priča o Rumunu koji je übio svoju ženu i preplivao Dunav. • Ovde napisaše da ste "bez ideja". Ja ceo život živim od ideja. • I ideja za konkurs za Narodni muzej bila je odlična. To nije bilo teško smisliti. Oni sami su me asocirali da im ponudim da procenjuju đubre, jer je to u domenu kakav njima i pristoji. • Napisali sn da ste i bez "likovnog senzibiliteta". Otkuda senzibilitet za reinkarnaciju? Tajjnotiv mi je dat i on je deo mene. Zao mi je što je jedan od tih kritičara napisao da ja za sebe tvrdim đa sam u jednom od prošlih života bio Rembrant, a da, sudeči po mojim vrednostima, ne bih mogao da budem ni poslednji mali flamanski pejzažista. Nikada nisam rekao da sam bio Rembrant. Priča je potekla nakon jednog intervjua u kome ja nijednom rečju nisam pomenuo da sam u nekom ranijem životu bio Rembrant, ali je urednik za naslov ipak stavio baš to. Možete misliti koliko je kasnije bilo kretena koji su me pitali da tm ispričam kako je to bilo kada sam bio Rembrant. • Da li Vas je nekakvo određeno iskustvo usmerilo da se bavite motivom reinkarnacije. Ništa određeno. Ja znam sve svoje inkaraacije, ali sve to je suviše ozbiljuo i komplikovano da se objasni sa par reči. Ja znam grupu Ijudi koja se bavi time i ostalim onostranim stvarima. Več 1975. godine sam saznao ko sam bio u prethodnim životima. • Ko? U jednom svom životu sam, zaista, bio poznati flamanski slikar. • Kako ste došli do te spoznaje? Tada, 1975. godine, živeo sam u jednom selu na Bahamima. Jednom su me odveli kod lokalnog vidovnjaka, Covek, čim me video, rekao je da mi vidi pet života. U jeduom sam bio slikar i zvao sam se tako i tako, a u drugim životima sam bio ratnik. Znam, naravno, ko sam ikakav sam bio, ali, normalno, to ne bih nikada rekao, jer bi to moglo da mi napravi problema. • Kakvih problema? Mi smo u mentalnim ratovima i ja ne želim da pomažem svojim neprijateljima da prođru kroz moju zaštitu i vide neke moje tajne. Cak i na slikama izbegavam motive pomoću kojih bi oni mogli da provale u čemu je istina. • Možete li Vi unapred da provalite šta ćete da budete u nekoj sledećoj inkarnaciji? Postoji način i za to, ali ja to nisam radio. Sta če čovek biti, zavisi od ovoga Sto sada čini, od toga kako je samoga sebe spoznao u ovome životu, štaje izmenio. • Kako gledate na mnogo neozbiijnije igranje raznih proroka i vidovnjaka? To je veoma opasno, jer postoji jako malo Ijudi koji zaista znaju u šta se upuštaju. • Postoji li među ovima koji su prisufni u javnosti ijedan pravi prorok? Postoji, ali ne želim da ih imenujem. Mnogi od onih koji ovo pročitaju, reči če da oni u to ne veruju i da toga nema. Međutim, sve ozbiljne svetske sile imaju velike vojne institute i centre koji se bave upravo tim pitanjima. Ono što mi zovemo "craa magija" oni zovu "negativnainformacija". Tim negativnim infonnacijama oni uspevaju da izmene razvoj nekih događaja. Naš narod to konzumira kroz najordinamije gluposti, koje su ipak veoma opasne i Stetne. Uznemiravati duhove nije dobro i u to se mogu upuštati samo oni koji dobro zuaju Sta rade.

• Vi rekoste da ovde postoji grupa ijudi koji se firoe bave na pravi naćin. Normalno da postoji. Postoji nekoliko veoma jakih grupa koje štite ovaj prostor. Oni ne rade u nekim savezima, ali se mentalno poznaju. Naše državne kontraobaveštajne i bezbednosne službe još nisu na nivou da koriste njihove moči. • Zašto naše službe ne traže njihove usluge? Nije reč o tome da se traže njihove usluge, več službe traba same da formiraju takve instimte koji postoje u čitavom svetu. Verovatno se vodeči Ijudi naših službi plaše da u svojim redovima imaju tako vidovite Ijude jer bi oni mogli da razotkriju njihove sitne krađe. Pretpostavljam da je to glavni razlog zašto takvi instituti nisu ovde formirani. Državne službe se služe uslugama određenih vidovnjaka. To je izuzetno opasno jer ima vidovnjaka koji su iz negativne ravni i koji, kao takvi, čak i nenamemo, mogu da übace negativne informacije koje če izazvati negativni tok događaja. • Pošto nas stalno sustižu negativni događaji, koliko su u to umešani vidovnjaci i korisnici njihovih usluga? Pouzdano znam da su početkom rata neki močni Ijudi koristili usluge kojekakvih vračara koje bi, da ima pameti, sa teškim bukagijama ležale u najcmjim tamnicama. Katastrofalno je da generali koji direktno mogu da utiču na ishod rata od takvih spodoba traže pomoč i savet. Država ne sme da traži savete od takvih Ijudi. Od njih treba samo uzimati informacije i koristiti ih. Takvim uslugama se ne koriste ni sistemi najjačih svetskih sila. • Koristi h njihove savete Zoran Nenezić, Veliki Majstor lože "Jugoslavjja"? Kao Veliki Majstor potpuno čiste masonske lože, on ne treba da se koristi takvim uslugama. Njega mnogi na zapadu smatraju opasni-

jim protivnikom ucco Slotxxlana Miloševiča, Cak je hilo i predloga da ga se kao rataog zloćinca izvcde pred sud u Hagu. Obavestajne službe su ovde napraviie više različitih masonerija, jer smatraju da su masonske lože suviše jaki sistemi moći. Logično, veća se halabuka diže na Zorana Nenezića nego na Srbiju i Slobodana Miloševića, • Jednom prilikom ste rekli da se "neki masonski krngovi plaše onoga što Yi možete o njima da kažete". Cega se to plaše? Normalno je da me se plaše neki masoni, ali to, u svakom slučaju. nisu masoni Zorana Nenezića. Zapad se najviše plaši Zorana Nenezića zato što je iz lože ’’Pobratim", koja i danas postoji, ponikla grupa Ijudi poput Dragutina Dimitrijevića Apisa i ostaiih koji su učestvovali u übistvm prestolonaslednika Ferdinanda. Pošto se zapadne zemlje služe uslugama instituta o kojima smo govorili, oni smatraju da su Apis i dništvo opet tu, da su u novoj inkamaciji velika opasnost po katolidzam, Zapad se plaši da će ti Ijudi opet da se bore za ostvarenje njihove stare ideje - stvaranja ujedinjene srpske đržave. • Da li ste Vi do tih saznanja došli tek kada ste dobili 33. stepen? Ja sam jednom prilikom retorike radi rekao da imam 33. stepen. Šala. • Niste se šalili kada ste Džordžu Bušu, članu Trilateralne komisije, poklonili jeđnu svoju sHku. Da li je to "bratska" solidarnost? Nije, Buš je 32, stepen. To nije važno, pošto ne postoji centralna masonska vlast. Najviše nesreće i u ovom ratu izazvale su razne masonske lože, Danas je uticaj masonerije izuzetno veliki. Covek ne može ni u jednom poslu da bude uspešan ako oije uključen u masoneriju. Ne može se napredovati ni u vojsci, bankarstvu, književnosti i svemu ostalome. To ne znači đa

"GARANTUJEM VAM, ŽIKA MUŠTIKLA NUE MASON": Tapi novinarima "Sveta" otkriva neotrkivene tajne masonerije

Svet 12.05.1995.

TflPI: MOI OBBfIGPM Sfl MllMfl

22