Свет
ARHEOLOŠKA SENZACIJA DECENIJE:
TAJNA ZABORAVLJENE GROBNICE 50 SINOVA RAMZESA II
Plse: Andrea Dorfman
OSkršće arheološkog lokaiiteta u Đolžni kralieva n Egiptu Izazvalo je pravu seazaciju. Egiptolozž su davno zaboravili na ooložaj nazvan Orobnlca 5". za ššže giostojanje se odavno zna. maila nikada do sada nije bšo detaljno istražen. Pre desetak godina na ovom mestn podigmit je arostor za parking. jer se u blčzina nalazi poznata Tutankamonova grobnica. kao i ostali sakralni objekti iz vremena starog Egiuta. Niko nije mogao ni da pretpostavi kakvo se blago tu krije. i to žspod nekoliko prostorija zatraanih raševinama koje su ostavili nekadašnji kopaći.
tkriće novog arheološkog lokaliteta u Dolini kraljeva u Egiptu izazvalo je pravu senza— ; ciju. Egiptolozi su davno zaboravili na položaj nazvan "Grobnica 5", začijepostojanje se odavno zna, mada nikada do sada nije bio detaljno istražen, Pre desetak godina na ovom mestu podignut je prostor za parking, jer se u blizini nalazi poznata Tutankamonova grobnica, kao i ostali sakralni objekti iz vremena starog Egipta. Niko nije mogao ni da pretpostavi kakvo se blago tu krije, i to ispod nekoliko prostorija zatrpanih ruševinama koje su ostavili nekadašnji kopači. Nakon otkrića ovog lokaliteta želeći da zaštiti objekat od daljeg ruiniranja, dr Kent Viks, egiptolog sa Američkog univerziteta u Kairu započeo je 1988. godine detaljna istraživanja. Otvorivši vrata zatvorena hiljadama godina, kopači su se našli u hodniku. Na svakoj njegovoj strani nalazilo se po desetoro vrata, a nakraju hodnika statua Ozirisa, boga zagrobnog života. Iz njega su se granala jos dva hodnika, a na svakom je bilo po još 16 vrata. Mada je grobnica bila nedovoljno raskopana i prostonje zatrpane ruševinama, Viks je bio übeđen da ispod otkrivenih ima još prostorija, smatrajući da ih mora biti čak više od stotinu. Time bi
"Grobnica 5 ” postala najveća i najkompleksnija grobnica ikada otkrivena u Egiptu, i verovatno mesto počinka više od 50 sinova Ramzesa n, jednog od najpoznatijih faraona, za koga se veruje da je Mojsijev protivnik opisan u knjizi "Izlaska". Pronalazak ovakve grobnice je zapanjio sve stručnjake koji se bave arheologijom i istorijom vezanom za Stari Egipat, jer je gotovo neverovatno da je toliko potomaka kraIjevske kuče sahranjeno na jednom mestu. Posete i istraživanja Doline kraljeva, koja se nalazi u bhzini egipatskog grada Luksora, praktikuju se več milenijumima: razni grafiti na zidovima grobnica svedoče da su ovde dolazili još stari Grci i Rimljani koji su se tu zaustavljali da bi posmatrali crteže i hijeroglife na grobnicama, Stručnjaci, arheolozi su istraživanja započeli mnogo kasnije, pre samo nekoliko vekova. Napoleon je doveo poseban tim istraživača 1798. godine, a mnoge ekspedicije u 19. i početkom 20. veka otkrivale su zaboravljene peskom zatrpane grobmce. Tako je otkrivena 61 grobnica od vremena kada je britanski istraživač Hauard Karter otkrio Tutankamonovu grobnicu 1922. godine, Nakon toga mnogi arheolozi smatrali su da je sve značajno u Egiptu več otkriveno. Britanac Džejms
Barton je još 1820. započeo istraživanje ovog objekta, ali je došao do zaidjučka da u njemu nema ničeg posebnog. Nesmotreni Karter iskoristio je ulaz grobnice za odlaganje ruševina koje su nastale otkopavanjem Tutankamonove grobnice. Viksov istraživački pohod iz 1988. godine doveo je do zaključka da grobnica nije nezanimljiva, kako je Barton mislio. Gravire na zidovima koje je otkrio doveo je u vezu sa Ramzesom 11, čiji je grob udaljen nekih tridesetak metara. U otknvenim natpisima pominju se dvojica od 52 poznata Ramzesova sina, nagoveštavajuči da je još neko od kraljevog potomstva tu sahranjen. Crteži i natpisi, stotine predmeta, kao što su brojanice, delovi posuda u kojima su se nalazili organi balzamovanilt tela i mumije pmžiće istoričarima mnogo novih saznanja o Starom Egiptu u vreme vladavine njegovog najznačajnijeg imperatora, koga su Egipčani zvali Ramzes Največi. Za vreme svoje 67 godina duge vladavine u 'periodu između 1279. do 1212. godine pre nove ere. Ramzes je postavio mnoge rekorde 1 u smislu broja izgradenih liramova, obeliska i sporaenika, zatiin u broju žena (imao ih je osam, ne računajuči mnogobrojne konkubi uci i dece (po nekima imao ih je stošezdesetdvoje, najviše od svih faraona). Upravljao
je impeiijom koja se prostirala od današnje Libije do Iraka na istoku, Turske na severu i Sudana prema jugu. Ramzes je takođe jedan od najslavljenijih vladara van Egipta, mađa mnogi na zapadu nisu jx>vezivali njegovo ime sa slavom koju mu je donela Biblija. U knjizi "Izlaska" on se spominje samo kao "Faraon". Njegovu slavu proneo je i Seli, posvetivši mu poemu "Ozimandias", inspirisanu slomljenom statuom u Rameseumu, Ramzesovom hramu u Tebi, a čiji naziv je grčka verzija vladarevog imena. Pošto je bio na prestolu izuzetno dugo, istoričari su smatrali da znaju gotovo sve o njegovoj vladavini. Novootkrivena grobnica ipak za stručnjake predstavlja zagonetku. Iz još nepoznatih razloga onaje u obliku oktopoda sa telom i pipcima. Telo, u ovom slučaju, ogromna kvađratna prostorija, visoka je najmanje 15 m i podeljena sa 16 masivnih stubova, što nije tipično za nekropole građene u Ramzesovo vreme. Sada je skoro do vrha napunjena otpacima koje su nanele povremene poplave, tako da je ulazak u nju prilično oležan. Na kraju klaustofobičnog pula kroz uzak hodnik između ruševina nalaze se vrata koje vode u relativno prostran bodnik iza koga se nalazi prostorija puna polomljenih predmefa. To
ukazuje da je u grobnicu neko ulazio još u davnim vremenima. Dokazi o tome postoje u zabeleškama o jednom takvom upadu koji se dogodio oko 1150. godine stare ere. 3000 godina star papirus koji se nalazi u muzeju u Torinu, u Italiji, govori o suđenju lopovu koji je bio uhvaćen u Dolini kraljeva i koji je, nakon torture, priznao da je provalio u grobnicu Ramzesa n, a sledeče noči opljačkao grobnicu njegove dece koja se nalazi naspram nje. Mnogi predmeti su verovatno još dublje pod zemljom, ako je grobnica zaista, kako Viks veruje, na više nivoa. Tavanica u hodniku levo i desno od statue Ozirisa spušta se strmo na samo metar visine, što ukazuje na postojanje stepenica. Viks smatra da se ispod nalazi mnogo više prostorija. Mada izgleda da su sve sobe duž hdonika identične veličiue 3 puta 3 metra, otvori za ulaz su široki samo 3/4 m, što je previše usko da bi se u njih mogao uneti sarkofag, To navodi na pomisao da te prostorije nisu grobovi, več neka vrsta kapela za pogrebne žrtve. I pukotine duž zidova i na 4 masivna stuba u večoj prostoriji su indicije koje govore da je ispod prazan prostor. Smatra se da bi tu mogli biti sarkofazi sa mumijama f;\raonovih sinova. Takva očekivanja potkrepljena su slikama i gravurama duž ziđova grobniče.
Usled poplava, vibracija autobusa i otpadmh voda ostali su samo fregmenti slika nastalih u davnim vremenima. Neke od njih su i danas jasne i sveže kao i u vreme kada su nastale. Hijeroglifl iznad slike ukazuju da su tu sigumo sahranjeni prvi, drugi, seđmi i petnaesti faraonov sin. Mnoge od slika prikazuju ih kao različita božanstva; Ra - boga sunca, Horusa, boga neba sa glavom sokola, Hatore, boginje plođnosti, koja se najčešđe prikazuje u obliku krave. Ove slike govore o verovanju da su faraoni bili polubožanstva koja su na zemlji provela samo deo puta ka dosezanju potpunog božanskog obličja. Sva saznanja istraživača o Ramzesovom najstarijem sinu Amen-hirkopsefu biče posebno interesantna za izučavanje istorije regilije. Mada egipatski zapisi ne pominju vladareve dogovore sa problematičnim robovima poznatim kao Izrael, Mojsijeva druga knjiga, 'lzlazak", koja govori o izlasku Jevreja iz Egipta, u delu 12:29 kaže "u ponoć Gospod pobi sve prvorođene u zetnlji Misirskoj, od prvorođenčeta faraona koji je sedeo na tronu do prvorođenih robova koji su bili u tamnici". Viks upozorava da se u svojim istraživanjima ne želi baviti dokazivanjem istinitost tvrdnji zapisanih u Bibliji, raeđutim, svako novo saznanje u vezi Judeo-llriš-
Svet 9.06.1996.
30