Свет

KADA SAM DOŠLA U "VREME" MORALI SU DA MI CRTAJU KAKO KOJI POLITIČAR IZGLEDA!

Razgovarao: Predirag Popovic

GORANKA MATIC. jedna od najuglednljih Učnostl iz sveta fotoaražlje na ovlm prostorima. urednica totograflie n nedellniku "Ifreme" I blvša supmga vodećeg srpskog neodesničara Mehojše Papkića. povodom svope novopostavljene izložbe "Đani bola I ponosa" (fotografiie naćinjene neposredno nakon Titove smrti). u razgovoni za "Svet" tvrdi:

izdanju "Vremena knjige" nedavno je objavljen album fotografija Goranke Matic "Dani bola i ponosa". Albura sadrži četrdeselak fotografija snimIjenth 1980. godine, neposredno posle Titove smrti. Objavljivanje ovog interesantnog svedočanstva o tim "daniina žafosti, ponosa i bola" istovremeno je obeležilo i godišnjicu početka Gorankinog ozbiljnog bavljenja fotografijom. Svoje radove Goranka Matić je objavljivala u "Džubok:u", "ITD"-u, "Dugi", zagrebačkoj ■tampi i, naravno, u "Vremenu", u-ae jt danas urednik fotografije. «i 'io ste odabrali baš takav nasier za svoju knjigu? Sta Vas je bolf;o i na šta ste bili toliko ponosni kada je Tito umro? Nisam ja dala takav naslov. • Nego ko? Takav je bio zvaničan naslov. • Ko ga je birao? Vlast, ko bi drugi? Takav je bio zvaničan naslov tili dana žalosti. • Vi ste prihvatili takav naziv svog albuma razglednica? Naravno! Vlast je tako nazvala dane žalosti, a ja sam htela da to iskoristim pa da svojom knjigom podsetim Ijude na to davno vreme. Na mojim fotografijama ostalo je svedočanstvo o tom vremenu. Snimala sam izloge u kojima se pored robe vidi samo Titova slika sa crnim florom, Ne interesuje me polltička konotacdja koju je nosilo to vreme i sam taj događaj. Ne interesuje me ni politizacija tog događaja sa današuje vremenske distance. Vi sc vcrovatno i ue sećate tos vreme-

• Naravno da se sećairu Kolilco vam je godina tada bilo? • Čitate li Vi "Svet"? Da, zašto? • Zato što svim mojim sagovomicima izgledam premlad za ovo ili za ono. I jeste mladi. Cega se sećate iz vremena Titove smrti? • Sećam se kako su dmgi plakali. U to vreme ja sam fotografisala Ijude oko sebe, iako još nisam bila profesionalni fotograf. Bila sam istoričar umetnosti, a kada mi se učinilo upečatljivim to što se događalo oko mene, uzela sam da slikam to što vidim. Na dva slajd-fiima ostavila sam fotografije koje sam nameravala sačuvati samo sebi za uspomenu. Te filmove nisam čak ni razvila odmah. Morala sam da čekam da sakupim pare da bib to uradila. Eto, dočekala sam da mi "Vreme knjige" na petnaestogodišnjicu događaja objavi te fotografije. • Pošto je reć o znaćajnom politićkom događaju o kojem svedoće vaše fotograflje, možete li pojasniti način na koji ste pomirili umetnost i politikn? Sta je u službi ćega? Pošto nisam najamnik, ne razmišljam o takvom odnosu.

• Sšta mislite pod tim "naiamnlk"? To je fotoreporter, to je onaj koji fotografije prodaje na komad i živi od honorara koje dobija od redakcija. Da sam najamnik. ja bih najverovatnije pristala da radim za određenu političku stranku. • Za koju? Za onu koja bi me unajmila. • Zar bi Vam bilo sasvim svejedno koja je ideologija stranke za koju biste radill? Ako prodajem svoje radne vrednosti, činila biit to sasvim profesionalno, bez obzira na moje simpatije prema ovoj ili onoj ideologiji. Ako več prihvatim da radim kao najamnik, morala bih da prihvatim i principe po kojima je radio i Konan Varvarin. Najamnik radi za onoga ko ga plača. To je sasvim logično i normalno. Je li tako? •Jeste, međutim i najamnik prema nekoj ideologiji ima više simpatija nego preraa nekoj drugoj- Ja simpatišem samo onu koja ima više para. • Znaći, za Vas su pare jedino merilo vrednosti? Ako bili bila profesionalni fotograf i ako bih se igrala najamnika ođređivala bih se samo prema parama. Zar bi vi nešto drugo?

• Kakav sam, i bih. Nije sve u parama... Zašto da budem gadljiva prema parama? Pitanje je da li su oni koji su gadljivi prema novcu ili koji samo pričaju da su gadljivi zaista profesionalci. Zakon za profesionalce-najamnike je takav i to ne može da se menja. Druga je stvar ako ste slobodan strelac. • Ne verujem da ureduik fotografije u nekim novtnama može da ostane potpuno neodređen prema politici, prema Ijudima koji zastupaju ove ili one ideje. Vi, ipak odlučujete da li ćete određeni tekst ilustrovati nekakvom kompromitujučom ili afirmativnom fotografijom. Meni je teško o tpme da govorim, pošto sam ja vrlo malo političara slikala. Inače, kada sam slikala Ijude, trudila sam se da to bude što lepše. Zbog ličnog kučnog vaspitanja, ne želim Ijude da pravim smešnima. • Cak i kad je Šešelj u pitanju? Cak i kad je on u pitanju. Bez obzira ko je u pitanju ja želim da fotografija bude lepa i dobra. Naravno, lo je moj problem. Zato ja, kao urednik fotografije u "Vremenu". ne koristim svpje fotografije. • Nego tekst o Sešelju republikancu propratite fotografijom na

kojoj on nosi majicu sa velikim natpisom "Serbian Krown"? Zašto da ne? Uvek koristim fotografije koje mi se čine najprikladnijima za određenn situaciju. S moje strane, to nije želja da ođređene političare, pa ni Sešelja, provociram. Kada bih to želela, sama bih ih slikala. Ovako, samo koristim ono što smatram prikladnim. Truđim se da nikoga ne uvredim, a odabir određene fotograflje u prvom redu zavisi od teksta koji ilustrujem. Druga je stvar što svako može na svoj način, svojim očima da pročita određen tekst, pa da u isti kontekst stavi i moju fotografiju. • Da li je moguće da Vi uspevate izbeći tendenciozan odnos prema određenim političariraa prema kojima upravo Vaša novina ima jasan, a pogotovo ako je to jasno-negativan, stav? Nema tendencioznosti. Mi pravimo novinu koja pokušava prema svima da bude korektna, što je i moja lična želja da uradim sa fotografijama koje odabirem. Ne vidim razlog da ne bude tako. •Da li Vam se događalo da Vam neko od saradnika zameri što ste odabrali ovu, a ne onu fotografiju? Mi u "Vremenu" imamo srečnu okolnost da vrlo lepo sarađujemo.

Lično, ja moram da budem zadovoljna, pošto urednici i saradnici shvataju značaj fotografije pa i postavljaju takav ođnos prema meni i fotoreporterima. Zbog toga što radimo tako kolektivno, meni je mnogo olakšan posao. • Da Li Vam je neko nekada sugerisao da stavite neku fotografiju koju Vi nisfe hfeli da pustite? Nikada nije došlo do takve situacije. Mi se stralno slažemo. • Prava idila! Jeste, prava idila. Zaista je tako. Uvek se nađemo. Na istim smo talasnim dužinama. • Koje su to talasne dužine? To su talasne dužine ukusa, • Ukusa bez politike ili političkog ukusa? Ja sam pogrešna osoba za razgovor o poUtici. Ja sam generacija koja je maturirala 1968., tako da nisam zahvatila tu legendamu godinu na fakultem, nego su me aočekali samo tragovi 68. Nisam od tili šezdesetosmaša koji su se sada domogli vlasti, Okasnila sam, pa nisam mnogo ni rnarila za politiku. • Kako je moguće da u " VTcmenu" budete urednik fofografije i ostanete potpuno apolitični? Ali, "Vreme" je nedeljnik... • Da, uticajni politički nedeljnik. Svet 23.06.1995.

16