Свет

sigurni da ne bi došlo do pozitivnijeg pomaka. Demokratski centar je u ovom trenutku suviše slab da bi odigrao neku značajniju ulogu na političkoj sceni za vreme izbora. U svakom slučaju, moglo bi doči do blagog poremećaja političke ravnoteže, ili da ostanemo tamo gde smo bili. Međutim, moram nešto istaći. Ne slažem se sa onima koji tvrde da bi normalizacija situacije značila i gubljenje šanse za promenu političkih odnosa u Srbiji. U mteresu je demokratije da dođe do noimalizacije, pa će sadašnji režnn biti u mnogo goroj siuaciji, a na ratu, sankcijama i t 'šl om stanju u zemlji ne mogu st graditi iluzije za rušenjem re. ima u Srbiji. • Sve je "agresivnija" medijska promocija JUL-a. Da li se to "priprema teren" ovoj grupaciji političkih stranaka, a profesoru Miri Marković teren za predsedničke izbore 1996. godine? Smatram da profesor Mira Marković nije format koji može da bude ozbiljan kandidat za prvog čoveka ove zemlje bez obzira do kakve situacije i atmosfere došlo. JUL predstavija jedno nezapamćeno favorizovanje kako medijsko tako i svako drugo, jedne političke opcije, za čega nema nikakve osnove. Svi subjekti JUL-a nisu juče osnovani. Oni su učestvovali i ramje na izborima i mogu vam reći da nikaa nisu osvojili nijedno odborničko mesto. Pa onda sami orocenite kolika ie njihova snaga. Međutim, žalosno je što je situacija u medijima takva u Srbiji L Cmoj Gori je situacija dmgačija što mogu da potkrepim iskustvom nedavnog boravka u toj Republici. Mene JUL ne brine u smislu političkog protivnika. Ja mislim da taj pokret treba da bnne upravo SPS, pa i deo glasača koji su u jednom trenutku pripadali SRSu, a ne ostale stranke. • Zašto bi to brinulo SPS kada se, u stvari, radi o jednoj istoj političkoj opciji, jer njinia je svejedno da li je danas JUL, sutra SPS i tako u krug.? Nije svejedno. Evo zašto. Ako pretpostavimo da je to isti voiumen biračkog tela koji bi se tako delom nalao uz JUL, onda cepanje na dve hste. nosi opasnost da se negde ne probijaju cenzusi, te opasnost da se glasovi SPS-a izgube. Samo sam se donekle dotakao ovoga, ali moj interes nije da vodim njihovu politiku. O tome neka oni razmišljaju. • U javnosti. a i u medijima sve je više "priča" o navodnoj koaliciji između SPS-a i SPOa, do juče nezamislivoj. Kako to komentarišete? Ja smatram da je SPO, evoluirajući u svom nastupu, uvek bio blizak mojim emocijama. Meni je, u stvari, naglašeni nacionalizam koji ova stranka ima, neprihvatljiv, ali čitava druga epoleta ove stranke i njenog delovanja mi je bliska. SPO je bez obzira na oscilacije koje u svakoj stranci postoje, zadržao jaku dozu kritičnosti i

konstruktivnosti i nije aiogantno i neodgovorno odbio ponudu tamo gde može da ostvari svoje političke ciljeve. SPO će, übeđeu sam, ostati na nivou te granice u odnosu na aktuelnu vlast i nivo saradnje će zavisiti od toga koliko u SPS-u bude tolerancije za razvoj jedne liberalnije politike. Koalicija između SPS-a i SPO-a je onoliko isključena koliko sam govorio da je isključena i između RDSV i socijalista. Ovo je prilika da kažemja zarad širenja političke kulture, da Ijudi nisu demokratski opredeljeni ako ne dozvoljavaju povremene koalicije različitih političkih opcija. Pa. molim vas, 80% rešenja u demokratskom svetu se traži nakon izbora upravo kompromisom izbomih protivnika. • Dakle, mislite da će SPO biti ta "kočnica" samostalnog delovanja SPS-a? Apsolutno. SPO se uvek do sada tako ponašao. Strate Ski će SPO uvekbiti u opoziciji prema ovom aktuelnom režimu. e A šta ako se SPO dogodi ono što se s\'ojevremeno dogodilo radikalima, tj. da budu "iskorišćeni" za trenutnc ciljeve i poteze socijalista? Ono što se desilo radikalima ne može se desiti SPO-u, kao što se ni reformistima ne može desiti da naprave radikalsku grešku, Po mom mišljenju. SPO nije prihvatio ulogu koju su prihvatil; radikali, tj. da ueioitički spro\odi politiku sočijalista. Isto tako. u Novom Sadu reformisti podržavaju samo one odluke SPS-a koji se uklapaju i: naše muerese. Da se SRS diriala takvog odnosa prema socijaiistima, ona nikada ne bi došla u situaciju u kojoj se našla. Tako su ohi izgubili svoj prepoznatljiv politički profil glasajući i podržavajući Slobodana Miloševića na prethodnim izborima. ® L jednom od brojeva lista "Đnevnik" prenet je stav RDSV kako bivšu BiH treba priznati u avnojevskim granicama, a đa za uzvrat Srbiji i SRJ treba skinuti sankcije. Mislite li da bi srpski narod takvo rešenje prihvatio? Tačno je ono što je bilo izneto u "Dnevniku" i to je stav RĐSV. Naše rnišljenje je da BiH treba priznati u avnojevskim gramcama u paketu koji sadrži i skddanje sankcija SRJ, ali i paketu koji će sadržavat; konstituisanje BiH na osnovama plana Kontakt-grupe. Naša procena je zasnovana na tome da plan Kontakt-grupe pruža srpskom kolektivitetu solidnu osnovu za zadovoljenie njegovih interesa. Međutim, ja bih tu nešto istakao. Dobar deo Srba, naših sunarodnika, živi danas u onorae što nazivamo muslimanskim delom. Prema mojim informacijama, to je oko 64.800 njih samo u Sarajevu. I oni žive u Sarajevu, i o njihovim interesima treba da se vodi računa, a ovaj grad se svalam danom besomučno bombarduje. Prema tome, oni bi morali biti uzeti u obzir, jer nisu samo Srbi oni koji žive pored Karadžića, gledaju njegovu televiziju i podržavaju njegovu opciju.

• Kakvo je Vaše mišljenje tzv. "lova na izbeglice" koji se poslednjih nedelja sprovodi u Srbiji? Taj problem je težak, ali ja se bavim politikom pa moram da izdržim i pitanja ovakve vrste koja mi dolaze u nezgodnom trenutku, S jedne strane, nema razloga da ova zemJja bude utočište za one koji izbegavaju svoje obaveze, a većina tih Ijucfi koji dolaze na ove prostore priznaje postojanje Republike Srpske. Ona je za njih legitimna država, a oni ipak ostvaruju svoje iuterese ovde i to na uštrb građana ove države, na njihov prostor za zapošljavanje, na stambenu egzistencjju građana Srbije. Ne mislim da ova država trcba nekritički i blagonaklono đa gleda na nj&ov boravak ovde. Ima logike u merama vlasti. S druge strane, ja sam pnstalica vrhunskih demokratskih načela. Ljudi koji traže azil, njima se to mora obezbediti i moraju dobitit zaštitu, ali većina tih izbeghca nije zatražila azil i oni često konste privilegije koje im se ovde pružaju. Međutim, mi imamo mdicija da su to činili i neki nelegalni organi kao Sto je krajiška milicija i mi kao suverena država takve odnose sa tim nelegalnim organima ne možemo imati. ® Ali, vlast u Srbiji mnogi optužuju da krši elementarna Ijudska prava, pravo na život, kretanjc. mesto boravka, koja su stanja i od ove države i od ove viasti? Ja mishm da sam bio jasan. Svako ko je zatražio azil distanciraiući se od politike Radovana Karadžića treba da uživa punu zaštitu ove države i njenih organa. • Moje informacije su da se tu radi o internom dogovoru Milošević-Karadžić. Karadžić će pustiti plave šlemove, a za uzvrat će đobiti nekoliko hiljada boraca za Republiku Srpsku?

Vi ćete razumeti moj položaj, jer na osnovu takvih informacija. koje msu stigle do mene ia ne želim tako deiikatan probleni da komentarišem. • Optuživah su vas da ste "autonomaši". Da li se i dalje RDSV zalaže za "poseban status" Vojvodine u okvirima Srbije i SRJ? Ako mislite na neka međunarodna dokumenta koja su se pojavila pre tri godine, a odnosila su se na dobijanje specijalnog statusa nekih entiteta, onda naša stranka svakako nije za tako nešto. Mi se zalažemo

za autonoman položaj Vojvodine upravo &a onim osnovama kako to sada stoji u Ustavu Srbije. To zadovoljava naša gledišta. Mi se, u stvari, zaiažemo za regionalizaciju, decentralizovan načm uprave i razvoja i mislimo da jedna besomučna politika centralizacije mje dobra za ovaj prostor. Srbija se mora oslanjati na regione, kako je to u razvijenim demokratskim zemljama sveta. Mi smo stranka koja je razbila jedan kompleks da se o tome ne može čak ni razgovarati i sada u političkom smislu činimo sve kako bi Vojvodina dobila status, pre svega ekonomski. nezavismjeg regiona. Da li ćemo mi u tome uspeti, praksa će pokazati. Vidite. ako vlast pokuša od Vranja ili Svilajnca da napravi ekonomski uspešan region, trebaće im 20G godina, dok bi Vojvodina mogla to da postigne za 'dva do tri meseca. • Na kraju još dva pitanja koja zaokupljaju interesovanje domače javnosti. Prvo, kako komentarišete malverzacije oko prijemnih ispita za srednjoškolce i da li je dovoljno samo izvinjenje ministra prosvete g-dina Mladenovića ili jc njegova moralna obaveza da podnese ostavku? Ja cemm sest koji je ministar Mladenović napravio što je poništio te ispite. Cinjenica da je on priznao grešku i izašao pred javnost, jeste hrabar politički potez. S druge strane, jedna lična odgovornost kao preventiva mora se ustaliti u demokratskom đelovanju i ponašanju. U Japanu su npr.

niinistri išli do takve vrste far;.itizma da su za mnogo manje greške izvršavali samoubistva Mislim da bi g-din Mladenović, polazeći od tih principa, apsolutno morao ponuditi Vladi i Parlamentu svoju ostavku uz detaljno objašnjenje kako se to desilo i smatram da takav jedan gest od strane ministra neće izostati. To bi bio moralan čic i pomak prema onome kako treba raditi. Mora se znati ko je odgovoma ličnost ako želimo demokratske odnose i demokraisko ponašane. * Drugo. Slažete li se da je hapšenje prvaka SRS izvedeno na nezakonit i protivustavan način i šta mislite o tatvoj vrsti "političke borbe" koju sprovodi režim u Srbiji? To što se desilo prilikom hapšenja prvaka SRS je jedna karikatura poslaničkog imuniteta. To je pre svega ražno podaniltvo u infrastruktun viasti. Moglo bi se reći. dok ie trajaio legitimisanje, poslanički imu nitet im je oduzet-Veoraa mi je žao što je jedna opoziciona stranka učestvovala u tome. Nova Demokratija ne može izbeći ,svoj deo odgovomost.. Moraju se naći druge metode kako eventualno neutralisati gdina Sešelja i g-dina Nikolića. Metodom kako je to učinjeno, bez obzira na motive, ti kojl su to učinili ne mogu imati podršku nijednog razumnog čoveka, kao što ne mogu imati podršku nijedne principijelne demokratske opcije.

“Svim izbeglicama IzßSkoiise javno ograde od politilce Radovana Karadžića treba dati azil u Srbipr

Svet 7.07.1996.

"GANKOVA STRANKA SE RASPALA, A NJENIOSTACISU PRIŠLINAMA"

16