Свет

ni u jednoj kafani u Londonu, a da bar dva konobara nisu naši. Jedan je obavezno iz Sarajeva, a drugi iz Pančeva. U sledećoj, jedna je kelnerica iz Dubrovnika, a druga iz Niša. Onda smo mi, ne bismo li izbegli stalne kontakle sa našima i stalno čašćavanje, otišli u jedan italiiansld restoran, Übrzo se ispdstavilo da su unutra svi Dalmatinci. I opet sn krenuli da nas čašćavaju, bogzna kako. Izgleda da je ovaj prostor nesrećnog poluostrva uklet, pa se Ijudi na njemu mrze, ali čim se nađu na nekoj dragoj strani, u nekoj kafani, rastuže se i vežu se. Prosto postaju Ijudska bića. To je-barem moje iskustvo. • Često putujete, ali se još uvek vraćate? To nije moja odluka - već neko osećanje. Da sam u poziciji da odiučujem, možda se i ne bih tako lako vratio, jer mi strašno smeta što su Ijudi jako nervozni. Smeta mi ta napetost i neka podsvesna želja Ijudi da im bude još gore. Ovde sam zbog toga jer ne želim da se bavim nijednim drugim poslom. klislim da najbolje mogu da predstavim sebe tako što ću raditi napolju: ali ću uvek da se vraćam po kamenčiće koje ovde nalazim. Recimo, kad sam bio u Mariboru, ođmaii su mi dali stan i neke privilegije. Ovde nemam stan. Onda je logično pitanje zašto ne tamo. Međutim, čini mi se da bih tamo uvek bio neki gost. a ovde sam uvek neki domaćin. Ljudi su tamo prema meni divni, a to što me često pozivaju, jeste želja za nečim odavde, za čim oni na neki način čeznu, • I Vi čeznete za tom nekadašnjora zemljom? Generalno mi nedostaje. Sečam se kako je Ademir Kenović pre dve godine na nekoj konferenciji za Stampu u Vankuveru objašnjavao novinarima koji nikako nisu mogli da shvate kako mi sedimo zajedno, a da se pri tom ne hvatamo za vrat, kako smo mi "ejnšent Jugoslavs" stari Jugosloveni. Eto, sad pored starih Slovena imamo i stare Jugoslovfiae. Zvuči nostalgično, ali je' stvamo tako. Sa mnom je u Londonu sedeo čovek koji se zove Hrvoje Horvatić - poznati zagrebački video-artist, koji je otišao iz Zagreba kada je zapucala prva puška. Onda je došao u ambasadu nove Jugoslavije i tražio pasoš, na Sta su oni rekli: ”Ali, Hrvoje?" Onda je on rekao da je Jugoslaven i da bi želeo taj pasos. Onda ovi opet: 'Ma, Hrvoje". Tako je nakon 3-4 puta odustao. Onda je otišao u hrvatsku ambasadu, gde su ga opet tesali, ali je na kraju dobio to priznanje. To su formalno-nesrećne stvari, • A nekada su Vam krali pasoše, jer se sa njim moglo svuda? Da, nama su na tumeji u Čikagu 1982. ukrali 12 pasoša. Tada sam sa Ljubišom Ristićem i KPGT-om igrao "Oslobođenje Skoplja". To je bilo drugo vreme, kada su na nas gledali kao na nekog ko nije iza gvozdene zavese, a pripada nečem što se zove komunizam. •Nedavno je "Oslobođenje Skoplja", po ocenama kritike, u Londonu doživelo fijasko. Da. To je rimejk predstave u novoj podeli, aii na drugom jeziku.

Ja sam video te kritike, ali nisam gledao predstavu. Mada, treba uzeti u obzir da pozorište Vanese Redgrejv nije na dobrom glasu - ono je pod šapom nečeg što se zove "ah, komunizam". U tom svetu koji se gnuša komunizma ona se deklariše kao ortodoksni komunista, Ljubiša takođe. Njen stav, kada je u pitanju ovaj rat, i odvajanje na dobro i loše, jako je tvrd i eksplicitan. Sve to treba uzeti u obzir kada se analiziraju te kritike. • Dugo ste radiii sa Ljubišom Rističem. Koliko vas je iznenadio njegov politički angažman? Nimalo. On je uvek bio takav i pripada retkim Ijudima koji se nisu promenili. Nedavno kažem jednom kolegi: "Vidiš, Ljubiša se stvamo nije promenio", a on mi odgovara: "Na žalost". Da li je ta njegova doslednost dobra ili loša, to ne znam. Posle dugo vremena, sinoć sam se sreo sa Ljubišom i razgovarali smo 2-3 minuta. Rekao sam mu da su sva ta moja putovanja u London, gostovanja u Sloveniji, ili komunikacija sa Ijudima iz Skoplja na ličnom planu. On je uzvratio: "Pa to je uvek bOo na ličnom planu". I stvamo je tako. Sve što smo ranije radili, bilo je na ličnom planu koji je bio pođstaknut mišljo da živimo u istoj zemlji, radimo sa istim Ijudima, Sada su se pojavili neki koji to ne dozvoljavaju: "Gospodo, ako hoćete da zadovoljavate lične ambicije, radite to van ovih zemalja, jer mi to ne želimo". Ljubišini životni stavovi su oduvek bili isti, kao što su ga sad malo izbacili u javnost - kao eksponenta nečega. • On je, zalivaijujući tim "životnim stavovima", postao predsednik JUL-a. Da li bi Vas lični

stavovi mogli da navedu da se priključite tom pokretu? Ne, ni tom, ni bilo kom! Takva vrsta angažmana me ne uzbuđuje, niti interesuje. Možda nekada, ako se promenim. Politika me sada ne interesuje. • Kažu da kad Makavejev i Cvetkovič krenu o politici, obično nastane neki film? Pa ne znam, već dosta dugo se nismo videli, a što se tiče politike, prećutno se ne slažemo oko raznih

stvari. Trebalo bi da se sretnemo ovog leta, pa eto za godinu dana možda i počnemo neki fikn. Ima mnogo razloga da nas dvojica razgovaramo. Počastvovan sam time što mogu, kad hoču, da pozovem tog čoveka telefonom i da razgovaramo 10-15 minuta. To mi jako godi. • U poslednje vreme mnogo se govori, ali i ćnti, o pozorišnim lobijima - klanovima. Nismo mi dovoljno jaki da bismo se uvlačili u klanove jer je za to potrebna debela fmansijska zaleđina. Te priče, uglavnom, nastaju na ličnom i sujetnom planu. Ljudi su zavidni, pa kažu sve radi jedan sa jednima, drugi sa drugima, a ja

uikako ne mogu da prodrem. To nije ni zbog kakvih klanova, već zato što se čovek dobro oseća kad radi u timu koji pobeđuje, a uglavnom misli da njegov tim pobeđuje. Sto se mene tiče, postoje Ijudi sa kojima volim da radim, posebno na filmu. Eto, već ste pomenuli Maka, a u Skoplju imam odličnog prijateIja Stoleta Popova sa kojim sam radio dva filma i upomo pokušavamo da osmislimo treći. Da postoji neki klan, verovatno bi to lakše išlo.

• Bili ste u Vukovaru? Da, pre dve godine poslovno. To mi je veliko iskustvo, Svi bi morali da vide taj spomenik Ijudskom zlu, Kada bi neki to videli, drugačije bi razmišljali kad naređuju "gađaj, ruši". Malo bi se zamislili. • "...Vaša se igra zavr.šava vašim porazom, koji uvek slavite kao sopstvenu pobedui Predajem vam vašu igru, jer ne želim igrati, jer mi se njena pravila gade. Dobili stc, kao i uvek, i čestifam vam na još jednoj pobedi", napisali ste pre nekoliko godina. Ko su ti poraženi pobednici? To je samo mali deo teksta za emisiju "Radio nostalgija", koju

sam skoro dve godine radio na Radio Beogradu. To se odnosilo, a i odnosi na one koji su vodili, a i vode, negativnu selekciju u našem gradu, zemlji. Zahvaljujući toj selekciji, oni su stalno pobeđivali, a' ja sam, kao i moje kolege, ođbijao da učestvujem u tome što predstavIja njihovu pobedu. Da sam hteo da imenujem te Ijude, to bih napisao tada, ah sam hteo da se sami pronađu. Nije u pitanju nikakav strah, već to što je jako teško tačno pokazati na nekog i reći ti si kriv. Mnogi prijatelji su me tada napali zašto se mešam u te stvari i zašto ja nekome solim pamet. Možda su i oni u pravu, • Koje novine čitate? "Politiku", a naročito kad je nema, pa se Ijudi grabe i salećn te: "Jao, gde si je našao". Volim da čfri tam šta Tirke piše, "TelegraT khpujem kad idem u Sloveniju, jer oni stalno naručuju. Kađ sam tamo, stalno čitam "Feral tribjun". Mislim da je to novina koja ima duh Beograda i žao mi je Sto takva novina ovde ne postoji. • Bavili ste se umetničkom fotografijom? Da, ali bez nekih večih pretenzija. Uglavnom sam Skljockao, mešao hemikalije... Sve sam rađio sam. Nisam imao nikakvih umetničkih pretenzija, ali mi je upravnik pozorišta predložio da napravim izložbu. Zvala se "Bolja prošlost", po knjizi Pere Lukovića, a nekima se i to dopalo. • Još uvek ste roker? Pa da. Ne znam da li se to tako zove, ali pripadam Ijudima koji su ' rok učili od Komi grupe\Mislim da to ostavlja traga u svemu Sto radim.

SVETOZM CVETKOVIĆ: BEOGRAOIE KAO SUDBINA • BUDALIN IZCOgOB Zfl NEUSPEH

ASOCIJACIJE • Sarajevo? Sarajevo me asocira na pozorišni festival, na mog dedu koji je tamo živeo, na kafanu "Kod palate”, gde smo se hranili nakon predstave. Asocira me na jednu pesmu EKV, znači, na sve ono što je biio, a više nije. • Maribor? To je grad koji je posle II svetskog rata imao više stanovnika od Graca. Sada ima manje. Asocira me na užasno dosadne subote i nedelje. Evo, vidite, sada ne mogu da se setim nijedne lepe asocijacije, a tamo mi je jako prijatno kad odem. Međutim, ne mogu da podnesem te subote i nedelje. Asocira me na prijatelje, koji su mi i pre pet-šest godina bili prijatelji. • Skoplje? "Skoplje ima mikro-klimu, nisko nebo, kočna zima.” Asocira me na jedno jutro kada smo snimali film "Srećna nova 1949". Doručkovali smo u hotelu "Turist". Jedan akviziter je posle punog tanjira škembića naručio da mu donesu još jednu porciju. I odjednom iz kašike, kada je zaustio, pojavijuje se glista, • Beograd? Beograd me, na žalost, asocira na sudbinu. Postoji jedna rečenica u predstavi "Očevi i oci", koju Tika Stanić izgovara na kraju: "Suđbina nije ništa dmgo do budalin izgovor za neuspeh." Beograd je kao sudbina. • Vanknver? Na mog brata. Vankuver je moj brat, i to je jedina asocijacija. • London. Gužva. Grad koji se mnogo promenio, izmestio se iz centra i sada se život odigrava u nekim ulicama, koje običan turista ne prepoznaje.

KUSTA IMA ŠTA DA KAŽE ■ Kusturučin fUm možda najbolie ođslikava ono štd i aam se dešava. U Francuskoj se održava najznačajniji filmski festi; val u Evropi. na kome pobeđuje film koji nastupa pod zastavom Evropske unije (koliko ja znam, to je prvi put da neki film nastupa : pod tom zastavom), i u kome se gdvori iskljnčivo srpski jezifc, a u to vreme francuski vojnici su vezani za bandere u zemlji gde se : ratuje. Eto, taj film je pobedio sve barijere i oborio svc ograde koje ; sn fX!Stoja;c ina )X)iitičkorn ina ratnottt platv.;. Po!x;d;ic sti eatodje ; ; i reči, ali zato jer je Kusta imao šta đa kaže. Fazon je u tome da ; ; iutaš šia da Sžeš ida zuas načln na koji to treba đa saopštiS. Ovde■ : : ima mnogo Ijudi fcoji bi mogli na taj način đa pobeđaju.

21. 07.1995. Svet