Свет

ROBERT ALTMAN: KAKO SAM ŠOKIRAO MODNI OLIMP

NAIZNAČAJNUA SCENA U MOM FILMU "PRET-A PORTER" JE DEFILE POTPUNO GOLIH MANEKENKI KOJE PREDVODI ODNAŽENA TRUDNICA!!!

ROBERT ALTMAN. legendarni američki režlser. nakon velikoa uspeha "Kratkih rezova" animio je kontroverzni film "Prel-a-porter" koji je izazvao veliku burn u modnlm krugovima pošto svat manekenki. modela i nfihovih menaiižera. slićno уј liajka Grosa. prikazuje s one druge. manje svetle i blieštave strane:

vom fllmu su vec dali nadimak "Fešvil", kombinacija reči "fešion" - moda I "Nešvil" predivna satira koju je Altman snimio рге mnogo godina u preslonici kantri muzike. U stvarnosti. originalni uaziv filma je "Pret-a-porter” jer ga je Altman snirnio za vreme prolećnih modnih revija pariskog modnog sajma istoimenog naziva. U Americi ovaj fihn nazivaju "Spremni da se obučete": literami prevod da bi fiim bio prihvatljiviji velikoj američkoj pubhci, i pre svega da bi im рошčio da se radi samo o jednoj lepoj i zabavnoj komediji. Daleko od kivnih i provokativnih tonova iz filmova "Igrač" i "Kratki rezovi". Tako sad svet mode može da odahne sa olakšanjem. Altman, režiser poznat po tome da nikad nije štedeo svoje likove i ambijente, tvrdi da njegov novi film nema baš ništa zlobno u sebi. "Film nije satira: samo jedna farsa lakih tonova. Jedan zabavan pogled na svet mode, slavljenje fenomena koji, iz godine u godinu, privlači sve više pažnje. U stvarnosti, ja se u ovom hlmu ne bavim toliko puno sfiiistima i njihovim radom, koliko, рге svega, raedijima, prašinom koju oni sfvaraju oko mođe." Robert Altman izgleda da zeli da razuveri veliku publiku koja, u njegovoj domovini, još mu nije oprostila što nikad nije verovao, još od vremena filma "NešviT, u američki san: čak i njegova najuovija dela "Igrač” i "Kratki rezovi", koji opisuju vulgamost i beskrupuloznost hohvudskog sveta i Ijudski očaj u Americi današnjice, i koji su naišli na odobravanje i brojne ргеmije u Evropi. U Americi su posligli slabe uspehe kako u popunja-

vanju bioskopskih kasa tako i u dobijanju nagrada. Ovog puta ipak postoji još jedan razlog; mesecima, i pre nego Sto je počeo montažu fflma, počele su priče alarmantnih tonova, baš o svetu mode. Teškoče, nemir i strah, koji su prethodili svetskoj đobrotvomoj premijeri fflma (za borbu protiv side) pod pokroviteljstvom američkog časopisa "Elle", koja je održana 12. decembra u pozorištu "Zajgffld” u Njujorku, pratili su i px)četak prikazivanja filma u bioskopskim salama uoči BoŽića. Stilisti, kupci, direktori velikih robnih kuća i velika imena u modi, nisu uspeli da sakriju nervozu i radoznalost koju je izazivao ovaj fflm, strepeći i pomalo plašeći se da će doći do skandala, do rušenja još jednog mita, u Altmanovom stilu. Režiser im je slao preventivne znake mira: "Nikad nisam imao ni najmanju nameru da napravim od ovoga crni film poput filma Igrač’. Ja sam odušcvljen ovim umetnkima koje vrlo pošfujem i divim im se." Ovaj fflm sadrži. pomalo zbrkano, obUje i izmišljenih likova, slavnih ličnosti kao što su Zan Pol Gotje, Kristijan Lakroa, Tjeri Mugler i manekeni kao što su Karla Bruni, Naomi Kempbel i Rristi Tarlington. Sa njima se mešaju izmišljeni likovi kao što su Kiti l’oter, TV novinarka koju igra Kim Bejsindžer, ili, stilistkinja Simone 1.0, tuniači je Anuk Eme. lako je režiser u velikoj meri održao obećanje da neće osuti paljbu

po stilistima, ipak je našao druge mete; to su рге svega međiji koji su vezani za modu i prate je, i koji, u dobroj meri, imaju istu filozofiju frenetičnog i zadivljujućeg "sunčanog cirkusa” velikih modnih revija. Kako režiser tretira, odnosno opisuje protagonistkinje velikih mođmh časopisa. Tri direktorke: "Hajpers Bazara”, britanskog "Voga" i "ЕГ (u filmu ih tumače; Seli Kelerman, Trejsi Ulamn i Linda Hant) nazvane su tri veštice. I bivša direktorka "Voga" (u fllmu Lorin Bekol), inspirisana mitskom Dajanom Vriland, nije ništa bolja. To su žene spremne na sve ne bi li angažovale fotografa na glasu i koje između зфе igraju otvoreno i bez ikakvog dsećaja krivice, Film je niški udarac filozofiji mode. Režiser, koji u elegautnom ođelu boje peska i sa nekih dvadesetak kilograma manje, izgleda kao engleski džentlmen sa kraja veka, objašnjava: "’Carevo odelo’, bajka u kojoj na kraju se саг pijavIjuje go jc ono što ше je innpirisalo i sto sam imao u vidu za vreme svih snimanja” . Ovaj režiserov citat daje fonnu i značaj neočekivanoj finalnoj sceni fihna, u kojoj modna revija stilistkinje Simone Lo postaje defiie Ijudi bez odela i varki: gole manekenke i skromne, isturene brade i ramena, lagano hodaju po pisti siične leptiricama, dirIjive u ujihovoj čistoj golotinji, koje predvodi Ute Lemper, u poodmaidoj trudnoći. pokrivena samo jednim velom ocl helog tila koji joj pada od potiljka preko ramena.

"То је najznačajnija scena fflma", precizira Altman. "Bez nje ceo film пе bi imao smisia, jer lik Ute je lik spasiteijice, ona nema određeni jm>l i ne izaziva nikakvo zadovoljstvo". Ideja o ovom defileu golih manekenki rodila se u starom sećanju reSsera iz vremena kada se našao da proslavlja kraj rata na Pacifiku. "Nije bilo ništa da se pije, ali svejedno sreća i radost su se osećali u vazduhu. Približili smo se klubu oficira, oni su svi bili goli. I sa nas su potr|;ali košulje. Bio je to momenat cistog, iskrenog zadovoljstva i sreće. Ova scena je moje razmišljanjc o nagosti, kako sc pokriva, sakriva iii kamufiira. Oblačimo se јег je tako udobnije, ali u stvarnosti oglašavamo svefu da zaista posfojimo preko onog što nosimo. Odelo tako postaje deo našc ličnosti. I svaki lik u fflmu ima jcdnu priču vezanu za izbor odela kojc nosi". Najsimboličniji primer za to u filmu je Marčelo Mastrojani, alijas Sergej Oblomov, staljinski komunista koji se vraća u Italiju posle 40 godiua boravka u Rusiji i koji je osumnjičen za übistvo. Policija ga traži, a on uspeva da se sakrije zahvaljujući tome jer nosi odela koja jc ukrao u jednom ekskluzivnom hotelu gde se i uselio uasilno. "Policija traži odelo, a ne čoveka", smeje se pomalo podmuklo Altman. "Tako svi mi pomalo radimo". Filni je snimau bez uekog definitivnog scenarija i sa dijalozima

koji su često improvizovani zbog teskoća glumaca da nauče tekst koji je stalno menjan i brojnih imena likova koji ulaze i izlaze kao u jednoj komediji "ala Fejdou". Fiim podsafa na improvizovani dokumentaraC;. 38 zvezda, brojne slavne hčnosti (Šer, Hari Belafonte...), 75 dizajnera i manekenki doprineh su da ovaj fihn bude jedna vrsta spektakla u kome se govore najmanje pet svetskih jezika. U šarenilu Ijudi, prevaziđene su defmicije polova i roda, muškarci su svi gotovo homoseksualci i mračne hčnosti, žene su otimačice i agresivne. Odnosi među polovhna su bez radosti i sviđanja. Veze se konzumiraju brzo, iza kulisa između dve modne revije, i niko nije u mogućnosti da se smeje i uživa u njoj. Naravno, postoje i izuzeci u ovome: Džulija Roberts, na primer, modna novinarka, i Tim Robins, sportski urednik u časopisu "Vašington post", koji su prinuđeni da dele jednu istu sobu u hotelu bez đa su se prethodno poznavaii. Brzo prevazilaze početna nerazumevanja i provode čitavili nedelju dana vodeci Ijubav bez prestanka i ne izlazeći iz sobe. I pre svega postoji i Ijubavna priča između Sofije Loren i Marčela Mastrojanija, gde se dvoje starih Ijubavnika sreću ponovo posle 40 godina i опа, da bi ga zavela, ponovo izvodi za njega čuvera striptiz iz vremena kada su bili rnladi: čuvena scena iz filma Viktorija De Sike "Juče, danas, sutra". Sofija Loreri. koja u fihnu "Pret-a-porter” igra lepu i zabavnu

udovicu Izabelu de la Fontejn i ona sa svojim neobičnim frizurama, izrazito tamnim tenom je zvezda u ovom filmu, a pored nje tu su i Anuk Eme i Lorin Bekol. Altman, govoreći o Sofiji, ne odustaje od podbadanja ni ovaj put; ona oblači isti korset od cme čipke i uz laganu muziku "Abažur", lagano se svlači da bi primetila da je Marčelo Mastrojani u međuvremenu zadremao. "Ovo je u Sofijinu čast, misticr koju predstavlja, glamuru koji više ne postoji", objašnjava Altman. "To su bile divne žene, lepe i dostojanstvene. Danas naša kultura je srarnila nove generacije, mlade nestaju u poređenju sa njiша". Altman je vrlo zadovoljan ovim , filmom, sa kojim će ovog puta sigumo osvojiti i publiku kod kuće, a ne samo evropsku. Njegov stav prema filmskim kritikama je bio vrlo nemaran: "San Senfiner je bio definisao film kao velilku zbrku, dok je časopis "USA Today" još gori: "Film je antihomoseksualan, protiv žena, ženomrzači— ".I dodaje: "Dosadan, ponavija se i bez smisla jc i strasti". Altman mimo odgovara na sve to: "Jadnici. Zamislite, u toku jedne od privatnih projekcija jedan od mochiili novinara sc maskirao i uvukao. To su Ijudi koji su pričali o ovom fihnu loše i рге nego što su ga vidcli. Ovog novinara smo sasvim slučajno otkrili kao uljcza. Mcdiji, ' inodui noviitari. Sta sam лаш гекао? "

38

4.08.1995. Svet