Свет
* Koliko članova redakcije ima "Hadašot"? Neka stalna redakcija se još nije oformila tako da ja ne bih mogao da kažem tačan broj članeva. Cinjenica je da osim mene, koji sam glavni urednik, u najuži krug redakcije spada Nataša Pavlov, koja se bavi kompjuterskom obradom i Oliver Jurlina koji se bavi izradom svih ilustracija i naslovnih strana. To je na neki način najuža redakcija uz našeg producenta gospodina Đorđa Kekića koji je ujedno i sponzor našeg lista. Osim njih ima još deset do petnaest Ijudi koji po\твтепо pišu iz Izraela, iz Beograda, iz Subotice. Takođe, imamo i nekoliko urednika koji uređuju svoje mbrike iz broja u broj. * Redte пат nešto o tematici lista. Osnovna tematika je verska. Bavirno se verskim temama koje su u vezi sa jevrejstvom. Na neki način to je edukativni list. Sa druge strane trudimo se da pratimo događaje kako u jevrejskoj opštini u Novom Sadu, tako i u drugim opštinama. Pokušavamo na sve načine da primamo vesti sa raznih strana kako bi donekle inforraisali jevrejsku bmladiiiu i druge čitaoce našeg lista. Mi ne možemo reći da smo informativni list koji bi nekog precizno ili unapred obaveštavao. List je dvomesečni i sa tom vremenskom distancom naše čitaoce obaveštavamo o dešavanjima u Novom Sadu i van njega. * Znači nije striktno novosadski iist. Ne nije. Obaveštavamo naše čitaoce podjednako o dešavanjima u Novom Sadu, širom Jugoslavije, Izraela... ® Da li se javljaju problemi oko izdavanja? Teška su vremena što se toga tiče. Za sve ovo moramo da se zahvalimo gospodinu Đorđu Kekiću koji je najvažnija karika u našem lancu, i bez čije fmansijske pomoći "Hadašota" ne bi bilo. Ou je taj koji nam je dao neophodne materijalne preduslove za rad. Za sada nemamo tu vrstu problema a nadam se da ih neće ni biti. Još uvek postoje Ijudi koji su spremni da pomognu. * Po čemu če se u budučnosti prepoznavati " Hadašot"? U njemu ima mnogo stvari kbje su karakteristične. Od rubrika kao što su: jevrejski praznici, jevrejski ratovi, preko novosadske hronike, do smešne strane. Jedna od najbitnijih karakteristika lista je da se na naslovnoj strani svakog sledećeg broja nalazi, nacrtana druga sinagoga. Po tome ćemo se sigurno jednog dana prepoznavati i verovatno Će neko primetiti da su sve te sinagoge bilg nacrtane na istom mestu. Bitno je i to da ovo nije zatvoreni verski list. Ja
sam se za to posebno zalagao tako da svako ko je prijatelj Jevreja i ko je spreman da pomogne može da sarađuje sa nama bez obzira na versku pripadnost. • Kako je organizovana distribucija? List se prosleđuje po celom svetu. Pomoću mojih prijatelja "Hadalot" uspeva da stigne u mnoge zemlje sveta. Izvestan broj obavezno ide za Izrael. Uspevamo da ga šaljemo i u Zagreb, Ljubljanu i Banjaluku. SaIjemo ga tamo gde ima zainteresovanih čitalaca. • Pomenuli ste Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu. Kakva je veza jevrejske omladine Novog Sada i uopšte Jugoslavije sa jevrejskom omladinom koja je u bivšim jugosiovenskim republlkama? Ne bih vam znao reči kakva je veza jevrejskih opština jer nisam u situaciji da pratim takve događaje. Znam da je nekih susreta bilo. Sto se tiče nas jevrejske omladine, mi još uvek ne možemo da prihvatimo ovakvu situaciju, iako raoramo. Verovatno još i nismo svesui svega što se dešava oko nas. Mi smo ietovali i godinama se dmžili sa prijateljiina iz sada već dmgih zemalja. Družiii smo se i poznavali čisto po jevrejskoj osnovi, ш po kojoj drugoj. Sada su nam veoma otežani susreti. Od kada je sve qvo počelo sa njima sam se sreo svega nekoirko puta. Jednom smo se sasvim slučajuo videli u Izraelu, a dmgi put smo se planirano sakupili u Budimpešti na jednom neobaveznom razgovom i par dana smo pro-
veli čisto za svoju dušu. Sada oismo u mogudnosti da se čujemo preko telefona a i sakupljanja su nam veoma otežana. Za razliku od рге раг godina kada smo se viđali miniraalno 3 puta godišnje i to za 29. novembar, na letnjem raspustu u jevrejskom letovalištu pored Sibenika i na maloj makabijadi za Prvi maj. ovo sada je veoma teško i nepovoljno za nas. * Govoriii ste o odlasku u Izrael. Da, mnogi od nas su bili više puta u Izraelu. Svake godine огganizovana grupa dece i omiadine odlazi tamo. Ove posete su kod nas Jevreja sasvim uobičajene. Odlazimo da bismo upoznal i zemlju i da bismo se školovali. Neki provedu tamo i čitavu školsku godinu i detaljno se upoznaju sa Izraelom i tamošnjim načinom života, tako da više nemamo nepoznauica što se toga tiče. * Kakvi su Vam utisci o Izraelu posle godinu dana školovanja? Ja sam Izrael poznavao i mnogo ranije. Bio sam pre i posie školovanja tamo, tako da sam tačno znao gde i na šta idem. Sigurno da su mi utisci povoljui. Tokom godine dana školovanja raogu da kažem da je njihov sistem školstva drugačiji od našeg i da je bliži američkom. To je sistem testo'va koji je bio vrlo prihvatljiv. jer nije iziskivao stalnu presiju učenja. Jedina otežavajuča okolnost je bila ta što smo svi učili školu na hebrejskom. Jezik je u prvo vreme bio prepreka koju smo posle
pola godine uglavnom savladali. • Da U u svetu postoje огganizovani skupovi jevrejske omladine? Postoje različiti seminari tokom cele godine. Održavaju se stalno u svim državama. Znam da su se baš ove godine održavali u Amsterdamu, Parizu, Firenci... Na taj način se održava veza sa evropskim organizacijama koje se trude da prikupe svu jevrejsku omladinu. To su seminari na kojima se okupljaju predstavnici jevrejske omladine iz celog sveta i koji traju od sedam dana pa do tri nedelje. • U Novom Sadu živi oko 500 Jevreja. Da li svi oni održavaju versku tradiciju? Mi u "Jevrejskoj opštini" održavamo. Svaki jevrejski verski praznik se obeleži na neki način. Ne održavamo uvek verske obrede u sinagogi iz prostog razloga što nas je malo a i do sada nismo imali mogućnosti. Od nedavno opet imamo rabina u Novom Sadu. Imamo ga i u Beogradu ali on je sada već stariji gospodin koji uglavnom tamo držrobrede jer Beograd je centar takvih događauja. U novosadskoj sinagogi dosta dugo nisu održavani verski obredi sve do prc par godina kada je gostovao kantor iz Budimpešte, koji je održao prvi obred posle 20 ili 25 godina. Na svakoj proslavi u "Jevrejskoj opštmi" prisustvuje dosta Jevreja što znači da držimo do naše tradicije. Trudimo se da i neke nove klince uključimo i da im prenesemo svoje znanje.
• Dosta je jevrejskih objekata i spomenika u Novoni Sadu. Da li o njima brine jevrejska opština? O sinagogi kao najvećem jevrejskom obeležju u Novom Sadu "Jevrejska opština" je brinula u skladu sa svojim mogućnostima. Posle izvesnog \тетеna ustupljena je gradu na dvadeset godina, i grad ju je obnovio. Sada je takav dogovor da ona služi za koncerte a po potrebi "Jevrejska opština" ima pravo na korišćenje. Sto se tiče ostaiih spomenika kao i jevrejskog groblja o tome uglavnom brine "Је\тејзка opštiua" opet, naravno, u skladu sa svojim mogućnostima. e Kakav je stav Jevreja prema đešavanjima u Jugoslaviji i ratom zahvaćenim područjima? Na žaiost, ja tu nemam mnogo šta da kažem. Ja lično se nikada nisam bavio politikom i nikada me preterano nije interesovala kao ni većinu Jevreja. Nisam primetio da su Jevreji javno isticali bilo kakvo raspo-. loženje prema bilo kome. Malo ■ sam zatečen ovim pitanjem jer o tim stvarima nisam puno razmišljao. Znam da se dosta radi na srpsko-jevrejskom prijateljstvu, ali to sam više čuo nego što znam. Ne bih mogao da ka-: žem neki geueralni stav Jevreja : prema ovoj situaciji i zbivanji-; ma na prostorima bivše Jugoslavije, jer su verovatno te stvari ostale na principu - svako za sebe. Sto se tiče Jevreja aeraa ni- r kakvog generalnog opravdavanja ili neopravdavanja ovakve ■ situacije.
20
ШШ EU SOSBERGER, GLAVNI UREDNIK "HADASOTA", ШШ LlSTfl lEVBEISKE OMLADINE NOVOG SflDfl ШШ
’' r !Г»» 1" •» • . _ T '~f ■■ 18.08.1995. Svet