Свет
ZONA SUMRAKA
• KRlMlN^aggĐggg^Egj^Tglg^Mg Г* Ш^^^^^мивотнlРОмткздт?моlз^^^ м,I,,IИИ П
SLOBODANILIĆ, GLAVNIPSIHOLOG U BEOGRADSKOM CZ-u EKSKLUZIVNO ZASVET:
Razgovarala: Suzana MiSičio
КАРА SAM PITAO JEDNU ROBIJAŠICU ZAŠTO JE SVOM SUPRUGU BRIJAČEM ODSEKLA POLNi UP I BACILA GA LOPATOM WA ULICU. OPGOVORILA Ml JE: "РД SVI VIPE!"
olim vas, pustite ше unutra. Mom Bobanu su namestili drogu... preko onog kafića... i njegovog oca i zeta. Molim vas, on nije ništa kriv" - upomo je pokušavala da objasni jedna žena na portirnici Centralnog zatvora u Beogradu. Visoka plavuša, strogog izgleda, nonšalantno podignute kragne na milicijskoj (plavoj) uniformi, bila je odlučna; "Vi-ste vrlo ozbiljno bolesna žena. Idite pa se lečite. Nemojte da mi smetate". Ova scena je samo kratki insert pozajmljen iz svakodnevnog života koji se odvija na dmgom spratu Centralnog zatvora, gde je smeštena bolnica za mentalno obolele prestupnike. G!avui psiholog u ovoj specifičnoj zdravstvenoj ustanovi, dr Slobodan II ić, čovek je pod čijom je "kontrolom” tri stotine pacijenata koji su usled neke psihičke smetnje izvršili krivićna dela. Delokrug njegovog rada je širok i obuhvata analiziranje učinioca krivičnog dela za potrebe sudskog postupka, praćenje razvoja bolesnika, organizovanje individualne ili grupne terapije. "Najveći procenat mojih pacijenata, tačnije, 69 odsto su jednostrane ili višestrane übicc. Iza njih, po zastupljenosti su učinioci seksualnih delikata, a zatim fizičko nasilje" kaže za "Svet" dr Slobodan Ilić, koji u svojoj biografiji ima nemalu zaslugu - uvođenje psihologije u rad sa zatvorenicima. Sve je, kako sara kaže, počelo slučajno. Student psihologije liić, priiivatio je ponuđenu stipendiju koja mu je otvorila vrata socijalne patologije. Ujedno je i dobio nezahvalnu ulogu da nekog "tupavog" načelnika u re-
publićkom SUP-li übedi da omogući primenu metoda psihologije u radu sa zatvorenicima. "Za svih šest mcseci mojih prcgovora, on ше je samo pitao - a šta je to psihologija? Na kraju, nekom se valjda smučilo, pa je rekao primi momke i gotovo." Od 1960. godine traje putešestvije po jugoslovenskim zatvorima - Zabela, Valjevo, Lepoglava, Mitrovica - iscrpI jujući rad sa zatvorenicima, organizovanjem predavanja, susretanje sa najrazličitijim Ijudskim'sudbinama. A 1963. godine dr Ilić je poželeo da vidi Goli otok. "Tada tamo više nije biio političkih zatvorenika, već je 1959. godine osnovan Dom za maloletničku delikvenciju. O zatvoru na Golom otoku je več toliko rečeno, ali mislim da nikada neče biti jasno kako su neki Ijudi mogli da smisle takvc mehanizme mučenja, a kako su, opet, ncki drugi ijudi uspeli sve to da izdrže. Maio sc, međutim, zna o zatvoru na jednom malom ostrvu u blizini Golog otoka koje se zove Sveti Grgur u komc je tada bilo smešteno oko 250 bcogradskih siledžija i tabadžija koje su lokalne vlasti po hitnom postupku uklonile" - seća se dr Ilić. • Upoznali ste najrazličitije počinioce krivičnih dela. Možcte li da napravite paralelu između vrcmena kad ste počeli da radite (rane sedamdescte) i dcvcdesetih?
L oduosu па broj s-tauovitika, onda je bilo više kriminala. Međutim, danas je došlo do velikog napretka u tehnici i oružju. Ouda ste mogli da imate nož, sa kojim se ne biste lako usudiii da obijete zlataru. Danas, međutim, osnovna stvar je imati pištoij, iii utoku, kako hoćete. Osim toga. tada nije biio razbojništva, a übistva su se dešavala zbog svađe oko seoske međe. Prisećajući se nekih "staromodnih" krivičnih dela, dr Ilić opisuje svoj mukotrpni rad sa 14 žena u jednom zatvoru, osuđenih zbog istog krivičnog dela - oduzimanja "muškosti" svojim muževima. Oduzimanje je suviše blaga reč kad se ima u vidu da su gotovo sve to učinile brijačem, na spavanju. "Sve su rekle da su to učinile zato što ih je muž mučio celog života, a kad sara jednu, koja je ostatke polnog organa svoga muža lopatom bacila na put, pitao zašto je na kraju i to uradila, kazala je: ’Da svi vide!’". U Zabeli je dr Ilić imao posla sa 30 raomaka koji su osuđeni na 10 godina zatvora, opet svi zbog istog krivičnog dela ovog puta zbog stavljanja pojasa nevinosti svojim mladim supmgama. Jedan od njih, bakamim šilom je probušio usmine svoje drage, a posle iz Beograda doneo zlatan katanac kojom (ju) je zaključao. Da se ne inficira, bilo je njegovo objašujenje. Svet 1.09.1995.
41