Свет

KURIR JOVICA: OD TITOVOG DO KARADŽIĆEVOG MILJENIKA

Predrag Popović

JOVICA VLAHOVIC. domaćoj javnosži poznat kao KURIR IOVICA. partizanski kurir koji ie iednu ruku žzgubio na Sutjesci. a levu 1945. godine. ćovek koii ie organizovao "Miting 15006" u Sloveniji 1989. godine. a poslednjih godina i ćuvenu "Blokadu Đunava". ao izlasku iz zatvora u koii je strpan nakon demonstraciža pred amerićkom ambasadoni u Beogradu. u ekskSuzžvnom intervjuu za "Svet" prlća o svojim zatvorskžm danžma. o svoižm druženjžma ž sukobžma sa losipom Brozom Titom. Šešeljem. Draškovžćem. Mžrkom lovžćem. Žirinovskžm. Radomžrom Smžljanžćem ž ostalžm iunaožma našlh dana:

Milicija me je 6. avgusta prebila i zatvorila na 24 dana pod optužbom da sam lcamen od sedam kila bacio na balkon Skupštine: to što sam bez obe ruke, njima ništa ne značii

ratuoj i posleratnoj srpskoj istoriji verovatno nijedan ozbiljniji politički događaj nije protekao bez učešča Jovice Vlahoviča. Uvek prisutiui, u žiži događaja, ali stalno van dometa svih političkih glavoseča. Od legendarnog partizanskog kurira Jovice, preko fanatičnog obožavatelja lika i dela Druga Tita, do ogorčenog antikomuniste i rodoljuba koji svojim stalnim egzibicijama ne dozvoljava ja\'nosti da, ni na tren, zaboravi na njegovu hiper-aktivnost. Početkom avgusta, uakon ргоpasti Krajine, Jovica je učestvovao u mitingovanju pred Skupštinom, nemačkom i američkom ambasadom, gde je pretučen i uhapšen. Neposredno nakon izlaska sa jednomesečne robije, iraali smo čast i zadovoljstvo da iz razgovora sa njim, samo dotaknemo niz izuzetno interesantnih iskustava, koja če uaš sagovornik - ako ne bude prečih nacioualnih posiova - uskoro da pretoči u memoarsku kujigu MOJ" (Jovica o Jovici). Cekajuči to, pokušali smo da, pre svega, definišemo status našeg sagovornika. • Priznajte, šta ste Vi? Političar nisam. Ja sam - čist rodoljub, ništa drugo! Za vreme poslednjih izbora nekoliko stranaka mi je nudilo da ira se priključim. Odbio sam. • /ašto?

Zato što su se sve strauke mnogo kompromitovale, i one leve i one desne ideološke orijentacije. Desne su nesposobne i incidentne, a leve su isključive. jednostrane i nedemokratske. Prema tome, ja sam se, opravdano, svih ovih godina uzdržavao sepriključim bilo kojoj stranci. Cak i u ono vreme kad samjjajviše verovao Slobi Miloševiču, mitingovao i borio se za njega, nisam se priključio njegovoj stranci. • A, bio Vam je drag Sloba? Kako da ne. Jedno vreme, k;ida su neke grupe Ijudi dolazile pred njegov kabinet da protestuju, ja sam, samcat - suprotstavljao sam im se. Smatrao sam da greše, a pokazalo se da sam bio u teškoj zabludi. Nisam primetio da on, ispod svojih priča o svim Srbima u jednoj državi, protura komunizam u поvom odelu. Meni je žao što uisam znao za nedavnu novosadsku promociju JUL-a. Otišao bih tamo, da nešto priupitam gospođu (Ш drugaricu) JVliru. • Šta bLste je pifali? Pazite, japoštujem njeuu porodicu kao autirašističku. Mora da se prizna da ujena porodica ima velike zasluge u borbi protiv fašizma, ali ue i za komumzam. To treba razdvojiti. ,1a sam se na vreme os-

vestio i shvatio da se mora odvojiti komunizam od partizana. Partizani su bili veličanstveni gerilci, kako i sam naziv govori. Zato bih Miri Markovič poručio da nam ne donosi nikakav komunizam, јег smo več gađno stradali od njega. Komunizam je počinio zločin nad svim pravoslavcima. Pravoslavci su naivni i pošteni, pa ih je lako zavesti. Zato je komunizam tako dobro uspevao kod pravoslavnih naroda. Niko nema više moralnog prava da govori ni za, ni protiv koinuuizma nego ja. Nema, jer smo 1941. u partizane krenuli nas petorica brače, otac i majka, dve sestre i zet koji je živeo sa nama. Petoro je poginnlo. Tri brata, otac i zet - svi poginuše od ustaša. Ostali, osim mene, uosioci su partizanske spomenice. Kako smo prvi krenuli u rat, tako smo prvi, posle rata došli u sukob sa svojim ratuim drugovima. Oni su izdali ono što su proklamovali. Govorili su nam da ce biti pravde, jednakosti i ravnopravnosti, da пеče biti poreza i beskučnika, kulaka i bogataša. Medutim, sve su to bile laži i mi smo se sa tim lažovima sukobili. Zbog toga smo otkazali poslušnosl. Mene su tri puta hapsiii. Godiuu i po daua su me nevinoe držali u zatvoru u Podgorici. Pustili su ine u vreme komunističke di-

nastije Veselina Đuranovića. Nisu ni rešenje dpneli. Ni do danas nisam uspeo da naplatim štetu zbog toga. Desnu ruku sam izgubio na Sutjesci, kao dečak od 13 godina, levu nehatom 1945. kada su gladni borci lovili ribu. Jedan je aktivirao bombu, ali se ukočio od straha. Ja sam mu oteo bombu, a ona mi je eksplodirala u ruci. Sve su mi oduzeli zato što sam se suprotstavio posleratnom komunističkom zločinu. I invalidninu su mi ođuzeli. Ја, prvoborac, nemam uikakvu boračku penziju. Zato sam hteo da je pitam: gospođo Miro, o kom vi to komunizmu govorite? Pa, ako ste prema meni, koji sam toliko žrtvovao za komunizam, tako postupili, šta ćete da uradite ostalima, koji su vas mnogo manje zadužili? Hteo sam da Novosađanima pokažem komunističku žrtvu - ja sam taj! Nama ne treba komunizam već savremeua demokratija. Ovde se komunisti zanose da će komunizam ponovo pobediti. Bože sačuvaj! Pitam ove iz SKPJ i JUL-a da sa mnom izađu na javni dijalog, da se suočimo. Svaki od njihovih generala ima zdravo dupe. Nikome od njih niko uije poginuo i stradao za komunističke ideje, dok su meni svi stradali za njihovu crvenu zastavu. Oni svi imaju veiike penzije.

vile po primorju, i hrvatskom i crnogorskom, imaju kuće po Dedinju i drugde, a ja nemam - ništa! To je komunizam! Da ne govorimo 0 zločinima u komunističkim logorima smrti, kakav je bio Goh Otok. Taj komunizam nam ne treba! Daleko mu lepa kuća! Vidite da sada kažu kako ne žele vlast, kako nisu oni stari. Neće vlast? Nego koji im je cilj? Da, možda, ne žele da naprave nekakvo društvo za ozelenjavanje šuma? Ja sam hteo da se okupira zgrada Centralnog komiteta. da sve usranom motkom isteramo napolje. Ovi, današnji komunisti, nasledrli su palate, vozila i celokupnu unovinu bivšeg Saveza komunista. Jednog trenutka sam nameravao da organizujem potpisivanje peticije nekoliko stotina hiIjada bivših komumsta koji bi tražili da im se vrate раге od članarine 1 drugih prihoda. Slobu Miloševića je više kompromitovao JUL, nego pogrešna nacionalna politika. Oni će mu skiuuti funkciju, a biće dobro ako mu ne skinu glavu. Znate kakva je srpska istorija: redak je onaj koji je vladao ovim narodom i čineći greške sačuvao živu glavu. Samo je Aleksandar Ranković uspeo da umre prirodnom smrću, On jediui.

• Vi ste od počefka bili za Milošcvića. Kako da пе! Učestvovao sam na mitinzima. Vikao sam parole: Slobo - slobodo! i slično. Dami je neko ponudio da zbog Slobe budem kamikaza - žrtvovao bih se. • To je nekad bilo. Sada? Pa, vidite da sam poslednji iz te garniture koja ga je nekad podržavala, a da ga sada napada. Nisam hteo zbog tanalnosti da mu odričem ono što je uradio na korist svom narodu. I sada, na mitinzima 6. i 7, avgusta, kada su mi slomili rebra i uhapsili me, iskazivao sam revolt protiv zapadnih zločinaca. Ni tada nisam istupao sa banalnim optužbama protiv Slobe, kao što to neki Međutim, pismeno sam pođržao Sešeljev miting, ali nisam hteo na njemu da govorim јег sam pretpostavio da če biti i banalnosti. Ja ne trpim nasilje, a prebijali su me i hapsili zbog nasilja. Kažnjen sam јег sam "bacao kamenje na Republičku skupštinu", iako vi vidite da imam samo jedan zdrav prst na obe ruke, tako da jedva olovku mogu da držim. Inspektoru koji me hapsio, гекао sam da sam bacio kamen od sedam kila na vrata od

BORCI ZA PRAVEDNU SLOVENSKU STVAR; Jovica i Vladimir Zirinovski

Svet 2. Ш. 1905.