Свет

"SVET" NA LICU MESTA: ARKAN BRANI BOSANSKU KRAJINU .

Piše: Zoran Marković

и Sanskom Mostu Arkan dezertere vezuje za bandere, Izbegllce Iz Ključa smeštene u Prljedoru prete da će ako dođu u Srbiju, glasatl samo za radlkale, a stranl novinari tvrde da Prijedor nece pastl zbog tajne ko|u kriju rudarska okna u Omarskojž

ada sam poslednji put u avgustu ove godine prolazio Koridorom, taj • "put života" koji je nekad povezivao najzapadnije srpske zemljc sa Srbijom, a danas čini konac koji spaja ono što je ostalo od zapadnog dela RS sa istočnim delom i SR Jugoslavijom, bio je pretrpan izbeglicama koje su nakon pada RSK bežale ka istoku. Dok sam prošle nedelje prolazio istim drumom - koridor je bio gotovo pust. Izbeglice koje su napustile gradove koje je u zapadnom delu" Republike Srpske zauzela muslimanska i hrvatska vojska zadržane su u gradovima zapadno od Brčkog. Do Srbije jedva da se ргоbilo nekoliko stotina, i to uglavnom oui čiji su rođaci па dovoljno visokim funkcijama u Republici Srpskoj ili u Beogradu. pa im je takav put omogućen. Na benzinskoj stanici u Brčkom srećem momka u uniformi kako bezuspešno pokušava da dovede u "pokretno stanje” dotrajalog "keca". "Je Г Mladić stvarno u kućnom pritvoru u Beogratlu?", pita me dok mu pogled luta po putu iza mojih lcđa. "Tu ше sijeci, ako nije sklonjen cla bi sve bilo ovako! Bio sam u Drinskoj brigacli koja je držala linijc kod Srbobraua. Balije su tukle cijelo Ijeto, a onda jc kada sc ovo dcsilo pronijet glas

ро položajima da je sve otišlo u božiju mater i da smo predani. Nije bilo naredbe o povlačenju, to lažu. Balije i ustaše su probiie front na dva mjesta i nije nam bilo spasa. Svi su se razbježali. Kažu da je tako bilo i kad je padao Knin. Bježi vojska, mijesa se sa narodom. Opšte sranje!!! Sreća, pa nije bilo više poginulih. U Banjaluku su stigli dijelovi moje jedmice. Moji su smješteni u Bijeljim, pa sad idem do njih da vidim treba li im šta", priča M.T., borac 30. divizije. Pitam ga Sta je istina u pričama da je i Banjaluka pred padom. "Više ništa ne znam. Tamo je masa Ijudi, i vojske i civila. Izbjeglicama ne daju da idu prema Bijeljbii i Srbiji. Kažu, ako oni iz Ključa, Jajca i Drvara krenu, niko neče ni Banjalučane zausta-

viti. Mislim da su to pretjerivanja. Banjaluku će teško zauzeti. Mnogo je bolje branjena i položaji su valjanije ukopani. Ali, narod se boji, naročito od kako je pušfeno da po nekoj Tuđmanovoj karti i to pripada Hrvatima. PosUje pada Knina i cijele Krajine, niko ni u šta više nije siguran...", kaže M.T. tražeći da mu ime- ne spominjemo "jer se svašta priča" "Priča se da su prošle sedmice u Kofor-Varoši strijeljali trojicu momaka koji su u kafani pričali da su pali Jajce i Mrkonjič. A tada su več pet dana ta mjesta bila zauzeta. Za širenje "lažnili glasina", kažu - leti glava!" SUSRET SA VOJNOM POLICIJOM Idem dalje, Modriča, Derventa, i dalje razrušeni i sablasni gra-

dovi... Pored puteva još uvek gomile papira i bačenih stvari, tragovi egzodusa Krajišnika s početka avgusta meseca. Bliži se mrak i posle Prnjavora, negde deset kilometara ispred predgrađa Banjaluke zaustavlja me vojna policija VRS. "Kuda, momak?" U Banjaluku, pa posle do Sanskog Mosta i Prijedora, ako se može kažem. "A ako se ne može?" Onda ostajem u Banjaluci - odgovaram, več svestan da može biti belaja. "Iz kojih si novina?" Slobodnjak sam, a sada radim za novosadski "Svet" - "To je ona novina što je skoro imala intervju sa Mhidićcm? ", Da. ja sain ga radio! - "Pazi samo šta pišcš. U Banjaluci se, ako ti šta treba, javi našinia u komandu, oni će te sprovesfi do Saicskog Mosta. U Prijcdor se još nc može! Vodi

samo racmia da ne blatiš Mladića, za to bi’ ti glavu otkinuo!", kaže na kraju omanji četrdesetogodišnjak u uniformi vojne policije VRS, I, njih trojica odoše starom "kampanjolom" u pravcu istoka. Stižem u Banjaluku koja je u potpunom mraku. "Struje nema do dva ujutro", kaže mi rođaka kod koje odsedam. Priča mi kako je bilo рге desetak dana kada su srpski položaji kod Banjaluke gađani "tomahavcima". "To je grnvalo ko da se planuia ruši. Svi smo bili u podrumima. Poslednja dva mcseca je potpuni haos. Mislimo već da ćemo i mi morati da krećemo. Prv o gledaš one jadnike iz Krajuic kako prolaze, pa oferaše preostale ovdašnje Muslimane i Hrvate, a bilo jc među njinia dobrih komšija, pa nas bombarduju, pa sad ovaj narod iz Jajca,

Vakufa, Drvara, Krupe i Petrovca... Sad naši, kažu, vraćaju otete položaje. Samo da već jednom sfane...". Sutradan ujutru imam zakazan susret sa gradonačelnikom Predragom Rađićem. U zgradi opštine nema struje. Kažu, kvar. Kod Radića desetak maliom stranih novinara. Jure po hodnicima, traže baterije, dovikuju se na engleskom i španskom. Sve deluje pomalo nadrealno u atmosferi velike ratne psihoze koja je legla na Banjaluku. Gospodin Radić deluje dosta odlučno i samouvereno: "Napišite slobodno - ako padnc Banjaluka, pašće i Beograd. /Vko padne Banjaluka, pola miliona Srba iz zapadnog dijela Republike Srpske

Svet 2.10.1995.

3