Свет

Činjenica је da su Srbi iz Bosne i Krajine. svojim tvrdoglavim odbijanjem ponuda koje su dobijali od raznih pregovaračkih grupa značajno usporili mirovni proces i time stalno produžavali neizvesnost. Ne žeiim da govorim o žrtvama koje su pale za to vreme, dok su se pregovori otezali iz ovih ili onih razloga. Siguran sam da bi stradanja bila mnogo manja da se ranije odustalo od politike inata celom svetu, pa da se prišlo iskrenom pokušaju da se pronađe odgovarajuće rešenje. To ne znači da je uvek i samo srpska strana izazivala odlaganja i kočenja mirovnih pregovoга. Nerazumno su postupale sve zaraćene strane, pa nama nije ostalo ništa drugo no da se nadamo kako će i oni, ako to već nisu, uvideti da jedini izlaz leži u trenutnom prekidu borbi i pokušaju da se političkim putem prevaziđu svi nesporaznrni. Dakle, pre svega, treba zaustaviti dalje prolivanje krvi, pa kroz pregovore pokazati i svetu i nama da postoji istinsko raspoloženje za mir. • Većinu političke snage GSS je trošio па istragu srpskih "ratnih zločinaca" i dokazivanje iskIjučive krivice Srba za početak "najprljarijeg rata". Podsećam vas da se mi nismo zalagali za kažnjavanje samo srpskih ratnih zločinaca, već svih takvih Ijudi, uključujući i hrvatsku i muslimansku stranu. Drugo, osuđivali smo bombardovanje svih gradova, bilo Srebrenice, Zagreba ih Knina. Mi mislimo da se rat ne vođi tako što jedna vojska, svejedno koja, bombarduje civilno stanovniStvo. Posebno smo se protivih onima koji su to radili sistematski, godinama, kako je bombardovano SaTajevo. Nijednog trenutka nismo podržah i pozdravili bilo koji oblik vojne intervencije bilo koje strane, uključujući i Sjedinjene Države. Pre svega, Americi zaštita od stranke za koju mnogi kažu da stane u kombi zaista nije potrebna. • Slažcm se. Međutim, vi ste dosledno zastupali ono što je za srpski narod bUo pogubno. Kao: šta? • Kao to da Knin treba da bude u okviru Hrvatske. U našem programu stoji da smo mi za priznavanje novih republika u međunarodno priznatim granicama. • Tačno, a upravo to je izraz nesunmjivog antisrpstva. Ne, vama to može da izgleda kako god hoćete, ah to je veoma reahstičan stav, čime bi se sačuvalo srpsko stanovništvo u Krajini. Ono što vi smatrate da je normalno, dovelo je do toga da se dvesta hiljada Srba iseh sa teritorija na kojrma je živelo vekovima. • Tačno. To se dogodilo onog trenutka kada je beogradska zvanična pobtika prihvatila vaše stavove kao ispravne. Ne, to se dogodilo zato što su Srbi u jednom trenutku pogrešno procenih da svoje ciljeve mogu postiči ratom. Miran život se nikada nije mogao obezbediti ratom. Nije bilo pametno da se Srbi upuštaju u ovakvu avanturu, ne vodeći računa o opštim okolnostima koje vladaju u međunarodnoj zajednici. Sada, kad se sve to dogodilo, da li vi zaista misUte da je jedna đržava - u ovom slučaju Hrvatska - mogla da pristane da je druga država preseče na pola. Hrvatska, naprosto, nije mogla i htela da prihvati da bude \ iscepkana i rasparčana na četiri ! strane. • O tome traba da brinu Нгvati. Da su Srbi brinub o srpskoj

državi tako kako brinetc o hrvalskoj, stvari bi bilc mnogo drugačije nego što su dauas. O kojoj srpskoj državi govorite? Da U o Srbiji ih o Republici Srpskoj Krajini? • Govorim o jedinstvenoj srpskoj državi koja je 1991. bila bar foliko realna koliko Hrvafska рге dva meseca. Morate razumeti da čak ni kada je napravljena ta glupost kada su iz hrvatskog Ustava izbrisani Srbi kao konstitutivni narod, niko nije govorio da tako treba. Međutim, mi smo ukazivah da postoje drugi načini da se Srbi izbore za svoje ргаvo mesto u hrvatskoj državi, ah ne ratom. Sasvim sam siguran da bi srpski narod imao punu podršku međunarodne zajednice da je pribegao demokratskim obhcima borbe za svoja legitimna prava. •To podrazumeva učešče n hrvatskom Saboru? To podrazumeva pohtičku borbu na sve njene načine, pa i učešče u Saboru. Podsečam vas na način pohtičke borbe koji su izabrah Albanci, Oni nisu pribegh oružju, ah ne odstupaju od svojih stavova sa kojima se mi odmah da kažem пе slažemo. Građanski savez Srbije ne podržava albanske separatističke ideje - i molim vas da ovu moju izjavu ostavite ovakvom kako vam govorim - ali smo za visoki stepen autonomije Kosova. Mislimo da bi visoki stepen autonomije Srba u Hrvatskoj - tačnije: u Krajini - bio rešenje na obostranu korist, i Srba i Hrvata. Podsećam vas da je Srbima u Krajini bio ponuđen plan Z-4, koji im je omogućavao prava kakve nema nijedna manjina ni u jednoj evropskoj zemlji. Srbi bi imali svoju pohciju, zastavu, novac i koinpletnu kultumu autonomiju... • To je tačno. kao što Je tačna i čmjenica da sve to Hrvati nisu prihvatib. Ne! Podsećam vas da to Srbi nisu hteh ni da pročitaju. • Ni vi ne želite da čnjete činjenicu da je hrvatski Sabor glatko odbio taj plan Z—l. Onda je to problem hrvatskog Sabora. Međutim, Srbi su propustiU priliku da prihvatanjem tog plana izađu pred međunarodnu javnost i pokažu svoju dobru volju da se pronađe rešenje i zaustavi rat. Pohtika koju su vodih Srbi, i u Krajini i u Bosni, bila je krajnje primitivna i bahata. Bila je to pogubna pohtika ultimatuma. Uostalom, ultimatumi nisu politika. • Da definišerao status Milana Martiča. Da li je on "postavljao ultimatume" sa pozicije autentičnog predsednika nezavisnc države Ш sa pozicije glasnogovornika tuđe političke volje? Premalo znam o odnosima Milana Martića i ovog, beogradskog režima da bih o tome mogao da sudim. Nesumnjivo da je on često brkao te dve svoje pozicije, pa se u tome preigrao, Našao se kao predsednik jedne pseudodržave u drugoj pseudodržavi. Očigledno da je svojim potezima unesrečio najmanje trista hiljada Srba iz Hrvatske. Tragično ih je unesrečio. • Nije li licemerno da ukazujete na odgovornost rukovodcćili Ijudi iz Knina i sa Pala, dok ргеćutkujete ime onoga ko je imao relevantnu pobtičku moč i ko je vukao odlučujuće poteze? Mi uopšte ne pećutkujemo odgovornost predsednika Slobodana Miloševića. Jeste h to hteh da čujete? • To. Smatramo da je predseđnik Milošević sigumo najođgovomiji od svih pohtičara u bivšoj Jugoslaviji

za sve ovo što nam se dogodilo. I dmgi su odgovomi, ah on je najodgovoraiji. Isto tako - a verujete da mi to pada teže nego bilo kome - moram da kažem da je predsednik Milošević značajno promenio svoju politiku. Shvatio je realnost onoga sa čim se susreo. Kada je shvatio da ne može postići ratom ono što je već postigao, a toga se dosetio još pre godinu ipo dana, pokušao je da nagovori predstavnike novih srpskih vlasti da prihvate pregovore i neka prelazna rešenja, koja bi mnogo pomogla da se zaustavi ratno stradanje. Ali, malim Ijudima, kojima su starci iz Srpske akademije nauka i umetnosti napunili uši pričama o značaju njihove vlasti, nije bilo jasno da više ne mogu vojnom silom da održe svoje pozicije. Rat je trajao suviše dugo da bi se mogla voditi samo jedna pohtika sa samo jednom - ratnom - opcijom. Uostalom, oni nisu imah razuma i sluha da prihvate stare savete iz istorije, a najznačajniji savet te vrste glasi: mir se sklapa kad si najjači. • To je trebalo da zna i predsednik Milošević, a пе da čeka da postanemo ovako slabi, kakvi smo danas. Tačno! Sasvim je sigurno da će Jugoslavija iz ove avanture izaći kao ekonomski, socijalni i moralni bogalj. Ipak, bolje je da se i sada sklopi mir, jer svako odlaganje bi nas još više koštalo. • Tražeči put ka miru, Vaša stranka je učestvovala u grupi "Ziveti u Sarajevu". Jeste li Vi išli famo? Ja sam član grupe "Ziveti u Sarajevu", ah nisam išao u Sarajevo. Nisam išao јегја, verovatno, ovako širok, ne bih mogao da prođem kroz taj tunel. Na žalost, širi sam od tunela.

• Koje je širine tunel za Knin? Zašto ne idete tamo, da vidite kako u Kninu sada žive Srbi? Na žalost, nemam više potrebe da idem u Knin da bih video kako žive Srbi. Srbi iz Knina dolaze ovamo. kod nas, i traže pomoć. Mi, iz Građanskog saveza Srbije, pružamo im razne oblike pomoći. Moram da vam kažem da GSS za vrlo veliki svoj uspeh smatra činjenicu da Ijudi iz Knina bez zazora dolaze kod nas i obračaju nam se za pomoč, pravne, humanitame i svake druge vrste. Ti ijuđi su shvatili ko ih je u Sta gumuo. Ipak, ja nemam ništa protiv da i sada odem u Knin, da vidim kako žive Srbi koji su tamo ostah. Ustalom, naša predsednica, gospođa Pešič je bila prvi i jedini srpski politčar koji je odmah posle dođanja oko Pakraca i pada zapadne Slavonije otišla da vidi šta se tamo događa sa preostalim Srbima. • Zašto vi iz GSS, uporedo sa odricanjem vrednosti nacionalrdh... To, molim vas, uopšte nije tačno! Mi priznajemo pravo na nacionalno osečanje, ah odričemo onaj stepen nacionalnosti koji ugrožava druge nacije. Sve drugo prihvatamo. • Ako ističete građansko ispred nacionalnog, zašto sebi dajete slobodu da definišete nacionalni interes? Ako dmgi imaju pravo da ргоmišljaju srpski nacionalni interes, zašto ne bismo imah i mi. Ja se izvinjavam, ali i mi smo Srbi. • Zar ste i Vi Srbin? Jegam. Zar vas to čudi? • Cuo sam da ste Hrvat. Zašto? Zato što se zovem MiIjenko, Mogu vam reći koje sve krvi imam u sebi, • Recite.

U sebi iinam srpskif krv. sa malo mađarske i, verovali ili ue, malo albanske krvi. Hrvatske nemam. • Koja od ove tri preovlađuje? Srpska, naravno. Vidite da sam drčan. • Jeste. Nego, da pomenerno ratne i antiratne profitere, kojih ima sa svim vrstama krvi. Etiketa antiratnih profitera se lepi uz Građanski savez bar onoliko često koliko je GSS lepi drugima, optužujući ih za ratno profiterstvo. Lako je videti ko je u pravu. Pogledajte kako izgledaju naše prostorije, pa će vam biti jasno kakvi smo mi profiteri! Pogledajte kako izgledaju prostorije nekih ratnih stranaka, pa će vam sve biti jasno! • Kada pogledam koliko su vaši i njihovi članovi dobih najrazličitijih stipendija mnogih zapadnih organizacija i država, opet izgleda sasvim jasno da je antiratno profiterstvo unosno koliko i ratno. O stipendijama najčešće i sa najviše zavisti pričaju preživeli komunistički birokratski ostaci koji putovanja na zapad i kontakte sa stranim organizacijama doživljavaju kao nešto ekskluzivno. Ne znam koliko je članova GSS dobilo stipendije i priliku da posete neku od međunarodnih organizacija, ah sigumo im nije bila preporuka članstvo u GSS. Naprotiv. • To je bilo sve što sam vas, za ovaj put, hteo da pitam. Mogu li ja vas nešto da pitam? • Recite. Jesam li svojim odgovorima uspeo da zadovoljim vašu pakosnu znatiželju, koja se vidi iz svakog pitanja, јег baš nijedno nije bilo dobronamerno? • Uspeli ste. Hvala vam.

1 MIUENKO DERETA: IZUINIAVAM SE, ALI IMI IZ GKADANSKOG SAVEZA SMO SRBI

р MILIENKO ĐEBETfI: IZtfINIAVfIM SE, ДИ I МI IZ GBAPANSKOG SflVEZfl SMO BM,gj

16.10.1995. Svet