Свет

BORIS BIZETIĆ: MUKA MI JE OD MOJE FANTASTIČNO GENIJALNE SKROMNOSTI

Brankica Treskavica

NE ZNAM KO JE SMEŠNUI I USPEŠNUI KOMIČAR: ČKAUA, BAKIILIJA

alo je emisija koje izazivaju tako oprečne komentare kao što je "BB sou". Dok ga jedni redovno gledaju prepričavajuci fazone, đrugi brže-bolje menjaju kanale. Sta misli o ovim prvim i ovim drugim, kao i o svom celokupnom "liku i delu" govori nam glavni junak BB priče Boris Bizetid... - Od kad sam počeo da se bavim javmm nastupima, postojale su snage osporavanja i obožavaoci, konzumenti. Uvek sam se bavio popularnom muzikom, s tira šfo sam u početku želeo da raznežim, a kasnije, s "Rokerima s Moravu" da razveselim jpubliku. Dakle, da izazovem osecanja koja su svima nama svojstvena, ali treba da ili neko isprovocira. Moje ргеtenzije su bile kratkoročne, јег je rpoj dah, očigledno, bio jak i dug. Cinjenica da sad sedimo i pričamo posle dvadesef pet godina od početka moje karijere, dokazuje da su oponenti malobrojni i beznačajni. • Posebno pitanje predsfavija ko su oponenti a ko poklonici, njihova kultura, sklonosti, obrazovanje... Naravno, i o tome demo... Koliko sam shvatio, ovaj razgovor bi trebalo da dotakne mnogo štošta, pa sam se i ja malo pripremio i izdvojio nekoliko stavki na kojima se svakako treba da se zadržimo. a to su diskografija, estrada, TV i šou-

programi, video-izdanja, fotografije, poezija, grafički dizajn, slikanje... • Možemo napraviti "integracijn" vasih teza i mojih pitanja. Znači, počinjemo od diskografije. Potreba za senzacionafizmom uslovila je da se o "Rokerima s Moravu" pričalo sve drugo samo ne to da su fantastično pevali, da nikad nisu radili na plejbek, da su obišli celu zemaljsku kuglu, bivšu Jugoslaviju пе znam kofiko puta... Niko se nije našao da kaže da je taj vid parodije i igre s muzičkim žanrovima stvar budučnosti, Sto se kasnije ispostavilo. Ovo što slušam u poslednjih petšest godina, kao novi folk, ja sam 'll. radio iz zezanja. »IVlnogima ni dan danas nije jasno da U vi to doživljavate kao zezanje, radite zbog рага Ш, pak, verujete da ima određenu vrednost? Preko tri miliona prodatih ploča ne dokazuje da je to kvalitetno, јег smo svedbci da se svako đubre prodaje na veliko, da stadione i hale pune potpuno izbezubljene fizionomije i nikakvi glasovi. Ali, ako čemo da pričamo o autoritetima, moramo reči da postoje neki vrlo ozbiljni Ijudi koji su na pravi način shvatih tekstove "Rokera", rekli tu i tamo nešto o tome i sve to tretirali kao "neiščeprkani" žanr. Godine i godine rada su dokazale da je za tim postojala potreba, ali ne seljačka, ne potrebe primitivca. Mislim da su "Rokere" najbolje shvatili intelektualci, neki srednje obrazovani stalež i što bi nekad rekli svi narodi i narodnosti, jer je to uriiverzalan humor, a taj jezik sam uzeo zato

Sto su moji roditelji iz Pomoravlja, pa sam imao dobru "vežbaonicu". Mi kao "Rokeri s Moravu" nikad nismo doživeli da nas bilo ko, na ulici, po hotelima ili na sceni, smatra drskim i bezobraznim, da nas gađa jajima i paradajzom, da kaže da smo prokletstvo svog roda i naroda, rečju da mi taj narod zezamo. To se moglo pročitati samo u pojedinim člancima jezičkih čistunaca, koji nisu mogli da veruju da postoji taj manir Stosa i govora. Drugu sortu su činili oni koji se stide da priznaju da je to, eventualno, njihov koren, a činjenica je da smo uglavnom prvo ili drugo koleno upravo takvih seljaka. Međutim, vreme je pokazalo da je to potpuno originalno, čak se niko nije usudio da radi nešto slično... • Pretprošie godine, jedna novinarka Vam je rekla da se nacija ne možc doveka zabavljati na isti štos seljačkim vicevima i "frljanjem" padežima. Sudeči po tempu Vaših emisija, ovaj narod ne menja način zabave. Kad se raspala država, kad je počeo rat, "Rokere" sam stavio u friz. Ja sam šajkaču nosio po celom svetu, među emigrantima raznih vrsta i nikad nisam imao neprilike. Mi smo tu šajkaču nosili kad to nije bilo ni malo popularno, več je za ' to trebalo hrabrosti. U trenutku kad je to postalo prestižno rekao sam ne, baviču se nečim drugim. Od tada, od ’9l, krenuo sam s televizijskim šou-programima... • Da li, ipak, misbte da se ovaj narod godinama može zasmejavati po isfom receptu?

Najpopulamija junakinja moje emisije, Slavujka, dokazala je da "Rokeri s Moravu" traju, jer je ona, zapravo, ženski junak tih "Rokera", Mnogo toga se promenilo u muzičkoj modi i uopšte, ali potreba za takvim štosom i likom očigledno nije prestala. • U jednom iptervjuu, "SB. godine, rekb ste: "Cesfo smo banalni i prosti, često lascivni, aU smafram da publika koja dolazi da nas sluša to od nas očekuje. Mi našu publiku ne želimo da razočaramo". Da Ц ste, možda, time razočarali autora balada kao što su "Isidora", "Ako jednom vidiš Mariju", "Kad bili znao da je sama"... Da nisam višestruko taJentovan i sposoban da radim ovo što sad racum, ovog trenutka bih bio kantautor razocaran u stvamost, okruženje, muzičko tržište, Ijut zbog diktature kreatora radio i TV programa koji su zatrli beogradsku školu zabavne muzike. To je učinjeno fantastičnim plasmanom Splitskih festivala, zagrebačkih, sarajevskih i ostalih "Skola” i to sve s vrlo jasnim ciljem da jednog dana aon se dogodio mi, ovde, od beogradske škole popularne muzike nemamo ni tetkicu! Niko nema motiva, a oni koji bi bili dobri poppevači otiskuju se u folk vode, a i taj folk uopšte nije folk več se pre može reči da je zabavna muzika, ali ne naša zabavna, no to je posebna priča. Ljudi koji bi sad da malo kultivišu i urbanizuju radio i televiziju, voleli bi da se emituju beogradski ili srpski autori, ali nemaju koga.

• Nek, za početak, puste Zorana Lekovića. On je objavio odličnu kasetu, ali njega sam čuo dvanaest puta, a nešto drugo, što je užasno, dvesta dvanaest puta. Ja sam ’92. i ’94. objavio po jedan album sa zabavnim melođrjama, to se malkice puštalo i Sta? Potpuno sam uveren da sam janajtalentovaniji i najbolji kompozitor zabavne muzike, ako za merilo uzmemo melodiju. Niko nije napisao toliko originalnih melodija u toj kratkoj formi kao ja! Svi takozvani hitmejkeri i razni drugi došIjaci u taj posao, oni koji su mislili da če za godinu, dve ili tri zgmuti novac podmečuči razne kompilacije ili krađice, svi oni zajedno su apsolutno beznačajni kao autori u odnosu ne samo na broj pesama... • Uvrediće Vam se koiege. To je potpuno nevažno! Ako uzmemo da se zabavna muzika bazira na melodiji. onda sam ja napisao ne samo najpevljivije pesme, nego i najviše hitova kojt su ostali do danas. Ako se nečije pesme tretiraju kao evergrin onda to znači da su preživele i nadživele stotine drugih, usputnih. • Ako sc ne varam, па spisku vaših teza drugo mesto zauzela je esfrada. Od autora koji je drugima davao pesme, odjednom sam s "Rokerima" upao u mašinu koja me "mlela" punih jedanaest godina. U to vreme, postao sam "vlasnik" porodice, "koautor" dece, a "Rokeri" su postali moje preduzeče u kome sam zarađivao platu. Za nama su hiljade koncerata, koji bi predstavIjali još veči napor, mada je bilo

zaista teško, da nije bilo prave satisfakcije. Nju niti može nfti sme činiti samo novac, već su to i puni stadioni i hale, геке Ijudi koji se slivaju u njih. Moj stav јеЈмо: danas ćemo biti u selu kod Čačka, a sutra u Cirihu, u pozorištu pred dve hiljade Ijudi. To nisam izmislio ja, već je to rađeno od Đorđa Магјаnovića pa nadalje. Po meni, пе postoji ni jedan jed:ni razlog za ehtističko gledanje na publiku. • Može li se publika gledati samo kao broj prodatih karata ili se шога voditi računa i o intelekfualuirn i drugim kriterijumirna o kojima sam malopre govorila? Uvek sam se pitao ko su ti Ijudi, јег me to zaista interesovalo. Starosna struktura je bila od tek prohodale dece koja su, shodno uziastu, spremna da se vežu za cirkusijadu, do njihovih deda i baba. Verujem da je osnovno polazište svih njih bila potreba za zabavom, šalom, štosom, karikaturom... Ništa manje nije bila raznolika ni obrazovna slika, jer su tu bih i Ijudi bez škole i intelektualci koji uopšte ne vole narodnu muziku. Naravno, kad ovo govorim ne mislim da je intelektualac svako ko završi određenu školu. Nikako ne pristajem na varijantu da su "Rokere" voleU Ijudi koji ništa ne znaju, i to ne kažem zato što je to neki moj hir, već što to nije istina. Ne možeš ne znati ništa a voleti parodiju, jer za to treba da irnaš sijaset asocijacija.

Svet 16. 10. 1996.