Свет

DEJAN MILIĆEVIĆ: POSLE JEDNOG GORKOG ISKUSTVA VIŠE NE POMIŠLJAM DA IDEM U KREVET SA MOJIM MODELIMA

Brankica Treskavica

DEIAN MILŽOEVIC. umetnićki folograf ččje ime je izuzetno poznato i cenjeno u jugosßovenskim estradno°niodnisii krugovtma. čavek pred čljim su objeklivlma stojale mnoge domaće zvezde od Cece Bažnatovlć do Rgde laićevića. u razgovoru za "Svet" priča o svojim iskustvima sa estradnjm zvezdama. surevnjivostt izmedu fotograffa i problemima koje је Imao nakon svoje Izložbe 1994. godlne:

POSLE PLAKATA 2A MOJUIZLOZBU NA KOME JE BILA FOTOGEAFIJA MANEKENA SA TURBANOM NA GLAVI NAPADALI SU ME PA SAM MUSLIMANSKI PLAĆENIKIDA ŠIRIM ISLAM!

uovinarskoestradnim krugovima ime Dejana Milićeviča, umetničkog fotografa, pominje se često i - što je veoma zanimljivo - s najrazličitijim motivima. Jedni ga dižu u zvezde, drugi se trude da njegovim delima pronađu što više mana, treći uastoje da postanu njegovi modeli... On o svakome od njih ima formirano mišljenje, za svako pitanje spreman odgovor. Dakle, ostaje nam samo da se nasmešimo i počnemo... • Ko je sve, sa estrade, prošetao ispred tvog objektiva? Mnogi su želeh, ali ja sam zadržao pravo da biram s kim ću da radim, јег nisam puki materijalista. Naravno, novac je potreban, ali trudim se da spojim lepo sa korisnim, a to znači da sarađujem s Ijudima koji, рге svega, imaju nešto u sebi. Sto se tiče samih imena, pomenuo bih Cecu, Anu Bekutu, Miru Skorić, Mimu, Suzanu Perović, Dajanu, Rođu Raičevića, Zeljka, Ivana... • Kada se, prvi put, tvoja fotografija pojar ila u novinama? Bila je to fotografija rađena za omot ploče Ekstra Nene, kad je bila naš kandidat na "Pesmi Evrovizije". • Pretpostavljam da u tvom poslu škola, koliko god bila visoka i cenjena, predstavlja samo početnu osnovu za gradnju kariјеге? Kad sam se vratio iz Amerike, gde sam završio studije fotografije, uleteo sam u ovaj naš haos koji mi je, tada, delovao neverovatno. Posto je to bila Akademija za fine umetnosti, svi smo međusobno sarađivaii, tako da su organizatori radili svoj deo posla, šminkeri svoj, stilisti ono što se od njili očekuje... Posle te atmosfere u kojoj je svako nastojao da svoj rad maksimalno usavrši, došao sam ovde gde se sve radi uz pomoć štapa i kanapa. Zahvaljujuči starom "vuku" Mariju Braliću, kome sam bio asistent, uspeo sam da izučirn zanat u pravom smislu reči i to vrlo brzo. Upoznao sam Ijude, pomirio se s tim da ovde važe neka druga pravila ponašanja, shvatio da se većina poslova radi па "mufte", da mnogi Ijudi idu na to da je "zavrnu"... • Sta misliš o nivou fotografija po našim časopLsima?

Veoma je nizak. Ili se krade iz stranih novina ili se srećemo s bastionom starih fotografa. Jako bih voleo da Ijudi iz "Bazara" ili nekog drugog lista organizuju konkurs za naslovnu stranu, Neka nam zadaju "domaći", nek’ oni budu veliki "lafovi" koji će odlučivati o tome koje su fotografije dobre a koje ne, neka nas puste da se dokazujemo, jer su oni za to imali bezbroj prilika. Neki od njih su uradili po tri, četiri hiljade naslovnih strana tako da je prosto smešno očekivati da i dalje imaju želju da se takmiče sa samim sobom. ® Postoje U kolege koje posebno ceniš? Svakako! To su Nenad Marjanović, Aleksandar Kujučev, Miodrag Obradović, Klaus, Miloš Sol.datović, Nebojša Babić.... • Kako se može vršiti "rangiranje" fotografa kad je jasno da ne postoji cgzaktan kriterijum po kome bi se moglo reći: ovaj jc bolji? Potpuno je trivijalno umetnički rad ceniti po nekim pravilima i kodeksima. Ono što je za nekoga

"Ana Bekuta je sjajna, a Ceca bi ■ moglada postane svetski | foto-model!"

predivno, za drugog je grozno. Dobru fotografiju možeš da napraviš sa najgorim aparatom i najlošijim filmom. Sve je stvar trenutka, izraza, što je naročito izraženo u toj modno-portretnoj fotografiji kojom se ja bavim. Najbitnije je kakav utisak ona ostavlja, da li je u stanju da gane onoga ko je gleda, da u njemu izazove buru osećanja. Ako to uspe, onda je to, po meni, dobra folografija. • Priznaješ li pojain nefotogeničnost? Ne! Svako ko iole ima nešto u sebi, ko je u stanju da nešto pruži, može da ispadne sjajno na fotogra-

fiji, s tim što se ne može zanemariti ni umeće fotografa. • Vratimo se estradi... Zanima me kako si se probio u te "vode"? Fotografije Ekstra Nene, koje sam malo рге pominjao, videla je Апа Bekuta i pozvala me. Od tada do dan-danas vodim računa o njoj u pogledu fotografije, umetničkog izgleda, imidža uopšte. Ona je sjajan foto-model, јег se njeno unutrašnje bogatstvo reflektuje spolja na jedan neverovatan način. Nešto kasnije sam počeo da radim s Cecom koja, osim unutrašnjeg zračenje, ima izgled i građu zalivaljujuđi kojima bi mogla da postane svetski foto-model. Ona, možda, nema visinu zamanekenstvo, ali pre i posle svega gleda se proporcija tela koja je kod njc savršena. Eto. Kejt Mos je mala a radi, čak, i revije upravo zbog te proporcionalnosti. • Pre godinu, dve, pevačice koje fotografisao počclc su da le hvale po novinama i feleviziji. Isfog trenutka, začuli su sc horski komcntari fvojih kolega: "Мога da jc to neki dil! On ih slika za

sitne раге, a one mu prave reklamu!" Ljudi su na najrazličitije načine pokušali dame "skinu", a najžalosnije je što su to činile baš moje kolege. Ja zaista protiv njilt nemam ništa, a - kao što je sasvim očigledno - oni protiv mene imaju mnogo. Bilo je i odbijanja da se objave moje fotografije, pod besmislenim izgovorima da su blede ili da im fali nešto treće. Najsmešnije je to što me ogovaraju i kod tib mojih modela, Sto nastoje da ilt übede kako da prekinu saradnju sa mnom. Što se tiče same cene, mislim da je situacija sasvim obmuta prilično sam skup, jer mislim da vredim. •Ni to nije promaklo fotografskoj čaršiji: priče o dilu,smenile su one tipa: "dere", ih, аГ tako i treba kad trče kod njega! Ma, da! Aktuelne su i priče o mom licemersbai, јег - Bože moj kako jedan umetnički fotograf

Svet 16.10.1995.

31