Свет

EKSKLUZIVNO: NA 50. ROĐENDANU FRANCA BEKENBAUERA

Dijana Šetka

Svetska fudbalska elita na spektakularnom slavlju povodom 50. rodendana Franca Bekenbauera u minhenskom hotelu "Šeraton"

| d srca dobroI došli na fudI balsku utakI micu povoI dom 50. ro-1 đeudana | Franca BeI kenbauera, * pisalo je na semaforu minhenskog olimpijskog stadiona uoči velikog fudbalskog spektakla na koji su, u čast 50. гоđendana nezaboravnog asa Kajzera Frauca, današnjeg predsednika "Вајеша", stigli najpoznatiji fudbaleri nasih dana. Oči 20.000 fudbalskih zaljubljenika bile su uprte u "opelove” automobile iz kojih su, uz teatralne najave, izlazili Bobi Čarlton, Džordž Best, Euzebio, Ziko, Mišel Plalini, Ged Miler, Berti Fogst... Minhenski hotel "Seraton" od 8. do 11. septembra bio je prepun zvučnih fudbaiskih imena, koji su automobilima i privatnim avionima stizali na veličanstvenu proslavu 50. rođendana velikana nemačkog i svetskog fudbala Franca Bekenbauera. Elegantni domačin potrudio se da se njegovi gosti zaista prijatno osećaju. Slavlje je pripremao nekoliko meseci unapred. a prošlog su meseca počele stizati pozivnice. Slavni Bekenbauer nije želeo rođendanske poklone. jer, kako je sam rekao, najveći mu je poklon Sto su se svi odazvali njegovom pozivu, a u znak pohvale i poštovanja prema fudbalerima s kojima je godiuama igrao. ili igrao protiv njih, svakome je od njih па prigodnoj večeri poklouio "Kartijeov" sat. Igrom slučaja, Fraii' Bekenbaer je bio prva osoba ua koju smo uopšte naišli u iii

Minhenu. Nismo smeli da čekamo sam dan utakmice i izlozimo se riziku da zakasnimo zbog gužve već smo odlučili dan рге da podignemo naše akreditacije. Pokucali smo na vrata pres-sobe, koju je sekundu kasnije otvorio lično Kajzer Franc. Na sebi je imao besprekomo skrojeni окег sako i sivomaslinaste pantalone. Kose gotovo sede i kovrdžave, hitrih pokreta, preplanuo, s elegantnim naočarima, izgledao je vrlo svečano. Propustio nas je s osmehom, ali, zapravo, u žurbi, a kad smo mu poželeli sve najbolje, nasmejao se: "Hvala, ali jos nemam 50 godina. Još se dva dana mogu "tešiti". Nisam шпогап, nego vrlo sretan jer su svi koje sam pozvao došli па moju [rroslavu. Zar to nije dokaz da posfovanje i prijateljstvo ne umiru s oprašfanjem od aktivnog igranja fudbalora. A sam rođendan? Samo još jedno poglavlje u mom životu!" Ova poslednja rečenica omiljena je fraza velikog Franca Bekenbauera, a tako se zove i njegova nova knjiga koju je izdao. Gosti Franca Bekenbauera na njegovoj rođendanskoj proslavi bili su zaista sve same fudbalske legende: slavni brazdski reprezentativac Karlos AJberto, Škotlanđanin Keni Dagliš, nekadašnji holandski vezni igrač a danas trener "Olimpijakosa" Ari Han, veliki šaljivdžija i Ijubimac svih navijača Kevin Kigen koji je sada trener "Njukastla", Austrijanac Hans Krankl, Poljak

Gregorž Lato, "vezni" Danac, a današnji trgovac Soren Lerbi, simpatični Kamerunac Rože Па, neponovljivi fajter "Ajaksa", sadašnji trener "Singena" Johan Neskens, 46-godišnji Danac Morten Olsen, današnji trener austrijske reprezentacije Prohaska, još uvek golman, ali sada "Koventri Sitija" Piter Šilton, fantastični, brzi imbojiti Brazilac Ziko, belgijanac Zan-Mari Faf, legendami golman, a veliko zanimanje izazvao je najpoznatiji mađarski fudbaler Ferenc Puškaš, koji se u ta dva dana najviše viđao u društvu Alfreda di Stefana i njegove supruge. U nemačku reprezentaciju stoleća Franc Bekenbauer pozv'ao je Paula Brajtnera, Rajnera Bonhofa, robusnog Brigla, Klausa Fišera, Ferstera Grabovskog, Manfreda Kalca, Sepa Majera, Gintera Necera, Rumenigea, Fogsta, Štilikea, Toni Šumahera, Overata, Augentalera... S nemačke strane na klupi za trenere našli su se Udo Latek, Detmar Kramer i Jozef Masopust. Bekenbauer je postao miljenik Nemaca od onog dana kada je Zlatko Čajkovski došao tehničkom direktoru Robertu Švanu i гекао mu: "Ima tu jedan Bekenbauer. Biće veliki" . Pranc je kao mladić ušao u veliki "Bajem", ah je godinama igrao na sredini lerena. Robert Švan postao mu je savetnik, prijalelj, poslovni saradnik, menadžer, i s vremenom drugi otac. Za prvu "Bajernovu" ekipu zaigrao je 1964, кгајеш sezone, i odmalr postigao

tri gola, samo dve godine kasrdje bio je zvezda Svetskog prvenstva, a te iste godine, mesec dana kasnije, prvi put je izabran za fudbalera godine. Tu je titulu imao još četiri puta u karijeri. Godine 1976. prvi put je proglašen najboljim evropskim fudbalerom. Svoju stotu utakmicu za nemaćku reprezentaciju odigrao je 1976. u završnici tadašnjeg evropskog prvenstva protiv tadašnje Cehoslovačke. Godinu dana kasnije Pele ргеstaje da igra za "Kosmos", ali dolazi Kajzer Franc. Tri godine kasnije vraća se u Hamburg, ali počinju ga pratiti povrede, a 1. maja 1982. godine ođigrao je oproštajnu utakmicu protiv рге Svetskog prvenstva u Spaniji. Dve godine kasnije dobio je poziv za šefa nemačke reprezentacije. On je retki sretnik koji je i kao igrač i kao savezni selektor osvojio Svetsko prvenstvo. Рге pet godina kratko je bio trener i tehnički direktor "OUmpika” iz Marselja, a počelkom 1994. postaje trener "Bajerna" s kojim osvaja nemačko prvenstvo u poslednjoj utakmici protiv "Šalkea”. Dana 14. novembra 1994. izabran je za predsednika "Bajerna" i klub otada ruši sve rekorde po broju članova i uspešnim fmansijskim rezultatima. Privatno je Franc prolazio kroz buma razdoblja. Rođen je u Obergisingu, a fudbal je počeo da igra sa 13 godina. Sa osamnaest godina poslaje olac. Njegov sin Tomas dospeo je u središte jednog skandala

no spasao ga je fadašnji savezni trener Sep Herberger. Tri godine kasnije Franc se sredio i oženio s Brigit Vitman. Mesec dana nakon venčanja rodio mu se sin Mihael, a dve godine kasnije i treći sin Stefan. U to vreme Bekenbauer je imao nadim "bik”, jer je bio brz, jak, lako je trčao i kao da se nije mogao zamoriti. Nadimak Kajzer dobio je tek kasnije, kada ga je neki novinar zamofio da se u Beču slika pored spomenika Francu Jozefu. Činilo se da je sa svojom ženom vrlo sretan, jer se često pojavljivao u porodičnom krugu, međutim, oni koji su ga poznavali dobro, znali su za njegovu dugogodišnju vezu s Dijanom Sandman, reporterkom koja je stajala iza "B ajemovog" gola i s kojom je doputovao u Ameriku. Godina 1980. bila je, čini se, prelomna u Bekerovom životu. Napušta Dijanu, napušta Ameriku i počinje se baviti istočnjačkom fdozofijom. Deset je godina bio sam, a onda se u aprilu 1990. godine oženio sa Sibil Vajmer. To je za sve bilo iznenađenje budući da je Sibila bila dugogodišuja sekretarica nemačkog fudbaiskog saveza. No, njihov brak je opstao do danas v Sedeći u "Šeratonu" i diveći se upomosli lovaca na autograme znatiželjno smo posmatrali legende svetskog fudbala. Di Stefano je bio prilično suzdržan, ali svakome ko bi prišao njegovom stolu, dao bi autogram. Rože Mila ni koraka se uije odvajao od svog cmog sluge.

koji je u ružičastoj nošnji trčkarao za njim i nosio mu torbe i stvari za trening. Sep Мајег je došao kao da ide na izlet, sportski obučen u kratku kožnu jaknu i raščupane kose. Veliki simpatičan osmeh na svakom je koraku nudio nekada strašni Brigel. Best se шје mogao videti u hotelu, a Bobi Carlton tobože ozbiljno je prošao mkom pod ruku sa svojom suprugom i nije se obarirao па novinare, Međutim, kad smo mu prišK u svlačionici, gde je podizao kopačke, srdačno se nasmejao i čak prokomentarisao da se odKčno oseča bez obzira na godine. Mrki Euzebio šetao je pola sata po predvorju, držeči u ruci vreču sa * odelom i negodovao Sto ne može da otvori svoju sobu. Utakmica je stvamo bila prigodna. Ipak su to igrači stariji od 40 godina, ne mogu da trče kao u najboljim danima. Prvi gol dao je Gerd МКег. 2atim se u priču umešao Ziko, pa i drugi put Ziko koji je na utakmici imao isK broj 10 kao i Platini. U Kstu strelaca upisao se i Uve Zeler, no pravi udarac uputio je s dvadeset metara u gol Redondona. Kad je Rumenige izjednačio na centaršut Brigela, gledalac pored nas samo je uzviknuo: "Isto kao i рге 20 godina! Sasvim isto!" Poslednji gol dao je, naravno, slavIjenik Bekenbauer. Utakmica se u regulamom vremenu zavrSKa rezuItatom 8:8, aK nakon četiri jedanaesterca ipak je sa 12:10 pobedila reprezentacija ostatka sveta.

Svet 16. 10.1995.

35