Свет

DRAGOSLAV BOKAN: KARAĐORĐE JE U MOJIM GODINAMA BIO RAZBOJNIK, A NE SRPSKI JUNAK

Razgovarao: Predrag Popović

DRfIGOSLfIV BOKAN. možda najkontroverznlfa lićnost na našoj nolitičkof sceni. objašnjava zašto je postao kafedžifa. šta misli a opozicionim liderima I vikend-horcima. a o svom ncešću u ratu kaže:

Dovoljna su mi dva svedoka: Bog i moja savest, ni svetog Đorda dok je übijao aždaju nije snimao CNN

vojoj biografiji reditelja, novinara, političara, ideologa, ratnika, zalvorenika. "ratnog zločinca" i ko zna još čega, bivši komandant Belih orlova, Dragoslav Bokan, dodao jc i zanimanje kafedžije. U srcu Dorc'ola, пеdaleko od crkve Aleksandra Nevskog, Bokan i grupa njegovih ortaka, otvorili su kafe bar "Lexington". Sa fotografijama А1 Kaponea, Bač Šulca, Laki Lučana i drugilt "boraca protiv novog svetskog poretka" kafič izgleda kao zgodna metafora. • Kako to bivši komandant Bellli orlova - kafcdžija? Kafič "Lexirigton" je u vlasništvu istoimenog ugostiteljskog preduzeče a kome ja, na neki načiu, učestvujem, ali nisam vlasnik. Ovim poslom pokušavam da obezbediin političku i, naravno, intelektualnu nezavisnost, da sebi obezbedim određen mesečni prihod kojim ču moči da pokrijem neke svoje troškove, kao što je, recimo, plačaпје kafe uz razgovor sa novinarom "Sveta". • Kada sam iiekim prijateljima гекао za ovaj kafić, oni su to odmah prokomentarisali u stilu: hajde, konačno se Вокап opametio i digao ruke od politike. Naprotiv, ovo nije moje odustajanje od politike, več ulazak u ргашшшшшашшшшаш vu fazu, koja će mi pomoći da više vremena provodim za svojim radnim stolom, čitajući, pišući, baveći se ideološkim i nacionalnim radom, da radim više nego što sam činio do sada. U svim dosadašnjim varijantama uvek sam zavisio od nekoga i nečega. Prvo je to bio BIGZ i "Duga", sa kojom sam bio u nekom radnom odnosu. Nakon toga bio sam sa Mirkom Jovićem u Srpskoj narodnoj obnovi, pa zatim čitave grupe dobrovoljaca sa fronta, koji su najčešće u ime SNO-a odlazili tamo, ali za koje sam se ja, na žalost, osećao odgovomiji nego oni. Te zavisnosti su se redom produžavale i menjale, da bih na kraju došao do toga da zavisim samo od sebe i svoje sudbine. Tako sada bar stvari stoje. Već posle ovog intervjua to može da se izmeni. • Лко ne odustaješ od politike, čiinc ćeš se konkrefno baviti. Hoćcš li nastupati kao slobodan strelac ili ćeš se nekome prikliućifi? I inače je moje učešće u politici bilo vrlo neobično. Naime, po defi□iciji se u politici učestvuje kao predstavnik nekoga ili nečega. Na žalost, ja u politici nikada nisam predstavljao ništa drugo nego samo sebc, Samo px>nekad je to korespondiralo sa nečijim simpatijama. Ja

nikada nisam predstavljao srpski narod, četnike ili Ijotićevce ili nekog stotog. Uvek sam pokušavao da govorim kao nezavisni intelektualac koji, shodno svojoj sudbini, uvek traži ueku zajednicu u kojoj ću moći svoje ideje, makar fninimalho, da oslvarujem. • Na koji ćeš naćin to da artiknlišeš kroz konkretnu poiitićku akciju? Spreman sam na bilo koju varijantu. Dakle, ja sada mogu i sa četničkom i sa Ijotićevskom emigracijom i sa srpskim antikomunistima i sa oacionalistima bez ideološkog opredeljenja i sa Ijudima sa minimalnim osećanjem patriotizma, bez dubljeg upuštanja u priče o srpskoj sudbini, da sa svakirn od njih pokušam da sarađujem, kao Sto mogu da sarađujem sa čovekom koji želi da podigne spomenik Milošu Crnjanskom i onome ko to želi da uradi njegovom najvećem neprijatelju Marku Caru. Dakle, svi bi oni raogli u meni da irnaju saradnika u meri u kojoj to oni žele. Dakle, kada je reč o nacionalnoj politici, ja ncmam svoj ličui stav i lične želje. To je upravo definicija nacionalnog političara. • Zar bi mogao da sarađuješ baš sa svakiin? Naravno da ne mogu da sarađujem sa nekim za koga smatram da

je ćorsokak u srpskoj politici, kao što to mislim za vojvodu Sešelja ili neke druge sa kpjima sam već imao iskustva. Ja to kažem sasvim hladno, bez strasti, јег u tim strankama ima ranogo mojih prijatelja iii Ijudi koji će već sutra zaključiti isto ovo što ja sada gOvorim. Evo praktične potvrde ovoga; kada je reč o ratu, ratištu, učešću u borbama - što sve, današnjim rečuikom rečeno, predstavlja učešće u riziku pred potencijalnom, čak i sudskom, odgovornošću - uvek ću pokušavati da sebe optužujem za veću pdgovomost nego što je to zaista tako bilo. J.a pred Bogom znam koliko sam odgovoran. Moj javni odgovor će uvek biti u funkciji srpske potrebe. Ako treba da se pronađe samo jedan jedini Srbin koji je bio na frontu, koji je übijao Hrvate i muslimane, i da se time rešava srpsko pitanje kao u priči o Skadru na Bojani, ja sam spreman da budem taj, uzidani Srbin u, tu priču, Ali, potrebno je đa Srbi shvate da je reč o "uzidanom Srbinu". Ništa više, samo toliko. • Nije li to preteška žrtva? Ja, lakođe, više voliiu da se na ratišlu budim u devet nego u četiri ujutro, da se oblačim u komotno civilno odelo nego u uniformu koja tni, da priznam, i ne pristaje. ,1a sam završio filmsku, a ne vojnu

akademiju, ali kada, na žalost, nema zamene tamo gde nekoga mora da bude, morao sam ja da obavljam tuđe poslove. Sada sam procenio da sam potrebniji u Beogradu nego u nekoj šumi. Ljudi koji sada odlaze na ratište, nisu obične patriote. Oni time ne dokazuju da nisu kukavice i time ne potvrđuju odgovornost svojih reči, Oni pripadaju nevidljivom nizu srpskih mitskih junaka, nevidJjivih svetilt ratnika o kojima se tako često govori a.tako retko razumeva. Njih nema mnogo, aii ih ipak ima nekolicina. To je ta apostolska nekolicina. To je taj mali broj koji menja sudbine sveta, a ne samo jedne male nacije. Od njihove mere može zavisiti petogodlšnja, pedesetogodišnja, vekovna ili večna sudbina srpskog naroda. Kada je sveti Đorđe übijao aždaju na brdu, on nije giedao da Ji ga snima CNN ili neki drugi svedok. On je to radio pred Bogom i pred svojom savešću. Dovoljna su mu ta dva svedoka. Ljudi koji sada ginu, ne boreći se za nečiju štalu, brdo ili parlament, već za srpsku nacionalnu ideju, oui su pravi junaci. Ja sam spreman da pred bilo kojim sudom u njihovo ime svedočim. Naravno/ ako oni to meni dozvole, biće mi lo časti Mi smo danas prvi put sami sa sobom. Bez iluzija, bez fantoma.

Sami smo. Sada Je suštinski ргеstao razlog da se neko nezasluženo ponosi majorom Gavrilovićem, vojvodom Vukom, Despotom Stefanom, Karađorđem, Jankovič Stojanom ili bilo kim iz naše istorije. Sada se suočavamo sami sa sobom i sa onim što smo radili рге mesec dana, pre pola godine ili pet godina, ili sa onim što smo nameriii da u sledećoj godini uradimo. Bilans srpske mitske istorije potrošili smo negde u 13. veku. To je obnovljeno 1804. godine, pa je našom voljom prekinuto. Sada opet moramo da nađemo novi početak. Kada govorimo o srpskoj neorganizovanosti, srpskoj neslozi, zaboravljamo da postoji reč u psihologiji koja objašnjava razloge svega toga. • Koja je to reč? Раге, komunisti ili neka treća? Ta reč je - sujeta. Ništa više i ništa manje. Sujeta je preduslov svakog braka, svakog prijateljstva, pa tako i svake nacije i svake istorije. Ako ti ne ukineš sujetu dok postavljaš pitanja, ili ja dok odgovaram, ili onaj ko ovo čita, ako ne ukinemo sujetu, nema nikakvog načina za komunikaciju među nama. Ja moram da komuniciram čak i sa neprijateljem. Moram da ga га-

Svet 16.10.1995.